„E,moj rođo! Otiša je ovi svijet kvragu! Niko više unikog ne pača. Nit se srećemo, nit se družimo. Nit se svađamo, nit se ljubimo! Nit romorimo, nit govorimo! Nit se smijemo, nit se breštimamo! Niko u nikog ne vala! Bože me sačuvaj, da ni sarana, nikada se ni viđeli ne bi. Otuđija se narod! Nemere niko nisakim! Sve što su nas učili naši stari je ošlo ća. Propa stari svijet! Nesta! Načisto! Istopija ka laljski snijeg! Sve nam nešto smeta. Ništa nam ni potaman.Svi su neurozni! Što je, rođo, narod tolko neurozan? Svi neđe žure! Đe žuri ovi svijet? Ne razumim! Ka da su maniti?!? Neđelju ti mladu! Nema više niko mrve slobodna vrimena. Šta rade, kada je tolko svita neuposleno? Svi žure i jure, a plaće ne primaju. Niko vrimena nima i svi kukaju.Kako to more biti? Ne razumim!
Mi njesmo niđe žurili. Đed je govoria- požuri polako! Đe da žurim? Smrt vaje dolazi! Kaka je preša? Posa neće uteć. I sve smo stizali. Sve! Sve! Bili smo zadovoljni u toj našoj sirotinji.Smijali smo se i bezbrige živjeli! Radili i pijevali! Ej, rođo, pijevali da se sve orilo! Znaš i sam! Maći si bija, al si iša sanama. Kosimo i pijevamo! Trgamo vinograd i pijevamo! Salivamo ploču nakući i pijevamo! Slavimo i na slavamo pijevao! Pijevali se danas na slavama? Čuješ li ti da neko pijeva dok radi? Svi su namrgođeni i gledaju predase. Ne zanju ti dobar dan nazvati. Bože sačuvaj! Našta je ovi svijet izaša?!? A đe su one naše mobe? Đe nestadoše naki kršni i čestiti ljudi? Svak je iša nekom da pomaže.Radovali smo se što pomažemo i pijevamo. A puka sirotinja smo bili. Puka! NJesmo imali šta jesti. Nema! Ti si mlađi i nije te zavatilo. Tvoj đed je ima državnu službu. Ej, brale, državna služba! Poštar! Plaća svaki mijesec! Sijećaš se kada nam je dava bumbuna? A? Donjo izgrada kesu svileni bumbunu. Sijećeliš se? Ajme, majko mila! Ljepota! Ništa nam slađe na svijetu ni bilo od ti bumbuna. Ka da nam je cijeli svijet poklonija. Radovali smo se za tu enu bumbunu! Enu!
Čemu se raduju naša dijeca, unuci? Bože me sačuvaj! Moreš im pokloniti varićak bumbuna. Ništa! Ne begenaju oni za bumbune. Kake bumbune?!? Daj ti kupi,đede, novi televon.I što je noviji to te više vole. Vidiš li to, rođeni moj, da su svi na televonima? Niko niskim ne ćakula! Televon im je sve. Sve imaš na telovonu! Đava im odnija televone i ko ih izmislija! Nemereš više ni sa svojim ukući riječi progovoriti. Da vidiš čuda, moja stara,đava je nećija,udarila i ona po telovonu. Bože ti pomozi! Poluđela postare dane! Unuka joj dala svoj stari televon i eno stare, neđelju ti mladu, ne diže glave od televona.Udara li udara! Veli,šalje poruke. Kake poruke, luda ženo? Veli, šalje poruku sestri Miki u London, Đuji u Sidnej,Mari u Toronto i Dragi u Štutgart. Da vidi šta koja vari za ručak. Šta se smiješ, berekinu?!? E, ovega mi krsta! Udara stara! Svaki dan! Bog sam zna kolko puta. Ona udri njima, one udri njoj! Te šta za marendu spremaš, te šta za ručak i za večeru.
Pocijeli dan se stara navabila na televon. Neslazi snjega! Bože me sačuvaj! Veli,bolje da ćakula sa sestrama, nego da perja po politici.To ga ona meni šukne. I veli, sve je besplatno, a ja trošim struju blejući u politiku.Ma, sunce je žarko spržilo, ne merem je prepoznati! Na moje oči se promijenila. Iskvarila je ova mlađarija! Eno, onaj maći od unuke,naš praunuk David, nema tri godine, eno, već onim ručcama petlja oko televona.Udružio se sa mojom starom. Sve zna! Sve! Ne razdvajaju se! Ta današnja dijeca se rađaju sa vakultetom. On uči staru! Pokaziva joj šta sve more televon. Ajme, majko mila! Sada stara slika televonom sve pokući. Poluđela žena! Onda meće slike u televon i jope ,veli, šalje. Setstrama? Jok! Šalje-svima! Kome svima, luda ženo? Veli ,svima ko me prati. Ko tebe prati, sapelate sveta neđelja?
Jes da lajem protiv ovog manitaša na vlasti, ali laju i drugi. Zašto bi moju staru ženu pratili, jel tako, rođo? Ja! E, pa, šta bi onda trebali tebi da rade? Ti bi treba u prdekani odavno da ležiš. Čuvaj se, rođeni moj, jebena su vrimena došla. Ovi nesritnik na vlasti je bolesan čovijek.Teško nama sanjim blentavim. Čuvaj se rode, čuvaj! Neće ni on dugo,otprdo je on svoje, al se ti, sreća ti pijevali,nekako pripazi. Preplašim ti se ja, moj rođo, izistinki. Čuj ,moju staru prate?!? Ta nije ona u cvitu mladosti da bi je neki muškadin pratija. Jope, razmišljam, luda su vrimena došla, da ni neki seksualni pervernik iliti manijak, Bog te nećijo? Zagleda se u moju staru i sada je saleće. Svašta ćemo mi doživit. Ako more muškarac muškarca da povali i žena ženu, što ne bi moga neki luđak da napane moju staru? Reknem ti ja to mojoj staroj,kad ona drvlje i kamenje name. Te vaki si, te neki si. Te ona stvar ti vaje napameti, te me optuži da sam poludija.
Breštima stara, oplela po meni, ka da me je zatekla u krevetu sa drugim muškarcem. Vidim ja odnjo đavo šalu! Moram je smirit. Rečem joj da zaveže i priznam da sam se uplašija ko je to prati. Kad ona ,udari se smijat. Sve pljeska rukama po kiklji. Đava je nećijo, čemu se ima smijat? Veli, da sam poludija! Veli, da je niko ne prati, jer ni ne izlazi izkuće. Jes, vala! Ne sijećam se kad je izašla izkuće. A ko te onda prati, nesrećo? Šta se tolko keljiš? Veli, prate je na FB? Šta ti je to, dreknem ja? Nešto mi te skraćenice poznate iz američka vilma. Da to nije neka američka govnarija? Preplašim se ja još više. Jes, veli, i udari se još više, beštija, smijat, američka je. Neđelju ti mladu poljubim! Skočim i počnem breštimat. Šta si uradila, crna ti? Zar je to ošlo tolko daleko da te prate američki agenti? Šta je , žalosna joj majka, uradila? Priznaj, manita ženo?!? Ona se zaceni od smija. Sve joj suze vako vrcaju.
Marš, beno! Šta se smiješ?!? Veli, šta si se tolko prepa? NJesam se prepa! Esi? NJesam! Esi,esi! Prepa sam se zate. Njesam zase. Kako se neću prepast kad te prate američki agenti. Kakvi agenti, luđače, viče ona name. Nema agenata! A, šta jema? Veli, to je…ne znam..ti…ja to…izgovorit…nešto na ingliškom…e,e..to..kako reče..e,da …vesbuka. Nije vesbuka? Jebatiga! Nemerem ga upamtit. Znam samo da se o nekoj buki radi. Pitam je, kaka buka? Ona zanjemela od smija. Nema buke! Kako nema buke? LJepo, nema nikakve buke, već ljudi gledaju šta ko radi i pišu ljepo o tome. Ja se stanem krstit.E, da sam crka danaske ne bi zna da ljudi gledaju šta ko radi. Šta nekog briga šta ja radim? Stara neće da se raspravlja. Vidim ja, nema argumente. Veli, da sam bena i da ništa ne razumim. Neću da razumim! Neću! Slušaj molim te, rođeni. Prije neki dan, stara vari gra. Stavila na sto dva pijata i usula da ijemo, uzela televom i slika. Šta slikaš? Veli, hoće da satvi na status. Kaki status? Veli, da svi vide njen gra.Gra da ljudi gledaju? Naš gra sa pršutom i pacentom?
Kaki je to status jesti gra? Ne razumim! Izdrelji se ona name. Šta imam da razumim. Bože moj! Slikati kako ijemo gra? I to je neki status? I svi to gledaju. Taj naš gra, koji je posta status. Gleda to ostali svijet i laje.Tako kaže stara. Laju! Nego? Kako se reče? E,e! Je,je! Tako nekako! Užas! Propali smo! Jeba ti društvo u kome je naš gra posta status. Šta drugi iju, majka im žalosna, ako smo stara i ja postali status? I na to svi laju! E,e! To,to! I prate nas dok ijemo gra! Bože me sačuvaj! Ne razumim! Ali znam, rođače, da ova zajebancija neće na dobro izać. Neće!Pljuni me, ako tako ne bude! Mora kazna doć! Mora! Narod je poludija! Neđe mora da pukne! Mora! Vakat je! Slušaj ti mene! Slušaj svog rođu! Mani se ti politike. Politika je kurva. Velka kurva! Biježi ti ća od politike. Nego, nisam ti reka. Mastija sam nešta vina. Moga bi doć do mene na vino i pršut. A? Ostaviću ja dvolitru za naske. I da zapijevamo. E, onu našu : „ Ja izjavi ovce u gajine“. E, to je status! Je,je! Pa, neka laju kolko im volja. Briga naske! “
Branko Dragaš
www.dragas.biz
