O slozi

0
1046

Srpski istoričar, novinar i diplomata Milorad Medaković o slozi: Narod koji odstupa od svojih običaja, od svog prirodnog života, taj se narod izopačiti mora, taj postaje nesrećan i po sebe i po drugoga, taj udara polugu prevrata u koren svoje sreće… Ako nije opšte sloge, ne može biti ni pojedinačne sreće. Iznositi slogu, jedinstvo i druževni život samo glasom, a ne pokazivati je u samom delu, nije ništa drugo do poruga.

“Narod koji odstupa od svojih običaja, od svog prirodnog života, taj se narod izopačiti mora, taj postaje nesrećan i po sebe i po drugoga, taj udara polugu prevrata u koren svoje sreće.

Sav rad i sve kretanje duševno, mora se osloniti na prirodan život i s njime u slozi napredovati. Sloga je večita i najjača snaga, veliki i smišljeni gospodar sreće i napretka ljudskog.

Ukoliko se razumna i poštena porodica slaže u svojemu domu, utoliko se mora i celo bratstvo i pleme slagati. Ako nije opšte sloge, ne može biti ni pojedinačne sreće.

Iznositi slogu, jedinstvo i druževni život samo glasom, a ne pokazivati je u samom delu, nije ništa drugo do poruga.“

„Vrlina ljudska mora biti i svetinja ljudska. Onaj narod mora biti najsrećniji koji je sačuvao sve ono što se saobražava njegovom duhu i srcu.“

Milorad G. Medaković, 1860.

Milorad Georgije Medaković (Zvonigrad, novembar 1824 – Beograd, 14/26. mart 1897) je bio srpski istoričar, novinar i diplomata. Medaković je bio sekretar i vojvoda kneza Danila, biograf Njegošev, i brat Danila Medakovića.

Milorad Medaković sa bratom Danilom okretao je točak istorije svog naroda. Podjednako se borio za njegovo oslobađanje i zbacivanje plašta zaostalosti. Romantičarskim zanosom širio je ideju slovenstva i ljubav prema Rusiji, čijom se tadašnjom moći ponosio koliko i svojom srpskom pripadnošću.

Nošen patriotizmom Milorad godine 1844. na preporuku tadašnjeg dubrovačkog paroha i urednika „Magazina srpsko-dalmatinskog“ Đorđa Nikolajevića odlazi na Cetinje i postaje učitelj. Od tada počinje Miloradova uzbudljiva diplomatska, novinarska, istraživačka i književnička karijera.

Posle nekoliko godina učiteljevana, Petar II Petrović Njegoš imenuje Milorada za svoga prvog ađutanta. Ubrzo postaju veliki prijatelji, četvorogodišnji saradnici i saborci. Zajedno odlaze u Beč, gde mu Njegoš poverava ulogu korektora „Gorskog vijenca“.

Po povratku iz Austrije Milorad svraća u Veneciju, radi prikupljanja građe o Crnoj Gori. Godinu dana kasnije odlučuje se da napusti, Cetinje i krene u novinarsku i književnu avanturu, zapisano je u „Glasu Crnogorca“ u br. 51, 26. novembra 1894.

Već 1. septembra 1848. Milorad se obreo u Kotoru, a dva meseca kasnije u Sremskim Karlovcima, gde se priključuje svom bratu, dr filozofije Danilu Medakoviću, koji je u to vreme bio poznati novinar i izdavač časopisa „Napredak“. Zbog pisanja članaka protiv Meternihove politike ugnjetavanja južnih Slovena, Milorad je 1849. bio uhapšen.

Po izlasku iz apsane odlazi u Zagreb, gde se priključuje Ljudevitu Gaju i postaje saradnik „Narodnih novina“. Bio je glavni urednik „Šumadinke“, pokrenuo je i časopise ‘Vojvođanka“ i „Južna pčela“ (pokrenut 15. oktobra 1851) .

Krajem 1854. Milorad dobija poziv sa Cetinja „da se primi položaja sekretara knjaza Danila“. U junu 1885. prihvata ponuđeno i tako ulazi u politiku. Putovao je u Rusiju, nastojeći da izdejstvuje političku nezavisnost Crne Gore. Jedno vreme bio je činovnik Ruskog poslanstva u Beogradu.

Radio je i na prikupljanju knjiga za cetinjsku biblioteku, a u Dubrovniku je završio fotografski kurs i tako 1845. postao prvi crnogorski fotograf. Umro je u Beogradu 14. marta 1897.u 74. godini života, zaveštavši tri kuće i sve akcije srpskom narodu.

Najznačajnije delo Milorada Medakovića je „Život i običaji Crnogoraca“ (1860).

Izvori: FB Monitor, Vikipedija

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime