Pravo na rad je osnovno ljudsko pravo koje propisuje Ustav države Srbije odredbama člana 60. stav 3. da su svima ,pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Pravo na rad garantuje i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda, kao i sve konvencije Međunarodne organizacije rada.
Poznati ruski nobelovac Petar Leonodovič Kapica i član Srpske akademije nauka i umetnosti je svojevremeno izjavio: “Dovoljno je da iz jedne zemlje ode 50 vrhunskih naučnika, pa da nauka bude obezglavljena“. Važi li to za Srbiju?
Kakvo je stanje u pogledu zapošljavanja u Srbiji? Zvanična vlast se hvali, pa ističe da je stopa nezaposlenosti oko 12 %, a pre nekoliko godina je bila oko 27 %, suficit u budžetu Srbije je 42 milijarde dinara, povećana je prosečna zarada u Srbiji, grade se kilometri puta i pruga, stalno se smanjuje stopa poreza na dodatu vrednost PDP.
Nejasno je kako je smanjena stopa nezaposlenihosti. Zašto odlaze mladi i obrazovani kadrovi iz Srbije? Zašto nije donet Zakon o ispitivanju porekla imovine? Zašto je penzionerima umanjivana penzija skoro četiri godine, kada penzija predstavlja stečeno pravo? Šta kažu zvanični podaci?
Za sedam godina, u periodu od 2007. do 2014. godine, iz Srbije se iselilo trista hiljada osoba. Prosečan broj emigranata iz Srbije u razvijene države od 2004. do 2013. iznosio je godišnje 26000, da bi već 2014. dostigao čak 58.000. Odlaze visokoobrazovani kadrovi (lekari, inženjeri, ekonomisti, diplomirani pravnici), srednjoškolci (medicinske sestre), zanatlije, vozači pekari i drugi.
Odliv visoko obrazovanih kadrova iz Srbije je galopirajući, s pravom ističe gospodin Grečić. Naime, broj emigranata koji se u zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je 2007. godine iznosio 27000, 2009. godine 27000, 2011. je 33000, 2012. je 39000, 2013. je 45000 i 2014. je 58000.
Najtragičnije je to što odlaze visokoobrazovani kadrovi, koji osvajaju najveća svetska priznananja na svetskim takmičenjima. U 2017.godini na birou je čekalo 2300 lekara, dok se u bolnicama javlja manjak anestiziologa, patologa, radiologa i mnogih drugih specijalnosti. U toku 2016. godine u Nemačkoj je zapošljeno oko 530 lekara iz Srbije. Dok specijalisti u Srbiji imaju platu od 500 do 700 evra, na Malti mogu zaraditi oko 3000 evra mesečno. Postoji još jedan problem u zdravstvu a to je nepovoljna starosna struktuta zaposlenih. Gotovo polovina lekarskog kadra starija je od 50 godina a u narednih sedam godina više od 60 odsto specijalista odlazi u penziju. Godinama unazad mnoga radna mesta su gašena odlaskom lekara u penziju. Za školovanje jednog lekara u Srbiji je potrebno oko 100000 evra, ako se to pomnoži sa 530 koliko je srpskih lekara zapošljeno u Nemačkoj, dolazimo do cifre od 53000000 evra. Nemačka ima potražnju za oko 15000 lekara i za oko 400000 inženjera. Prema nezvaničim podacima Srbija je do sada„častila“ strane države na ovaj način sa oko 12 milijarde evra, poklanjajući im obrazovne kadrovi raznih profila.
Prema zvaničnim podacima Centra za demografska istraživanja-Instituta društvenih nauka iz Beograda koji se nalaze u stručnom radu demografa Gorana Peneva i Biljane Stanković, u Srbiji je u periodu od 1990. do 2014. godine samoubistvo izvršilo 35187 osoba. Dakle, u izveštajnom periodu od 25 godina u Srbiji je godišnje po 1407 vršilo samoubistvo. Ministar zdravlja dr. Zlatibor Lončar je nedavno, izjavio da broj samoubisatva u Srbiji godišnje u proseku iznosi oko 1500 i da se u vezi sa tim preduzimaju određene preventivne mere.
