Rusko-srpski odnosi: kroz prizmu sedam decenija

0
462

putinsankcijePredstojeća poseta Predsednika Rusije Vladimira Putina predviđena za 16. oktobar tekuće godine ima ključni značaj sa stanovišta očigledne neophodnosti “preformatiranja” rusko-srpskih odnosa. Ovo preformatiranje za svoj cilj trebalo bi da ima ne samo potvrdu strateškog karaktera dvostranih odnosa, nego i stvaranje neophodne političke barijere pred pokušajima određenih zapadnih krugova da “otrgnu” Srbiju od Rusije.

Da se slični pokušaji produžavaju od početka tekuće godine i postaju sve uporniji, priznaju i prva lica Srbije. Konkretno, premijer Aleksandar Vučić je u razgovoru sa novinarima primetio da “već 7-8 meseci mora da sluša” spekulacije o pritiscima na Srbiju kako bi ona promenila svoj odnos prema Rusiji radi približavanja EU.[1]

Međutim, očigledno se po ovom pitanju ne radi o “spekulacijama”. Poslednja izjava Johanesa Hana, kandidata za mesto komesara EU za evropsku politiku dobrosusedstva i proširenja, svedoči da upravo odnos prema Rusiji (a ne problem Kosmeta) u trenutnim geopolitičkim uslovima, predstavlja ključnu tačku ucenjivanja Srbije. “Ukoliko Beograd želi napredak na putu ka EU, on mora poslati ispravan signal po pitanju sankcija prema Rusiji” – ova fraza kandidata za evrokomesara znači da je srpskom rukovodstvu praktično ukinuta mogućnost manevrisanja između dvaju “centara moći” – EU/SAD i Rusije.[2]Antiruska politika Brisela – poslušno praćenje trajektorije Vašingtona – lišava smisla spolja politički korektnu formulu premijera Vučića o tome da je “Srbija zemlja kojoj veruje i Istok i Zapad”. Ako govorimo o EU i njenim prioritetima, kako bi se reklo, u čistom vidu – ova formula bi bila tačna. Međutim, nova runda globalne geopolitičke igre koju su nametnule SAD u savremenom svetu, ne predviđa samostalnu ulogu ne samo Srbiji, nego ni Evropskoj Uniji. A iz toga sledi da će Beograd na ovaj ili onaj način morati realno da bira između dva geopolitička bloka.

O tome da se radi upravo o konceptualnoj suprotstavljenosti, svedoči i propagandna priprema američke strane protiv posete ruskog predsednika. Majkl Kirbi, ambasador SAD u Beogradu, već je stavio pod sumnju ne samo savremene veze Rusije i Srbije, nego i njihovu istorijsku prošlost – pa tako i po pitanju oslobođenja Beograda. “Zbog čega Putin dolazi u Srbiju? Radi obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda? Ali Beograd je oslobodila i Treća Ukrajinska Armija (grupa armija s Trećeg Ukrajinskog fronta) kao deo Crvene Armije” – ova fraza iz nedavnog intervjua američkog diplomate Večernjim novostima, svedoči ne samo o nepoznavanju istorije, nego i o pokušaju da se savremeni sukob oko Ukrajine proširi na celu evropsku istoriju. Diplomati nije zasmetala činjenica što je Treći Ukrajinski front bio naslednik Jugo-Zapadnog fronta i što je imao veoma uslovan (i samo teritorijalan) odnos prema Ukrajini. Signal je jasan – Beograd su oslobodili Ukrajinci – preci današnjeg kijevskog režima. I Srbi prema njima treba da imaju obaveze. A priključivanje antiruskim sankcijama – samo je vraćanje istorijskog duga “ukrajincima-oslobodiocima”.

Ambasador SAD je nezadovoljan i time što je rukovodstvo Srbije rešilo da pozove na jubilarne svečanosti lidere Rusije i Kine. “Naša pozicija povodom posete kineskih i ruskih zvaničnika se razlikuje. Kinezi skoro nikoga nisu napali, a Rusi jesu” – rečeno je u senzacionalnom intervjuu diplomate. Kao što je poznato i SSSR i Kina su u Drugom svetskom ratu bile žrtve agresije od strane država “osovine”. Zbog toga ovakva ocena američkog diplomate predstavlja bogohuljenje prema uspomeni na sve žrtve fašizma i izrugivanje nad osećanjima preživelih.

Takva je trenutna ideološka konstrukcija “mirotvoračkog” nobelovca Baraka Obame i njegovog okruženja. Koliko u današnjoj Srbiji shvataju veličinu uloga trenutnog geopolitičkog suprotstavljanja Istoka? Odgovor na to pitanje pružiće bliža dejstva Vučićeve vlade. I upravo to pitanje će, nema sumnje, biti u centru pažnje pregovora sa Predsednikom Rusije u Beogradu. Nije slučajno u saopštenju pres-službe Predsednika istaknuta i konkretna istorijska pozadina posete i njen savremeni značaj. U tom saopštenju se kaže da će “šef ruske države uzeti učešće u svečanim događajima u Beogradu povodom 70-te godišnjice oslobođenja grada od nemačkih nacističkih osvajača”; pored toga, “tokom pregovora sa Tomislavom Nikolićem i razgovora sa Predsednikom vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, predvićeno je razmatranje ključnih pitanja bilateralne sardnje, pre svega u trgovinsko-ekonomskoj sferi”.[3]

Rusija ima šta da ponudi Srbiji u današnjim složenim uslovima. Konkretno, ovih dana je savet direktora OAO “Gazprom njeft” usaglasio sporazum po pitanju privlačenja kreditne linije ruske Poljoprivredne banke u obimu od 30 milijardi rubalja sa rokom od dve godine, za finansiranje, u tom smislu i investicionih programa za 2015. godinu. Među najvažnijim oblastima u ovom programu, u svojstvu prioriteta se ističe investiranje u proizvodnju nafte na tradicionalnim i novima aktivima kompanije i nalazištima srpske kompanije NIS.[4]

Rusija je spremna da i dalje sarađuje sa Srbijom kao svojim istorijskim i strateškim partnerom. Da li je sama Srbija za to spremna?

[1] ITAR-TASS 02.10.2014 12:51

[2] ITAR-TASS 30.09.2014 22:31

[3]http://kremlin.ru/news/46697

[4]RIA NOVOSTI 30/09/14 18:30 30.09.2014 18:31

Petar Iskenderov

FSK

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime