Ovo ludilo od neprekidne izborne kampanje – koje je nastavak organizovani kontinuiranog zatrpavanja javnog mnjenja jalovim, utopijskim i zlonamernim frazama kao i konstrukcijama raznih socioloških i internacionalističkih škola mišljenja te od režima nasilne implementacije zapadnih teoloških shema u naš životni i politički sistem bitisanja – definitivno je dovelo narod u stanje zaleđenosti.
Takvo da je sprečen da politički kandiduje zaista snažnu političku organizaciju koja će neprestano i snažno obelodanjivati da se nalazimo na metaistorijskoj razmeđi koja nalaže urgentan i radikalno drugačiji pristup odnosima u zemlji, okolini i svetu.
Franački vojskovođa Karl Martel je 732. godine, kod Poatjea, čudesnom pobedom nad mnogobrojnijim arapskim legijama u poslednjem momentu sprečio tadašnji, već gotovo svršeni čin evropskog civilizacijskog kraha i potpadanja Evrope pod apsolutnu islamizaciju.
Isti scenario predviđen za Evropu Srbi su svojim vojskama efikasno usporili na Gazimestanu.
I posle savremenih nasrtaja agresivnog islama na Evropu, od Bosne preko Kosova i Metohije i sada kataklizmičnog pomeranja stanovništva, dirigovane islamske najezde preko naše teritorije sa Bliskog istoka i severa Afrike u Evropu, odnos evropskih prestonica prema Srbima se uporno ne menja.
Odgovor leži u činjenici da Evropa ne misli organski, ne seže do najdubljih i najviših struktura Neba i zemlje i tako, ne samo da nam nikada nije priznala naš Poatje, nego nas je surovo i beskrupulozno vekovima prepuštala nasilnoj islamizaciji i tu islamizaciju našeg naroda i životnog prostora čak i politički i vojno sponzorisala, a u poslednjim godinama i pravnim nasiljem pokušala da sva rešenja proistekla iz terora nad našim nacionalnim i državnim bićem zacementira, uvodeći ih u međunarodni pravni poredak kao obavezujuća.
Isti ciljeve sa našim narodom i teritorijama Evropa ima i ovog trenutka.
Evropa će probati da sada za zaustavi u Srbiji što god može više izbeglica iz Sirije, Iraka, Jemena, Avganistana, Somalije i Libije, u nameri da ih spreči da prodru u EU a istovremeno Srbiju konačno duboko uroni u proces islamizacije i time je smesti u hantingtonovski predviđenu graničnu državu islamskog sveta i „evropske“ civilizacije.
Evropa uporno razmišlja samo organizaciono i u tom smislu Srbiju od nje ne čeka ništa dobro.
Situacija zahteva da se u traženju rešenja za izlaz iz ovog užasa u kojem se nalazimo i još goreg užasa koji nam preti oslanjamo na pravoslavnu geopolitiku i to onaj njen segment koji čini pravoslavna slovenska civilizacija, koncept koji zahteva tesno vezivanje za Rusiju i iz kojeg bi se kasnije prirodno ishodovala mnogo upotrebljivija i konkretnija politička strategija prema EU, SAD i muslimanskom vojno-političkom faktoru kao NATO saegzekutivi na ovom terenu.
Srbiji je kao hleb nasušni potreban čvrst naslon na buduću rusku pravoslavnu imperiju koja će kao takva lakše naći zajednički jezik sa umerenim islamom, a samim tim i neke od recepata za to rešenje prosto preneti i implementirati na naše prostore i na taj način nas zaštiti od NATO džihadista a i samog NATO pakta i obezduhovljene EU.
Srbiji nije potrebno da drugi pomisle da ona može biti jaka pa zbog toga treba povremeno sa njom taktizirati. Da bi opstala, Srbija mora zaista da bude jaka a za to su joj neophodne i ruske investicije i rusko oružje.
Trenutak je takav da mi više ne možemo opstajati u stalnoj retoričkoj zapitanosti već moramo veoma brzo dejstvovati tako da rezultati tog dejstva mogu biti veoma brzo izloženi proveri u ravni svakodnevnog a do toga, bojim se, nećemo još dugo čekati.
Jasno pozitivno određivanje Srbije prema pravoslavnim geopolitičkim strukturama pomoći će i da se u zemlji pobede nakalamljene kalvinističke projekcije načina brze izmene naše nacionalne svesti i uvođenja u mondijalistički štras papir oblepljeno puko robovlasništvo i savremeni vid feudalizma.
Ovakav pristup ne bi značio polazak na put nasilne majorizacije muslimana u zemlji i okolini, ali ni stavljanja u drugi plan jelinskih pravoslavaca iliti pravoslavnih Bugara i Rumuna, ali se mora podvući crta i realno reći – za sada ste na suprotnoj strani, dobrodošli kada budete iskreno odlučili da se vratite.
Do tada, mi moramo učiniti sve moguće napore da spasimo našu autentičnu filozofiju života koja je i doprinela tome da danas ipak ima nekoliko miliona nas koji se možemo nazivati Srbima.
Moramo da hitno izađemo iz ove učmale, plačljive i pasivne životne i političke doktrine u kojoj nas protestantskim propovedima čvrsto drži aktuelni režim idući tako niz dlaku naših osvedočenih neprijatelja.
Oliver Vulović
Fakti