Društvo matematičara Srbije je 2018. godine obeležilo sedam decenija postojanja, 150 godina od rođenja čuvenog akademika Mihaila Petrovića Alasa i 60 godina od održavanja prvog državnog takmičenja iz matematike za srednjoškolce u Beogradu. U toku prethodne godine mladi srpski matematičari na 44 svetska takmičenja osvojili su 42 medalje.
Najbolji učenik Matematičke gimnazije Teodor fon Burg osvojio je do sada četiri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju. Više desetina njegovih drugova i drugarica osvajali su zlatne, srebrne i bronzane medalje. Hoćemo li ih pozdraviti ove godine, na balkonu gradske Skupštine u Beogradu?
Pre sedam godina je u svetu radilo između 15000 i 20000 doktora i doktoranata srpskog porekla. To je ogromno neiskorišćeno umno blago. Da li je Srbija svesna šta gubi?
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma od pre nekoliko godina, Srbija se nalazila na 137. mestu po kapacitetu za zadržavanje talenata i po kapacitetu za privlačenje talenata.
Prema analizi demografa Gorana Peneva, u Srbiji umire više nego što se rađa. U periodu od 1992. do 2013. godine u Srbiji je preko 550000 osoba više umrlo nego šo je rođeno. U svojoj studiji, sociolozi Smiljka Tomanović i Dragan Stanojević za 2015. godinu navode da se mladi za emigraciju odlučuju iz ekonomskih razloga. Takvih je oko 81,9 %.
Deo srpskog naroda je u dilemi, bolje rečeno raspamećen. Kome da veruje? Svojim očima ili sveznajućem vođi, koji samo što ne kaže da u Srbiji „teče med i mleko“, ali da to Srbi ne vide.
Kao što znamo, patrijarh SPC Irinej je nedavno izjavio, da nam ga je „sam“ Bog poslao, te da se sveznajući i prepodobni vođa lavovski bori da sačuva Kosovo i Metohiju. Međutim, narod je mudar. Kao voda, ipak nalazi put. Srbi se nisu uspavali, naprotiv, probudili se usred zime i polako ali sigurno se uspravljaju, poput Miloša Obrenovića koji je, kad je dogorelo do nokata, probudio Srbe usred zime…
U inostranstvu postoji i Organizacija srpskih studenata u instranstvu (OSSI) koja je do 2016. godine brojala oko 10000 studenata. Da li se o njima brine Srbija?
Pre više od 20 godina Momčilo Bajagić-Bajaga je proročki otpevao pesmu „Moji su drugovi,biseri rasuti po belom svetu. I ja sam selica, pa ih po nekad sretnem u letu. Da li je to sudbina, ili ko zna šta li je“.
Srpska dijaspora je uvek pomagala svoju maticu u svakom pogledu. U svetu ima oko oko 4,5 milona Srba. Godišnje u proseku Srbi iz sveta pošalju u Srbiju pošalju oko 2,7 milijarde dolara. Međutim dijaspora nije dovoljno uvažena u Srbiji. Ranije je postojalo Ministarstvo za dijasporu, zatim kancelarija a sada postoji Uprava za dijasporu pri Ministarstvu za spoljne poslove.
Šta Srbija treba da uradi da bi zadržala mlade i vratila svoje državljane iz sveta?
1. Da izmeni propise i omogući lakši način glasanja iseljenim državljanima Srbije u svetu i prizna im pravo na 30 % narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije,
2. Da ove godine zaposli 1000 svojih državljana iz sveta, 2020. zaposli 2000., 2021., zaposli 3000 i tako redom. Svake godine po hiljadu više u odnosu na prethodnu godinu,
3. Da domaće poslodavce izjednači sa stranim poslodavcima u pogledu finansiranja radnog mesta po 10.000 evra.
Mihajlo T. Makić
Izvor: KM Novine
