Mafijaši i teroristi u vlasti
Kosovo kao oteti deo Srbije 2008. godine priznato je kao država od strane SAD i najvećeg dela EU. Bez pune podrške SAD i NATO Kosovo ne bi bilo oteto od Srbije. Profil i struktura političkog vođstva na Kosovu koja je sastavljena od bivših pripadnika “OVK” i albanske mafije poznata je državama koje su 2008. godine priznale Kosovo. To nije stvaralo prepreke da Hašim Tači, Ramuš Haradinaj, general Agim Čeku i drugi, budu saveznici SAD i NATO, a kasnije i EU. Strukture moći na Kosovu su uvezane između terorizma i povezanosti sa mrežama Al Qaide i sada sa ISIL kao i moćnih kartela albanske narko mafije. SAD i NATO su prihvatile da vođstvo Kosova usmerava ka NATO, i da se obučavaju po NATO standardima. Srbija je od 2008. godine “korak po korak” gubila svoju poziciju i ulogu na Kosovu pre svega prihvatajući misiju EU-EULEKS, ali i pritisak EU da Srbija na svom putu ka EU pravi ustupke koji odstupaju od rezolucije 1244 SBUN.
“Domino efekat” politike “Velike Albanije”
Premijer Albanije Edi Rama upravo doživljava duboku krizu svoje vlasti. Naime, preti mu oštra akcija opozicije sa zahtevom da bude smenjen zbog teške socijalne situacije u Albaniji, kao i zbog visoke korupcije i mnogobrojnih slabosti njegove vlade. Isto se dešava i sa „predsednikom“ Kosova Hašimom Tačijem. Po „domino efektu“ ono što smera NATO i SAD obavljaju političke marionete poput Edi Rame, Hašima Tačija ili Jonuza Muslijua, koji vršeći pritisak na Balkanu govore i prete oko ujedinjenja u „Veliku Albaniju“. Takva pretnja ne bi mogla da se dogodi bez prećutne podrške SAD i NATO i nekih članica EU. Poznato je da su sve ozbiljne krize na Balkanu u sklopu velikoalbanskog koncepta prvo dolazile iz Tirane. Politička kriza i kriza vlasti u Albaniji od 1992. godine, otvarala je put za širenje nasilja na Kosovu, Makedoniji ili jugu Srbije. Kad god albanskim vlastima nešto zaškripi, iz naftalina se izvlači pitanje Kosova i “velike Albanije“. Istini za volju, Edi Rama ne govori samo u svoje ime radi opstanka na vlasti. Njegove reči su i deo jakog albanskog lobija u Evropi i SAD usmerenog na federalizaciju Makedonije, koja bi uz Kosovo trebala da stvori “meku“ albansku super državu, tzv. “veliku Albaniju“ po uzoru na evroregione.
Nema razlike u nacionalnoj strategiji Envera Hodže i Edi Rame
Nema velike razlike u konceptu “Velike Albanije” od Envera Hodže do Edi Rame. Zapad je prvo čekao pad diktatorskog režima Envera Hodže, a onda je oblikovao svoju kriznu politiku Albanije na Balkanu i Evropi. Prvo kao remetilački faktor i dominacija NATO doktrine, a druga je afirmacija etničkog terorizma, narko kriminala i islamizacije Balkana. Ono što mora biti jasno je da su sa priznanjem Kosova od strane većine država EU i SAD, kao i zaštite koje ima Kosovo u NATO, stvoreni uslovi za afirmaciju “velike Albanije“.
Taj koncept “u senci“ guraju pojedini politički krugovi u EU, pre svega u Nemačkoj, ali i SAD. Da bi pojačao svoju velikoalbansku politiku na Balkanu i sebe predstavio kao albanskog vođu od regionalnog značaja, Edi Rama za provokativni američki list “Politiko“ iznosi svoj stav da ukoliko EU ne bude zainteresovana za zemlje zapadnog Balkana, ne može da se isključi ujedinjenje njegove zemlje i Kosova. Po Edi Rami, “neki“ albanski nacionalisti žele da vide Albaniju ujedinjenu sa Kosovom. To pre svega žele Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Ali Ahmeti. Na ovu koncepciju nisu “imuni“ ni drugi politički lideri Albanaca na Kosovu, Makedoniji i Albaniji željni afirmacije i populizma.
Albansko pitanje kao “balkansko bure baruta”
Edi Rama posredno upućuje pretnje EU mogućim balkanskim konfliktom ukoliko Albanija i Kosovo ne postanu članovi ili kandidati za EU. Kako kaže: “Stvari mogu da postanu istinski loše ako evropska perspektiva izbledi“. Stvaranjem “malog saveza“, odnosno Unije Kosova i Albanije, uz federalizovanu Makedoniju dokaz je da “Tiranska platforma“ ipak postoji i da predstavlja međukorak ka stvaranju velike Albanije. Bez obzira na sve oštre reakcije koje dolaze od strane zvaničnog Beograda, osnovno pitanje je kakav će kurs zauzeti EU, SAD i NATO prema ovako otvorenim pretećim političkim porukama. Zapad još uvek nije dao jasnu poruku koja bi se suprotstavila Raminoj političkoj izjavi. Izgleda da je platforma “velike Albanije“ uslovljena ishodom međunarodnih procesa i odnosa snaga moćnih država u Evropi. Zbog toga NATO daje mlake izjave „zabrinutosti zbog najnovijeg pogoršanja bezbednosnih prilika“ na Zapadnom Balkanu. Ovoga puta snažno ohrabrivanje vođa u regionu od strane NATO-a, da budu “na visini svojih odgovornosti i nastave putem dijaloga i pomirenja“ nije dovoljno svrsishodna poruka. Ukoliko procene da ne mogu da iskoriste sve povoljnosti koje pruža članstvo u EU, nema sumnje da će Albanci na sve načine raditi na tome da “milom ili silom“ realizuju svoj davnašnji san o “velikoj Albaniji“. Njihov jedinstven stav je da su “sve te nabrojane teritorije odvajkada nacionalne teritorije Albanaca i predstavljaju pokrajinu Republike Albanije koja se naziva Kosovo“. Koncept “velike Albanije“ je uveliko u toku. Ko to nije video u velikoj je zabludi. Zbog toga zvanični Beograd treba da iskoristi sve diplomatske kapacitete kako bi mogao da izdejstvuje najpovoljniji položaj u jasno definisanoj situaciji na geopolitičkoj “šahovskoj tabli“.
Tomislav Kresović
www.vidovdan.org
