Rimski ratni huškači u Grupi „Bilderberg“

Mnogim ljudima to možda izgleda čudno, ali sadašnji svetski poredak se gradi od 509. g.p.n.e, dakle, duže od 2500 godina. Građen je prema konceptu stvaranja tzv. korporacione svesti. Do takozvane Rimske revolucije iz 509. g.p.n.e status/položaj/pripadnost pojedinaca određivani su preko roda, dok se posle te revolucije status počeo određivati preko pripadnosti teritoriji.

Rimska imperija, shvatajući da su vojni logori vrlo veliki izdatak za državu, transformisala se u personalnu klerikalnu tvorevinu Vatikan, koja se ne bori za teritorije, kao njen prethodnik, već se bori za duše poslušnika, koji sa sobom donose teritorije, a onda ih i brane. Svedoci smo da su duševno i duhovno okupirane teritorije od strane Rima branile sve potonje generacije, a još uvek se čudimo što su Hrvati (pre svega pokatoličeni Srbi) najbolji branioci u vreme hrišćanstva osvojenih i prisvojenih Vatikanskih prostora.

Duga je istorija rimskog prisvajanja srbskog pisma, jezika, kulture, tradicija, civilizacijskih postignuća i teritorija. Srbi svoju istorijsku kob osećaju u stalno kidanom srcu. Izbrisana je istorija; prepravljana je istorija; izmišljana je istorija. Srbi bolje znaju šta se događalo u Grčkoj 316. godine p.n.e, nego što znaju šta su tada radili njihovi preci, iako nauka potvrđuje njihovo postojanje od Lepenskog vira do danas. Narod, koji se danas oslovljava kao Srbi, star je najmanje 12.200 godina. Kada se razmatraju poslednji napadi na Srbe i progoni Srba, dovoljno je da se svet podseti da su svi borci za istinu izbrisani zajedno sa svojim delima, a da sadašnji borci nemaju pristup sistemu i posebno medijima. Reč je o delima istoričara Miloša Milojevića, Ilije Živančevića, Sime Lukin Lazića, Olge Luković Pjanović i brojnih sadašnjih boraca poput Jovana I. Deterića, Slaviše Miljkovića i Miloša Grozdanovića. Upotpunjena knjiga Catena mundi SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA, najbolje pokazuje razloge za srpska stradanja u 20. i 21. veku, a kako se osmišljavaju ta stradanja, najbolje se može shvatiti iz direktiva Saveta za nacionalnu bezbednost SAD i na osnovu odluka u Grupi „Bilderberg“.

Razbijanje SFR Jugoslavije

Uostalom, iz dokumenata koji su nastali na sastancima Grupe „Bilderberg”, može se zaključiti da je kraj SFRJ dogovoren u Minhenu još 1977. godine, kada se glasno razmišljalo o temi „Šta posle Tita?”. Zanimljivo je, da je iste godine scenario za razbijanje SFRJ, pod nazivom „Bitka za Zagreb”, objavljen u igricama za decu proizvedenim u njujorškoj firmi za publikovanje simulacija (Simulations Publications Inc., New York). Ta igra je ličila na „Riziko”, a u njoj je skoro verno predviđeno razbijanje socijalističke Jugoslavije i Jugoslovenske narodne armije. Zanimljivo je da je scenario igara zasnovan na stvarnim vojnim procenama, objavljenim u uglednom časopisu „Strategy & Tactics Magazine”, dok su proračuni preuzeti iz vojnih naučnih istraživanja.

Građani Srbije treba da znaju da je strategiju nastupa SAD prema SRJ, koja se sprovodila u delo od formiranja SRJ, izradio Dejvid Gompert, savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Džordža Buša Seniora. Pod tzv. optimalnom strategijom podrazumevali su se dugotrajni „hladni rat” protiv SRJ, informaciona kampanja i „sakaćenje” pomoću sankcija. U njegovom projektu nagovešteno je da bi rezultat primene navedene strategije trebalo da bude prihvatljivo (marionetsko) rukovodstvo, koje treba uspostaviti „demokratskom revolucijom”.

Posle primene navedenih projekata, programa i strategija usmerenih prema SFRJ, SRJ i Srbiji, očevidni su simptomi načetosti svih komponenata odbrambenog sistema Republike Srbije. Sada je jasno, da je reč o posledicama ratova na prostoru prethodne Jugoslavije, posledicama agresije na SRJ, ali i posledicama primene „operacija izvan ratnog stanja”. Uz to su sasvim izvesni i rezultati delovanja pojedinaca, grupa i organizacija umetnutih u društvene i državne strukture Srbije. Kada je reč o neoružanim oblicima agresije, postoji sumnja da su primenjena i psihotronska dejstava.

U tzv. razbijanje SSSR, ČSSR i SFRJ uključen je i britanski „Tavistock Institute”, specijalizovan za psihološki rat. Reč je o institutu uključenom u mrežu instituta koji rade za Savet za spoljne odnose SAD, Bilderberg grupu i Trilateralnu komisiju, radi veštačkih izazivanja stresova u pojedinim regionima sveta. Jedna od najdalekosežnijih i najmračnijih studija, koju su za „potrebe Trilaterale” izradili „Tavistock Institute” i „Stanford Research”, odnosi se na programiranje promena nacija u negativnom smislu, izmenom načina života i svesnim odbacivanjem istine. Inače, Henri Kisindžer je na sastanku „Bilderberga“ u Evijanu (Francuska), 1991. godine, izjavio: „Ono čega se svi ljudi, bez izuzetka, plaše, je nepoznato. Svi se plaše nepoznatog. Kada se budu suočili s ovakvom vrstom opasnosti, ljudi će se nerado, ali ipak dobrovoljno, odricati svojih građanskih prava u korist zaštite, koju će im ponuditi Svetska vlada“. Zar nije suštinski iste reči izgovorio Oldos Haksli u Kalifornijskoj medicinskoj školi u San Francisku 1961. godine?

Zlatna milijarda

I, što je najgore, navodi dr Džon Koleman u jednoj svojoj studiji: „najdivljačkiji snovi… tima naučnika postaju stvarnost”. U najinteresantnije, ali istovremeno i najfatalnije za budućnost celokupnog čovečanstva spada neobjavljena studija „Global 2000 Report”, o problemima nataliteta, ili tačnije: kako smanjiti stanovništvo za oko tri milijarde: oni prekobrojni nazvani su „beskorisne izjelice”. Poznato je da obični ljudi sve otvorenije sumnjaju u „svetsku elitu“, od momenta kada je na sastanku grupe „Bilderberg“ (5. i 14. do 17. maja 2009., u Njujorku i Atini) zvanično potvrđeno da treba smanjiti broj „beskorisnih izjelica“.

Logično je da se pretpostavlja, da se za stvaranje „zlatne milijarde“ primenjuju i hemijska sredstva u vidu aerosola. Karakteristične su izjave bilderberškog pulena Teda Tarnera o tome, da su razlozi za globalno otopljenje, zapravo, u prevelikom broju stanovništva planete: „Premnogo ima materijala, koji je neophodno smanjiti za dve trećine, dovodeći ga do 2 milijarde ljudi, što će omogućiti da se osigura visok životni standard za opstale u životu“. On nije pomenuo „zlatnu milijardu“. U takvim okolnostima, su veoma sumnjivi uslovi u kojima je za nekoliko dana nestala Republika Srpska Krajina, u toku operacije „Zabranjen let“, kratkotrajni istorijski progon Srba iz Hrvatske, a isto tako i aktivnosti jednobojnih, neobeleženih aviona, iza kojih dugo ostaju čudni tragovi, nepoznatog sadržaja – tzv. chemtrails.

Analitičari smatraju da je svetska finansijska kriza, izazvana 2008. godine, inicirana s namerom da kao logičan ishod proizađe želja svih Zemljana za formiranjem „svetske vlade“, budući da će svet posle krize izgledati beznadežno. S druge strane, sve što se događa nameće zaključak da je „novi svetski poredak“, institucionalno, u potpunosti oblikovan. Najbolja potvrda za to su reči Zbignjeva Bžežinskog, bivšeg visokog državnog funkcionera SAD, upućene novinarima 2002. godine: „Sve institucije Novog svetskog poretka su tu. Ono što ja ne znam je: kad ćete to uvideti“.

Globalizam – neorobovlasnički poredak

Takozvani srpski paradoks sve vreme dopunjuju mondijalisti. Princ Leopold Bernard, prvi predsednik Grupe „Bilderberg“, misleći o problemu sa granicama koji je rešavan ratom na prostorima SFRJ, zaključio je: „Teško je prevaspitati ljude koji su podignuti na nacionalizmu da prihvate ideju o ustupanju dela suvereniteta nekom nadnacionalnom telu… To je tragedija”. Izjava princa Bernarda navodi na zaključak da su mondijalisti, ne bi li razbili SFRJ i SRJ, uspeli da nesumnjivo socijalističku i većinom prokomunističku, internacionalnu i ateističku administraciju, koja je vladala u SRJ od 1989. do 2000. godine, optuže za nacionalizam. S druge strane, čudno je što internacionalno nastrojene članove JUL-a globalisti optužuju da su nepopravljivi komunisti, iako je jedan od najuglednijih globalista sveta Zbignjev Bžežinski, u knjizi Između dva doba, o marksizmu napisao: „Marksizam je istovremeno pobeda spoljašnjeg, aktivnog čoveka nad unutrašnjim, pasivnim čovekom, i pobeda razuma nad verom”.

Slučajevi poput „Vukovara“, „Markala“, „Zetre“, „Srebrenice“ i „Račka“ i ponašanje takozvane međunarodne zajednice i institicija, poput NATO-a, OEBS-a, „Grupe–8“, Grupe „Bilderberg“ i većine zapadnih administracija, ne mogu se odgonetnuti bez polutajnih i tajnih dokumenata, koji su odredili sadržaj tranzicije i regionalizacije kao procesa u kojima se stvara „novi svetski poredak“. Osnovni dokumenti, nastali posle Drugog svetskog rata u krugovima kabalista, jezuita i „vavilonaca“, na osnovu kojih su ostvareni naumi Rimske imperije nakon „Rimske revolucije“, jesu: Direktiva 20/1 Saveta za nacionalnu bezbednost SAD (usvojena 18. avgusta 1948), „Projekat 80-tih” Saveta za inostrane poslove SAD (usvojen sredinom 1973), Direktiva 54 Reganovog Saveta za nacionalnu bezbednost (usvojena 2. septembra 1982), Direktiva 133 Saveta za nacionalnu bezbednost SAD i Zakon o spoljnim ulaganjima SAD (usvojeni 1990), Pravilo KoV SAD FM 100-5 (usvojeno u Pentagonu 14. juna 1993), Pamflet 525–5 (objavljen 1. avgusta 1994. u izdanju TRADOC-a – Training and Doctrine Command) i „Zajednička vizija 2010” (2015, 2020), nastala u Pentagonu (1997). U navedenim dokumentima najavljen je način za „omekšavanje“ slobodarski nastrojenih društava, a osnova je uticaj na svest ljudi. Skoro svi navedeni dokumenti su direktno uticali i na razbijanje srpskog nacionalnog bića.

Isprani mozgovi

Planirano je stvaranje i sticanje istomišljenika i oslonac na njih (najbolji primer za to su deca iz „Otpora“). Razrađena je (zlo)upotreba nevladinih organizacija u stvaranju „novog svetskog poretka“. U procesu regionalizacije i cepkanja nacionalnih bića planirano je stvaranje „bonsai država“. Stoga su prvo razbijene federalne države poput SSSR, ČSSR i SFRJ, a sve vreme je insistirano na gubljenju suvereniteta i odricanju od dela suvereniteta. Administracije Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemačke i Francuske, kao instrumenti za stvaranje „novog svetskog poretka“, s osloncem na Atlantsku alijansu, dobile su zadatak da ne ispuštaju stalnu strategijsku inicijativu u svedimenzionalnom ratu protiv neposlušnih zemalja. S druge strane, kao što kaže Leon Dražić u knjizi Kartografski manifest, postoji davno instalirana tendencija (u okviru strategije guranja u politiku) da je na svetskoj sceni sve više bolesnih, sociopatoloških i psihoseksualno zavisnih ljudi. Takva struktura je „uspela“ da poništi osnovna civilizacijska postignuća i vrednosti.

Uostalom, na sastancima Grupe „Bilderberg” nema glasanja i formalnih zaključaka, ni bilo kakvih rezolucija, tj. nema nikakvog traga. Sve se svodi na maštovite izveštaje članova Grupe, iako su, na primer, od 5. do 8. juna 2008. u hotelu Marriot (Virdžinija, SAD) raspravljali o sajber-terorizmu, odnosima SAD – Evropska unija, zajedničkoj strategiji prema Kini, Rusiji i Iranu, „potkovici” oko Rusije, nuklearnom terorizmu i podršci Baraku Obami (da uz pomoć Džordža, tj. Đerđa Soroša i Zbignjeva Bžežinskog postane predsednik Sjedinjenih Država).

Ove godine u Londonu su raspravljali o tehnološkom nadgledanju „pametnih gradova“, povećanju moći centralnih banaka, gušenju protesta zbog strogih mera štednje, produženju sirijskog rata… Baš tako su u Minhenu 1977. godine dogovorili kako da izazovu i kontrolišu rat na prostorima prethodne Jugoslavije. Umesto da brinu o ljudskom rodu i planeti, obezboženi rimski pohlepnici misle isključivo o novcu i ratovima.

Svetozar Radišić

http://svetozarradisic.com