RIK kao srpsko pravno i političko ruglo

2
822

Na pitanje da li su pravne odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje govore o Republičkoj izbornoj komisiji Srbije pravno i političko ruglo, odgovoriti se može samo posle upoređivanja sa drugim državama ali i posle kratkog istorijsko-pravnog pregleda. Zato – krenimo, da vidimo šta ćemo utvrditi.

rik-unazadVeć sam naziv „Republička izborna komisija“ (RIK) ukazuje na apsurd. Kao da Srbija još živi u SFRJ ili SRJ, kao jedna od njenih republika, pa je i naziv iz tog vremena zadržala. I dok druge bivše jugoslovenske republike grade svoju državnost (čak i neke koje ju nikad ili ceo jedan milenijum nisu imale), srpski pravnici i političari još vide Srbiju kao jednu od republika SFRJ, pa imaju i takav naziv Izborne komisije (i ne samo nje – desetine institucija u Srbiji su još uvek „Republičke“ a ne „Državne“). Za to vreme, u Makedoniji je ozakonjena Državnata izborna komisija, Crna Gora ima Državnu izbornu komisiju, Hrvatska Državno izborno povjerenstvo a u Sloveniji je naziv Državna volilna (izborna) komisija.

Poštenja radi, recimo: Zakon o izboru narodnih poslanika, u kojem je regulisan položaj RIK, donesen je u oktobru 2000. g., u vreme kada Republika Srbija nije bila samostalna država, već u zajednici sa Crnom Gorom, deo Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Ali: kao da nije prošla jedna decenija od odvajanja Crne Gore?

Ovaj Zakon o izboru narodnih poslanika nije delo sadašnje vladajuće partije i nju se ne može zbog toga kritikovati; čedo je to Srpske radikalne stranke i donesen je u prvim danima iza 5. oktobra 2000 (da se tada dopao i drugima, činjenica je). Kao što u ime predlagača reče na sednici Narodne skupštine 9. oktobra 2000. g. Tomislav Nikolić: pokušavali su radikali da ga proguraju i 1994. i 1997. ali – bezuspešno. Imao je ovaj radikalski Zakon iz 2000. i jednu važnu odredbu, remek-delo evropske demokratije, koju je Ustavni sud ukinuo 2011. godine: da građani ne treba da se muče i razmišljaju za koga glasaju, da nije važan redosled kandidata na izbornoj listi već je važno koga stranački šef voli i on posle izbora izabere! Čudo neviđeno ali istinito – prođe to „zakonodavstvo“ tada. Znam, vi ćete napomenuti da su to bila takva vremena, da velikog gazde nije više bilo na sceni a mnogi mali stranački fireri kojima je on nabio političke komplekse su hteli da se malo isprse pred „rajom“, da se vidi ko stvarno poslanike bira. Neka vam bude, prihvatam taj „argument“.

Da Vas podsetimo:  Do sada neviđene ilustracije iz srpskih rukopisnih knjiga u Češkoj i Slovačkoj

No, pređimo na srž problema, zapitajmo se: Da li u drugim delovima bivše zajedničke države može doći do potpunog izrugivanja sa zakonitošću oko rezultata izbora u parlament, može li tamo izborna komisija biti pretvorena u slepo oruđe vladajuće politike (bilo kakva ona bila), kao što je to slučaj u Srbiji? Odgovor je kategoričan: Ne može! „Zašto ne može?“, pita neko. „Zbog toga što zakoni to onemogućavaju“ – čuh odgovor. Proanalizirajmo ukratko, napravimo barem malu analizu može li bilo gde u okruženju ili u Evropi (Kosovo ne brojim u države) na čelu državne izborne komisije biti funkcioner vladajuće partije ili službenik državnog izvršnog aparata, direktno podređen vladi. Da vidimo dakle, kakva je situacija tamo, sa druge strane tarabe. Naši zagovornici EU integracija vole da Srbiju upoređuju sa državama Evropske unije. Znamo da pri tome uzimaju samo ono što im (i kad im) treba (možda 10% od svega) a za ostalih 90%… pa nećemo sad valjda u detalje! Zato, krenimo ipak od dve bivše republike SFRJ, sadašnje članice EU – Slovenije i Hrvatske.

Slovenija. Državna izborna komisija ima predsednika, pet članova i njihove zamenike. Šta ćeš: mala i štedljiva država, samo 12 ljudi, ne kao bogata i velika Srbija, koja ima 38 stalnih članova Republičke (ma da je barem Monarhistička, lakše bi podneo!) izborne komisije – a kad dođu i povremeni evo nas na oko 80 članova, cela četa brale (kažu da smo vojnički narod, možda zato). Predsednik i zamenik predsednika u Sloveniji mogu biti samo sudije Vrhovnog suda! Dva člana i njihovi zamenici se biraju iz reda pravnih stručnjaka a tri člana Državne izborne komisije i njihove zamenike bira parlament ali (uh, što cepidlače ti Slovenci!) : proporcionalno, po sastavu parlamenta!

Da Vas podsetimo:  Stihovi koji oslikavaju tužnu današnjicu naspram slavne prošlosti

Hrvatska. Šok: samo devet (brojkom: 9) članova! Predsednik, 4 potpredsednika i 4 člana. Zatim još veći šok: I Hrvati se, ko pijan plota, kod sastava Državne izborne komisije (povjerenstva) drže Vrhovnog suda – samo što su oni kod toga, da ne kažem tako…još pravno „zaguljeniji“. Kao da im je izborni zakon izglasao Vrhovni sud! Dakle: predsednik Vrhovnog suda Hrvatske je, po zakonu, predsednik Državne izborne komisije! Dva potpredsednika biraju se na sednici Opšte sednice Vrhovnog suda Hrvatske (znači, ni njih ne bira parlament). Sabor (parlament) bira 2 potpredsednika i 4 člana. Ali, kako ih bira? Beogradskim političkim žargonom rečeno: Samo jednog potpredsednika i samo dva člana predlaže vladajuća većina a čak jednog potpredsednika i čak dva člana biraju na predlog opozicije! Žalost, da čovek ne poveruje. Vladajući režim od 9 članova bira samo jednu trećinu, 3: jednog potpredsednika i 2 člana!

Pođimo zato prema jugu, u Crnu Goru. Kažu da je g. Đukanović autoritaran, da vidimo, možda bar tamo ima da se zatresu u Izbornoj komisiji kad predsednik države ili vlade i ujedno stranački šef podvikne? Ma kakvi, ništa ni od Crnogoraca. I tamo – tuga velika. Predsednik i 10 stalnih članova. A od tih 10 članova: 4 iz vladajuće većine, 4 iz redova opozicije, jedan iz nacionalnih manjina i jedan iz sektora civilnog društva. I u Crnoj Gori – vladajući režim u manjini u Državnoj izbornoj komisiji! (E, kad bi vas malo doveli na prevaspitavanje i u Beograd, da naučite kako se režim poštuje!). A predsednik Državne izborne komisije Crne Gore? Em ga biraju na javnom konkursu, em je uslov da zadnje tri godine nije bio funkcioner političkih partija.

A Makedonija, a Republika Srpska? I zadnja nada propade. Ne može ni tamo da stranački funkcioner bude član Državne izborne komisije.

Da Vas podsetimo:  Let iznad kukavičijeg gnezda

Ostade samo jedan raj u kojem stranački lider može da je naređen predsedniku Državne (Republičke, pardon) izborne komisije. Jedna oaza, u kojoj predsednik izborne komisije podnese ostavku 7. avgusta 2014. a odlučuje o sastavu nove skupštine i posle skoro 2 godine, 27. aprila 2016. To je zemlja (skoro se zaleteh i rekoh „Država“) Srbija. Ne zamerajte gđi Maji Gojković, predsednici Narodne skupštine u minulom sazivu…nema ona vremena da se svojom funkcijom bavi i tamo nekakve ostavke čita.

Sve je regularno, ne pitajte me ništa! U zemlji Srbiji zna se ko odlučuje, ko je pastir stada. Ovce su doduše zadnjih decenija uglavnom one na dve noge (kažu da se primećuje smanjivanje broja kod onih na četiri noge). I dok tako bude, dok se situacija ne promeni (mi idealisti smo nepopravljivi optimisti), i sa deset godina u ostavci, predsednik izborne komisije će odlučivati o sastavu parlamenta i političkoj sudbini Srbije. I mlade studente pravnog fakulteta učiti o pravno uređenoj državi. U zdravlje! (Ako se zagrcnete, ne krivite mene!)

Nikola Milovančev

Autor je član Srpskog liberalnog saveta

Stanje stvari

2 KOMENTARA

  1. Gorak ukus u ustima posle ove analize. Ipak, da bi se otklonile slabosti ovog sistema, potrebno je poznavati ih, analizitrati i raditi na otklanjanju. Nadam se da ce autor doci u situaciju da ucestvuje u promenama koje su neophodne i da ce biti isto toliko konstruktivan koliko je bio u pisanju ovog teksta.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime