Ružičasti ud

3
639
Foto: printscreen

Udovi života i čoveka u Srbiji postali su delovi vlasti ružičaste Pink televizije i njenog vlasnika.

S jedne strane naučnik i donator preventivnih potreba, sa druge strane nečastivi uništitelj vere i srpske tradicije.

U luksuznom kompleksu imaginarija, gde je sve u čeličnoj moći Željka Mitrovića, sem miševa i pacova koji caruju srpskom ,,Venecijom,, zatvoreni su izabrani učesnici. 

Profili učesnika su ponuda kako treba da izgledaju javne ličnosti ili VIP zvezde truleće Srbije.

Brojne devojke, mladići i dve stamene pevačke zvezde, Zorica Marković i Lepi Mića.

Kakve su to devojke koje treba da budu model devojkama van imaginarija? Gejše bez ,,obrazovanja,, za tu upotrebu. Samouke u posteljama hotela, privatnih soba i razvratnih nagona ko zna gde i ko zna sa kim, doktorirale su temu bludi. Doradjena silikonska estetika, atak protiv prirode njihovih kontura, pokazuje da nisu bile nadničarke sa malom dnevnicom. Isto, jasno se oslikava da svoje telo, poput prostirke, nisu stavljale ispod rudara, zidara i paora, već su ples orgija pružale klijentima koji se nadimaju u svojoj moći društvenog položaja i bankarskog računa. 

Poput Amazonki na sebe su primile ratnički udar na muškarce. Sloboda ratničkog u njima pokazuje da su van imaginarija zaštićene silom muške sile u društvenom životu Srbije koja se povukla i kapitulirala pred zlom kriminala. 

Kao i u zakonu Amazonki, ono što se zove muška populacija u imaginariju, one same odlaze u prostor muškog bitisanja. Bez osvrta da ih kamere snimaju, najmiliji gledaju, primarna porodica putem TV ekrana prati, gmižu koketno, bez ukusa i zanosa, bez vremena da se čula prirodno i u privatnosti bude, obave svoje orgijanje i time ispunjavaju zahtev produkcije ili vlasnika iste Željka Mitrovića.

Posle bludne upotrebe, muškarci više nemaju pravo da se osećaju kao muškarci. Opslužuju Mitrovićeve gejše, svoje nadredjene Amazonke. Kuvaju, peru, čiste, skaču u vatru da operu čast svog ,,nežnijeg,, pola. Ćutke nose šamare od njih, čupanje, grebanje, pljuvanje, jer, ni u jednom trenutku ne zaboravljaju da je u Srbiji na snazi Zakon protiv nasilja nad ženama.

Zorica Marković i Lepi Mića u imaginariju su ,,prangije,, top iz kog pucaju da bi najavili narodno ,,veselje,, nasilja i orgijanja. Zvuk iz njihove ,,prangije,, najavljuje početak ludila i transa.

*** 

Dan Vaskrsa…

Učesnici su organizovali program, ne sliku Vaskrsa nego nekog izobličenog sabora.

Jedni su bili u narodnoj nošnji, drugi u oskudnim komadima garderobe, treći u kupaćim kostimima.

Pevalo se, recitovalo, igrao folklorni stampedo, jelo, pilo, psovalo, histerisalo.

Najveseliji dan hrišćanstva u pravoslavnoj Srbiji, pred gledaocima ružičaste televizije, odjekivao je psovkama, svadjama, bolesnim postupcima.

Tik uz korpu sa ofarbanim jajima, pojedinci su odmarali svoja podignuta stopala na stolu. U bazenu su poluobnažene devojke igrale svoje zanosne plesove sa željom da probude divlju strast u mladićima. Bez stida i straha ka Bogu, straha za same sebe i mladost duše u njima, pauk je u uglu svoje mreže čekao prve žrtve.

Pod dejstvom alkohola, ali sa slikom da je opsednutost došla od neke vrste opijata, devojka je hulila na Vaskrs, sa komadom razbijenog ogledala u ruci pretila da će izrezati svoje ruke, lice, vrat. Mučna scena je predugo trajala. Gledaoci su to gledali. Produkcija je gledala. Primarna porodica devojke je to iz svog doma pratila. Naučnik i dobrotvor, otac legla orgija, ili je gledao ili je imao informaciju da sve teče po njegovoj zamisli. 

RRA u Srbiji se nije oglasila zbog medijskog skrnavljenja Vaskršnjeg dana u Srbiji na nacionalnoj TV stanici, tužnije televiziji koja je porobila veliki deo srpske populacije, kako u zemlji tako i u dijaspori.

Posle dva dana od satanskog obeležavanja Vaskrsa na javnoj televiziji nije se oglasio ni patrijarh Irinej.

Na društvenim mrežama gradjani nisu osudili taj satanski program, naprotiv, komentari su kao i usklici u rimskoj areni.

*** 

Pandemija ružičaste televizije odavno je u venama i kapilarima srpskog čoveka. Jedinke su same izbacile iz sebe imunitet i svesno otvorile pore svog bića da u njih prime sve što dolazi iz programa Željka Mitrovića. Kroz taj program razmišljaju, žive i u njega povijaju svoju decu. 

Nisu potrebni elaborati opisa slike današnjeg srpskog čoveka. Niti su potrebna tumačenja šta je dovelo do toga da srpski čovek postane najsramnija sabrana grupa na tlu zanemelog grumena srpske zemlje. Toliko je učinjene prljavštine iz naših dela, našeg ćutećeg puštanja da dela kvasaju brže od kvasca, da se ne mogu oprati od osećaja da nisam deo toga. 

Sodoma i gomora je svitanje i suton nad Srbijom. Nojevu barku na kraju pred početak usidrenu drže Aleksandar Vučić i Željko Mitrović.

Hoće li srpska dijaspora ustati?

Ako ne zbog obolelih Srba, onda zbog predaka, istorije čije je pero umakano u kapljice krvi onih koji su sve svoje i od sebe dali da Srbija postoji i traje.

U Srbiji je ostalo malo sačuvanih umova i čistih dlanova. Ta manjina ne pruža više časne dlanove da bi hleb nasušni isprosila. Manjina pruža svoj vapaj ka braći iz dijaspore. 

Ustanite, zagrmite, sačuvajte nedužni busen Srbije!!!

Srbija vas moli. Srbija vas treba.

Marija Grubjašić

3 KOMENTARA

  1. Hoće li srpska dijaspora ustati?

    Pitanje nad pitanjima.
    A mnogi u dijaspori se pitamo, cemu?
    Kad god je najteze dijaspora sama dodje a ovaj put je dijaspora naletela na takvu dobrodislicu da je pitanje svih pitanja, za koga ustati?
    Vucica je birao narod koji zivi u Srbiji ne dijaspora.
    Ako je vama dobar sto bi nama smetao?
    Samo razmisljam na glas i shvatam da neki u Srbiji misle da je dijaspora za sve kriva, da je dijaspora bogata i da je svemoguca, da je dijaspora duzna da, kad skripi u drzavi dodje i podmaze.
    Ne zivi se zivot od ideala, ja sam imala svoje snove, ideje i ostvarila sam ih samo zato sto nisam cekala da mi drugi pomognu, vec zato sto sam bila uporna, borbena, ponekad malo lukava ali nikad nisam odustajala.
    Isto vazi i za narod, ako vama vlast nije dobra onda je morate vi menjati, vi koji ste tu vlast birali ne mi.
    Mi smo pomagali drzavu uvek, cak i u vreme Milosevica, ovi danasnji penzioneri su gradili drzavu nakon drugog svetskog rata a revolucionari koji su 5 oktobra izvrsili drzavni udar sve su rusili i palili.
    Pa sad pitam vas u otadzbini, kako to mislite da dijaspora vama rusi legalno izabranu vlast, bar tako kazu oni koji to prate.
    Kako da dijaspora koja je nekoliko puta zedna prevedena preko vode danas veruje politicirami Srbije.
    Izgubili su mnogi od nas i devizne stednje i zajmove davali donosili pa cak i krv svoju davali, samo da majcici Srbiji bude dobro.
    Nesto ovih dana razmisljam, koliko smo mi komotan narod.
    Niko ne ume da ceni nista sto dobije dzaba, pa sad, bice bolje da se vi sami izborite za ono o ocemu sanjate.
    Tako ce te znati ceniti svoju drzavu, slobodu i vlast.
    Ni jedna vlast srbima nije valjala od 1918 na ovamo.
    Bas sve vlasti od kralja do tita i posle tita u Srbiji su popljuvane ( zasluzeno). I uvek su vlast birali drugi, nametali drugi, e sad braco i sestre u zemlji Srbiji, sami se obracunajte sa vlascu ako je losa, samo odlucite kakvu vlast zelite, kakvo drzavno uredjenje zelite; kraljevinu, socijaizam, demokratiju, republiku, i sami se ovaj put potrudite da sebi izaberete vlast po svojoj meri, tako nece biti kriv niko sa strane pa ni dijaspora.
    Konstantno nam prigovarate da je najlakse bilo uzeti pasos i otici. Da li znate koliko nas je uspelo u tudjini, jedan od hiljadu, mislite nama sve padne sa neba, mislite da nam malo nametnete kolektivnu krivicu za sve zlo u otadzbini.
    Nase je da vas u drzavi ispratimo i pomognemo a vase da budete lokomotiva, pokretaci.
    Ako to niste shvatili, dzaba vam dijaspora.

    • Poštovana, pisali ste u mnozini pa osećam potrebu da odgovorim.
      Srbi u dijaspori za mene nisu bankomat a ni ulični kontejner. Nikad nisam razmišljala zašto je neko otišao van svoje otadzbine i da li je trebao da ode. Statični su samo osudjenici zatvorske kazne, što se tiče prava odlazenja bilo gde po svojoj zelji i potrebi.
      Koliko je naroda biralo Vučića a koliko je ,,naroda,, on iskoristio da bude izabran, zna on.
      Na livadi zarasloj korovom ne mozemo ubrati ljubičicu, pa ni u ponudi političke elite izabrati pravu ličnost.
      Srbi u Dijaspori imaju samo jednu otadzbinu, i nju nisu odbacili kad su iz nje otišli.
      Srbi u Dijaspori imaju moć, koliko god da u znoju ili lakoći dolaze do rezultata svog uspeha u stranoj drzavi, a ta moć je u njihovim sačuvanim umovima jer su iz udaljili od onog što u Srbiji vlada.
      U mojoj priči tema je bila Pink televizija, ni u jednom redu, ni izmedju redova, nije bila osuda Srba koji su iz Srbije otišli u neku stranu zemlju…da je bila osuda moja priča se ne bi završila vapajem da dijaspora sačuva Srbiju. Previlik broj naših kvalitetnih ljudi je u dijaspori. Jedan od njih nas okuplja na portalu Koreni…hajde bar njemu da pomognemo u borbi da se Srbija sačuva.
      Srdačno Vas pozdravljam.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime