Javni servis Srbije RTS i javni servis Hrvatske HRT, koji su bili optuženi za ratnohuškačku propagandu tokom 90-ih, danas zajedno rade na novim dokumentarnim serijama, obnavljajući svoje veze iz doba Jugoslavije
Dokumentarne serije o hrvatskom pesniku iz 20. veka Tinu Ujeviću, koje će 2017. biti emitovane na Radio-televiziji Srbije ( RTS ) i na Hrvatskoj radio-televiziji (HRT), prvi je zajednički projekat između ove dve TV kuće nakon završetka rata 1995. godine.
Miško Milojević iz kulturne redakcije RTS-a izjavio je za BIRN da nije nikakvo iznenađenje da ova dva državna emitera ponovo sarađuju nakon dve decenije pauze.
“Na mnogo načina smo povezani međusobno. Osim toga, Tin Ujević je važan jugoslovenski pesnik koji je ostavio trag na srpsku književnost i poeziju i zato je važno da on bude tema nove saradnje između televizijskih stanica, koja je i nekad postojala”, rekao je Milojević.
“RTS i HRT potpisali su prošle godine sporazum o saradnji i ovo je prvi zajednički projekat na kojem rade zajedno, a planirano je i mnogo više”, dodao je on.
Serije govore o Ujeviću, koji je živeo od 1891. do 1955. godine, a koji se smatra za jednog od najboljih hrvatskih pesnika 20. veka. Bio je veliki kritičar Austro-Ugarske, zalagao se za zajedničku državu između Hrvata i Srba, a živeo je i u Zagrebu i u Beogradu.
Jasmina Božinovska Živalj iz HRT-a rekla je da obe stanice očekuju dobar proizvod od svoje prve saradnje posle rata. Serije se snimaju u glavnim gradovima Srbije i Hrvatske.
“Naravno da ćemo sarađivati i dalje kao dva velika javna servisa“, rekla je ona.
RTS i HRT su se smatrali za ratnohuškačke servise režima u Beogradu i u Zagrebu tokom 90-ih.
RTS je u vreme režima Slobodana Miloševića viđen kao njegovo oruđe. Tokom demonstracija kojima je 2000. godine svrgnut Milošević,demonstranti su zapalili sedište RTS-a, koji je važio za simbol njegove autokratije.
NATO je 1999. godine bombardovao RTS, a u napadu je poginulo 16 ljudi. Zapadna alijansa je saopštila da je Milošević koristio ovu medijsku kuću kao oružje rata.
Nezavisno udruženje novinara Srbije, NUNS, 2009. godine je tužiocu za ratne zločine podnelo krivičnu prijavu protiv rukovodilaca i novinara iz nekoliko medija u Srbiji, uključujući i RTS, optužujući ih da su delimično odgovorni za sukob iz 90-ih .
“Medijsko manipulisanje u širenju nacionalne i verske mržnje preraslo je u otvoreno podsticanje diskriminacije i neprijateljstva čime su stvorene psihološke pretpostavke za najbrutalnije ratno nasilje i zločine”, naveo je NUNS.
Do sada nije podignuta nijedna optužnica, ali je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije bilo suizdavač studije pod nazivom “Reči i nedela”, koja je fokusirana na ulogu medija u zemlji tokom ratova 1991–1992. u bivšoj Jugoslaviji.
U studiji se navode primeri propagande koje je emitovala RTS, kao što je incident kada je fotoreporter u specijalnoj emisiji govorio o masakru nad 41 srpskim detetom u Borovom Naselje u Hrvatskoj u novembru 1991. godine – masakr koji se nikada stvarno nije dogodio.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) naveo je u optužnici protiv srpskog lidera Slobodana Miloševića da je on “kontrolisao, manipulisao ili je na drugi način koristio srpske državne medije za širenje prenaglašenih i neistinitih poruka o nacionalno motivisanim napadima bosanskih Muslimana i Hrvata protiv Srba”.
Ovo je, prema MKSJ, imalo “za cilj da stvori atmosferu straha i mržnje među Srbima koji žive u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, koji su doprineli prisilnom uklanjanju većine stanovništva nesrpske nacionalnosti, pre svega bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, sa dobrog dela teritorije Bosne i Hercegovine”.
HRT je takođe emitovao pristrasne izveštaje sa ratišta tokom sukoba.
“Paviljon 22”, dokumentarni film snimljen 2002. godine hrvatskog režisera Nenada Puhovskog, rekonstruisao je atmosferu koju je HRT kreirala u drugoj polovini 1991. godine, kada je počeo rat.
U filmu su prikazani odlomci iz izveštaja novinarke HRT-a Zinke Bardić, kasnije PR savetnice premijera Zorana Milanovića, koja je napravila prilog o srpskim snajperistima i jugoslovenskim špijunima koji su, navodno, operisali u Zagrebu 1991. godine.
Međutim, navodi u prilogu, u kojem nisu prikazani stvarni snajperisti, nikada nisu potkrepljeni. Nijedan snajperista ili špijun nije nikada uhapšen ili krivično gonjen.
Kada je rat u Bosni i Hercegovini počeo, a naročito nakon početka sukoba između bosanskih Hrvata i Bošnjaka, novinar HRT-a Smiljko Šagolj bio je optužen za pristrasnost, jer je bošnjačke vojnike, zarobljenike i civile nazvao “muslimanskim ekstremistima”.
Upravni odbor RTS-a je 2011. godine objavio na svom programu javno izvinjenje za “uvrede, klevete i govor mržnje” u vreme Miloševicevé vlasti.
RTS je priznao da je “svojim prilozima povredio osećanja, moralni integritet i dostojanstvo građana Srbije, humanističkih intelektualaca, pripadnika opozicije, kritički usmerenih novinara, pojedinih manjina, verskih zajednica i susednih naroda i država”.
Nakon zvaničnog izvinjenja RTS-a, Boris Pavelić, novinar hrvatske novine “Novi List”, nazvao je direktora HRT-a iz 90-ih Antuna Vrdoljaka i pitao ga da li će hrvatski javni emiter učiniti isto.
Vrdoljak je odgovorio da to ne dolazi u obzir i završio razgovor s Pavelićem rečima: “Jebi se. Zbogom.”
Ivana Nikolić i Sven Milekić
BIRN
