Poslednje uzletanje srpskih pilota sa aerodroma Slatina kod Prištine 17. juna 1999. godine

Ljubo Živković i Dobrosav Milojević su zadnji srpski poloti koji su sa “Utvom 75“ uzleteli sa aerodroma Slatina kod Prištine . – Poleteli sa pola rezervoara goriva. – Pista nije gađana ali kratera pored piste bilo svuda

Ljubav prema avionima i letelicama rodila se, danas kod 76 – gdišnjeg Ljuba Živkovića iz Zvečana, još u osnovnoj školi kada je uživao crtajući i praveći makete aviona. To je bio i razlog što je u Kraljevu upisao, krajem pedesetih godina prošlog veka, vazduhoplovnu školu. Nastavio je onda pilotiranje u avijaciji vojske JNA u Sloveniji i leteo na DC -3. Ovaj pilot izraženih i oštrih crta lica danas živi u Zvečanu.

-Sećam se kad sam prvi put seo u kabini 1 aviona u srednjoj školi da letim. Nasatvnik letenja je bio u kabini 2, inače, ratni pilot. Posle samog uzleranja nastavnik mi je rekao da slećemo. Kada smo sleteli pitamo je jel znaš zašto smo sleteli. Slegao sam ramenima a on mi je rekao , nisi se vezao i naredna tri dana nećeš leteti. Bio je sasvim u pravu jer bezbednost letenja počinje na zemlji a ne u vazduhu – priča Ljubo Živković o svojim prvim pilotiranjima.

Krateri pored piste

Preleteo je Ljuba čitavu Jugoslaviju , sletao na desetine i desetine aerodroma svih jugoslovenskih republika , proveo u vazduhu kao pilot više od 700 sati. Bio je do penzionisanja predsednik Vazduhoplovnog saveza Kosova i Metohije gde je najveći deo vremena provodio na aerodromu Batlava kod Podujeva. Bombarovanje ga zateklo u Prištini.

No, dan za pamćenje Ljuba je dožiovo sa kolegom Dobrosavom Milojevićem, kada su kao poslednji srpski piloti uzleteli i napustili aerodrom Slatima kod Prištine 17. juna 1999. godine. Ljubovo sveže sećanje kao da je juče bilo .

-Tog dana na aerodrom Slatina dovezao nas je jedan podoficir , koji je bio u civilnom odelu, nesećam se njegovog imena. Sa njim je bio još jedan čovek. Oni su prevozili neku opremu. To se događalo u fazi povlačenja sa aerodroma pa se žurilo da se što više opreme iznese . Vreme je bilo ograničeno. Mi smo znali da je naša “Utva 75 “ na aerodromu ali nismo znali u kakvom je stanju posle bombardovanja i da li je pogođena možda. Izvršili smo pregled i utvrdili da nije oštećena. Bilo je rizično poleteti sa pola rezervoara goriva. Ako neprihvatimo taj rizik ostaćemo bez aviona. “Milosrdni anđeli“ ništa ne vraćaju što nađu. Dobrosav pokušava da pokrene motor i u drugom pokušaju uspeva. Moram priznati trema je bila velika. Ne čekamo da se motor zagreje. Krećemo zaobolazeći silne duboke kratere od bombi pored piste. Izlazimo na rulnu stazu. Kreći Dobrosave, vičem u mikrofon! Jedva sam čuo kad je rekao, pomozi nam Bože ! Motor je na punoj snazi, zatravljavamo se i konačno se odlepljujemo od kosovske zemlje.- prepričava u dahu Ljubo poslednji let dva srpska pilota sa aerodroma Slatina kod Prištine i podno Goleša, pre skoro dve decenije.

U srcu tuga i ogorčenje

Priču nastavlja, – Tužno i ružno, napuštamo svoju zemlju! Utva je hvatala visinu. Ispod nas je Priština. Gledamo kolone Kforovaca kako ulaze u Prištinu. Mi smo poslednji srpski piloti poleteli sa Slatine tog 17. juna 1999. godine nešto pre podneva. Migovi su otišli nekoliko dana pre nas. Ćutimo oboica, a u srcu tuga i ogorčenje. Moguće je da ćemo se ponovo vratiti, govorim Dobrosavu. Nikada, kaže on! Ovi kad nešto otmu nikad ne vraćaju, razmišljam i konstatujem u glas! Dok smo pričali već se u daljuni nazire Leskovac , sloboda. Spasili smo avion – prepričava Ljubo.

Pola rezervoara goriva je bilo dovoljno do prve piste u Leskovcu. Rizikovali su živote. Spasili su avion da ne padne u zarobnjeništvo Kfora. Da je ostao u njihovim rukama nikada ne bio bio vraćen.

-Kada sam došao u Zvečan čuo sam da su Rusi zauzeli aerodrom. Hteo sam istog momnenta da odem do Slatine. No, u porodici niko nije hteo da čuje za to. Bilo je tada opasno za Srbe u svim delovima Kosova i Metohije. Sa jednim prijatenjem sam kasnije poseto Batlavu, pistu kod Podujeva. Ogradili su je Amerikanci i oni je koriste danas . A sve je to naše, srpsko – govori Ljubo.

Ljubo danas ima dosta kontakata sa sportskim vazduhoplovnim udruženjima u Evropi a posebno ističe prijateljstvo sa Olegom Černjevim iz ruske akrobatske grupe “Striži“ (Laste) koji ga redovno poziva u goste. Nada se da će ga skorije i posetiti.

Zoran Vlašković