Rodoljublje otprilike

3
626

„Nisi ni vruć, ni hladan,
izbljuvaću te iz usta svojih“
(Otkrovenje, 3:16)

Odavno sam utvrdio da srBski patrioti imaju visoka, ali nejasna načela, koja su u izrazitom skladu sa zakržljalim testisima koji ih krase.

Iskreni srBski patriota, kako sebe besramno zove, živi u zemlji Paroliji, u kojoj se izvikuju parole koje, već odavno, ne znače ništa. Potreba da se dopadnu svima, ili bar svima na onoj strani koja se označava kao „patriotska“, potapa sve desničarske organizacije. Desničar bi, recimo, morao da kaže da je, kao što svaki desničar i jeste po definiciji, zagovornik kapitalizma. Naš to ne može da kaže. Vidi da kapitalizam razvaljuje Sorabiju, pa ne želi da rizikuje da se, hvaleći kapitalizam, zameri radnicima. Najdalje dokle sme i može da ide, da bi se, poput seoske udavače, dopao svima, jeste da priplakuje kako ovo nije „pravi“ kapitalizam. To da, u odmaklom 21. veku negde postoji „pravi“ kapitalizam je naivno i nepromišljeno gledište.

SrBski desničar je antikomunista i vernik, ali ne zato što to intimno jeste, već zato što računa da će takvim stavom privući i vernike, i antikomuniste, za koje on, družeći se u zatvorenim desničarskim krugovima, misli da su veoma velika grupacija, pa samim tim i veliki glasački potencijal. U tome se, naravno, varaju: u crkvama će naći samo sebi slične, dakle manekene pravoslavlja i folirante, a da se danas raspiše referendum da li bismo nastavili veseli antikomunistički put, ili se vratili u samoupravni socijalizam, rezultat referenduma bi veoma iznenadio patriote. Antikomunizam je već uveliko završena i dosadna, potrošena priča, koja je podignuta na besramnoj gomili falsifikata i danas više nema nikakvu mobilizatorsku snagu.

Ljubav prema Rusiji i Putinu je, takođe, jedan od stubova patriotizma ovde, iako niko zapravo za to ne haje. I to je samo fasada, za koju iskreni srBski patriota misli da je privlačna masi i biračima. Veliko otrežnjenje je uveliko došlo i očigledno je svakome, ko zrno pameti ima, da od Rusa nema ništa, da ni sebi ne mogu da pomognu.

Da Vas podsetimo:  Kako ozdraviti srpstvo?

No, iza svega ovoga što je firma fides žovijalnog patriotizma, krije se ona jadna, mlaka, otužna parolaška priča, iza koje ne stoji ništa stvarno. Patriota brani Kosovo, samo nikom nije jasno kako ga brani? Čime? Parolom „Kosovo je srce Srbije“? „Ne damo Kosovo“? Zaista? Kad ne date, otkud ono već dato?

Ja znam, naravno, da je Kosovo, posle povlačenja 1999. bilo nemoguće sačuvati. Patrioti bi mogli da kažu, da čemu valjaju: u redu, Kosovo je šiptarsko, hajde da vidimo kako ćemo ga vratiti. Ne, oni ga ne daju. Udara u oči razlika između stvarnosti i snova, koja je ništa manja od one razlike koja vlada između Vučićevih priča o zlatnom dobu i jada u kome živimo. I jedni, i drugi, mislim na Vučića i patriote, svako iz svojih razloga, daleko razmiču život od mesečarenja.

Nisam jednom, slušajući moje, kako se to danas kaže, hejtere, koji me optužuju da sam drugosrbijanac i strani (nekad i domaći) plaćenik, mislio da se javljaju iz oslobođene Đakovice, a ne iz Beograda, u kome i ja sedim. I oni, i ja, sedimo u Beogradu, samo što oni brane Kosovo, a ja ne!? Jedina razlika je u stepenu licemerja, u stvari.

Nikad nisam čuo nekog od ovih što gore za Kosovom, svetinjama, mnogostradalnim narodom i zakonima da je izvoleo objaviti šta bismo mi uradili ukoliko bi, recimo, sačuvali Kosovo. Kako bismo, i odakle, plaćali vojni i policijski aparat koji bi dole morao da bude stacioniran? Kako bismo isplaćivali penzije i plate koje dugujemo Šiptarima? Dečije dodatke? Šta bismo radili sa milion Šiptara u biračkom spisku? Patriota, svaki iskreni srBski patriota, beži od ove teme. On zna da je Kosovo srce Srbije i praktična pitanja ga ni malo ne uznemiravaju.

Da Vas podsetimo:  Nije problem samo u Vučiću – već u tome što smo okupirani

U biti svojoj, srBski patriotizam samo potkazuje Vučića, ali ne više narodu, već samima sebi, jer srBski patriotizam i ne misli da se bavi ma čime, sem ispiranjem usta. Iza velikih parola, iza pljuvačine neistomišljenika, iza fraza, kriju se, zapravo, mlakonje i neostvareni tipovi, koji nikad prstom maknuti neće, ali svoj dobar glas traže u tome da izgleda kao da će sutra jurnuti na Kosovo. Bi oni, ali nema ko da ih povede, jer za kvarat veka patriotizma u Serbiji nisu uspeli da iznedre jednog lidera ranga ne Vučića, već Marjana Rističevića. Svaki iskreni srBski patriota, koji hoće veći rang, na kraju pređe u evropejce. Svi su patrioti do prve plate i prve kombinacije.

Glavna, neotklonjiva slabost ovog i ovakvog srBskog patriotizma je odsustvo iole pristojnog ljudskog materijala. Osim toga, ispod prividno radiklanih ideologija, kriju se mlake priče, koje nemaju nikakvu definitivu: sve se odvija u nekoj vrsti političkog čistilišta, u kome se vode prazni abrovi, a sasvim se ignorišu ozbiljna pitanja, poput svojinskog modela, produkcionih odnosa, ili društvenog uređenja. Abroše se o veri, o tome kako je Tito bio zlikovac, o tome kako Vučić krši zakone i sličnim glupostima, koje su, u osnovi, sasvim apolitične. Jasnih stavova o političkim pitanjima nema, delom zato što dunsteri uopšte ne razlikuju politiku od vere, emocija i nabreklih prsa, a delom i zato što bi decidirani zbiljnim stavovima mogli da odbiju zamišljene pristalice, koje ionako neće imati.

Bitna slabost srBskih patriota je i u tome što su sjajno iskontrolisani od službi, tako da su im izbijene teme poput okupacije, stranih gospodara, kolonijalizma, pa čak i banalnih priča poput društvene raspodele, ili solidarnosti. Zapazili ste da nema patriotske organizacije koja sme da održi protest ispred neke zapadne ambasade i to bi trebalo da vam kaže sve o njima. Ovo je jedina okupirana zemlja u kojoj niko, a posebno patrioti, nisu rekli: „Yankee, go home!“ SrBskim patriotama okupacija uopšte ne smeta, ali smeta Tito. Ne smeta što smo kolonija, ali smeta što ne idemo više u crkvu. Izgore se u ljubavi prema Putinu, ali se ide u Nemačku da se radi. Uopšte, veliko licemerje vlada među patriotama.

Da Vas podsetimo:  Zatupljivanje nacije

Srećom, ili nesrećom, osnovne ikone i poluge patriotizma slabe: antikomunističke priče cvrkuću još samo prestareli dobitnici komunizma i saradnici onoga ko je antikomunizam izmislio, dok priglupe pristalice samo ponavljaju gluposti, zvečeći kao prazne šerpe; novopravoslavlje je propalo i crkve su opet prazne-fensići su pronašli drugu zabavu; posle 18 godina čekanja da nas Rusija spase, oslabio je i proruski fanatizam i kremljofili su sve tiši na društvenim mrežama. Neposredni zadatak službi će biti oživljavanje ovog patriotizma, bilo novim licima, bilo recikliranjem propalih ideoloških floskula.

Kad se i ako se pojavi neki, da ne kažem patriotski, već srpski pokret, ili neka ideologija, poznaćete je po tome što će stajati ispred zapadnih ambasada, neće nositi ikone, već natpise Yankee go home, neće imati antikomunistička raspoloženja, već naprotiv: stavove koji će nedvosmisleno tražiti kolektivne oblike svojine i ekonomsko-socijalnu ravnopravnost. Rusija će im biti samo zemlja među drugim zemljama.

Dok slušate antikomunistički, nikolajevski, ikonaški, kremljofilski i šatropravoslavni cvrkut, ništa novo i dobro nećete videti. Samo Dan mrmota.

Milan Milenković
milanmilenkovic.com

3 KOMENTARA

  1. Kada autor, kao deklarisani ateista, i ničeanac, uzima za moto jednog od svojih najslabijih tekstova bibilijske stihove, onda se tom besmislu mora odgovoriti citatom, Pavle Timotiju, Prva 6.20: „…kloni se poganijeh praznijeh razgovora i prepiranja lažno nazvanoga razuma“.

  2. Па, господине Миленковићу покрените задњицу која је, као што видимо на Вашем порталу, срасла са фотељом и однесите их пред УСА амбасаду. И, дерите се из све снаге – „живели комунисти“ и „доле Америка и Српска црква“. То што препоручујете другима урадите сами, макар седћи и у фотељи! Овако како радите само производите мисаону и интелектуалну ентропију. Урадите бар нешто конструктивно у животу.
    Др. Миодраг Кулић, теријски физичар, Немачка

  3. Одличан чланак !
    Лепо описани патриоти, у чијим венама тече србска крв.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime