SAD pred tehničkim bankrotom

0
606

sad_bankrotKatastrofalan izveštaj američke fondacije Heritidž, koja je ukazivala na sve ekonomke i finansijske probleme SAD u ovoj godini kao da je sasvim zaboravljen zbog mogućnosti vojne intervencije u Siriji. I, pošto je sirijska kriza okončana mirnim putem, američka administracija morala se posvetiti novoj fiskalnoj godini, koja u SAD za nadolazeću 2014. godinu počela 1. oktobra.

Na maratonskoj sednici koja se u subotu 28. septembra održala u Predstavničkom domu američkog Kongresa izglasan je privremeni nacrt budžrta za federalne institucije i ministarstva, međutim, Senat je odmah poručio da ga neće odobriti, a predsednik SAD Barak Obama je izjavio kako ga ni on ne bi potpisao.

Potom je u ponedeljak Senat, u kojme demokrate imaju većinu, izglasao svoju verziju budžeta i, službeno odbacivši prethodno predloženo zakonsko rešenje, vratio novi predlog nazad u Kongres. Skoro je izvesno da ovakav budžet neće biti izglasan, budući da Kongres kontrolišu republikanci, čiji stav je da se ovakav “demokratski” predlog ne može prihvatiti.

Rok za usvajanje budžeta za narednu fiskalnu godinu ističe u utorak u ponoć. Ukoliko tokom dana ne dođe do kompromisa, veliki broj Amerikanaca zaposlenih u državnoj upravi biće upućeno na neplanirani prinudni odmor. Procene govore da će privremeno bez posla ostati oko 825 hiljada od dva miliona zaposlenih koji primaju plate iz saveznog budžeta. Posljednja finansijska blokada federalne vlade dogodila se krajem 1995. godine i trajala je tri nedelje, ali tada stvari nisu bile ni približno slične današnjim.

Mediji navode kako je moguće da se Sjedinjene Američke Države u novoj fiskalnoj 2014. godini nađu bez usvojenog budžeta i analitičari upozoravaju da takva situacija može da vodi u tehnički bankrot (default) i institucionalnu krizu.

Svesni važnosti donošenja budžeta i da su ranije bili upućeni u mogućnost ovakvog scenarija, Blumberg navodi da je šef Sistema federalnih rezervi SAD (Federal Reserve System, FED) Džejkob Lu (Jacob Lew) u pismu Kongresu od 25. septembra pozvao sve zastupnike “da odobre zaduživanje od 16,7 triliona dolara jer će se prvi put u istoriji dogoditi da Amerika nema gotovine i zemlja neće biti u stanju da plaća prispele obaveze”.

EKSPONENCIJALAN RAST JAVNOG DUGA To je takođe prvi put da se pismom određuju rokovi i zakonodavcima daje granica od 16,7 triliona dolara duga koji republikanci žele da smanje smanjenjem javne potrošnje, i to u dva najveća Obamina predizborna obećanja – penzionom i zdravstvenom sektoru. Republikanci smatraju, a što je i istina, da se američki javni dug za vreme Obamine administracije popeo na vrtoglave iznose koje država više neće moći ds servisira, ali taj trend žele da zaustave na račun najugroženijih grupa američkog društva.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Eksplozivan rast američkog javnog duga je, između ostalog, posledica svetske finansijske krize, koja je počela 2008. i već je 2011. godine premašio nivo američkog BDP za 15,14 milijardi dolara. Svi pokazatelji govore da je progresivno rastao u protekle dve godine i 2013. se ukupni javni dug popeo na nezamislivih 16,7 triliona dolara. Prema trenutnoj prognozi FED, u 2014. godini sa budžetom na nivou prošlogodišnjeg neće se moći isplatiti obaveze države prema poveriocima koje sa ulaskom u novu fiskalnu godinu iznose 18,5 milijardi dolara.

Voditelj finansijskog odeljneja FED upozorava da se oko bankrota spekuliše i vode polemike na političkom nivou, ali i da će se kolaps, ukoliko se ne posluša njihovo upozorenje, sigurno dogoditi od 18. oktobra do 5. novembra, što svakako nije ohrabrujuće za Obaminu administraciju. Napomenuo je da “će se FED možda moći nositi sa budžetskim problemima, ali će to platiti doprinosima iz penzionog fonda”.

Prema izveštaju FED, u državnom trezoru će 17. oktobra biti 30 milijardi dolara, dok troškovi potrebni za funkcioniranje države iznose oko 60 milijardi. Pošto je vlada odbacila predlog FED, kako da izbjegnu bankrot, šefovi odeljenja ne vide drugu mogućnost osim povećanja gornje granice zaduživanja kako su 25. septembra poručili Kongresu.

Analitičari misle da će vlada ipak saseći potrošnju kako bi mogla da plati poverioce i da ne naškodi državnom trezoru, kako prenosi Rojters“barem u početku”. Za finansijsku politiku vlade prilično je obeshrabrujuće reći “barem u početku”. To je jasan znak da američka administracija jednostavno nema dugoročnu strategiju i da joj je cilj da se izvuče sad, a kasnije će se valjda već nešto dogoditi.

Republikanci su odlučni u sečenju fondova zdravstvene reforme kako bi se i dalje mogle finansirati vladine agencije. Međutim, Obama je, sa druge strane, takođe zauzeo stav da “o tome ne želi da pregovara”. Bez dogovora o nivou zaduživanja za fiskalnu 2014. godinu vlada neće moći da isplaćuje ni plate ni prispele obaveze poverilaca, a u državnom trerzoru ima novca za do polovine oktobra. Potom se deo javnih službi zatvara, a Obama će se, bez ikakve sumnje, naći u nezavidnom položaju.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Ukoliko se ne postigne kompromis, sve je jasno: zatvara sa deo saveznih institucija. Republikanci Džon Bener (John Boehner) i Erik Kantor (Eric Cantor) u ovom trenutku drže Obaminu sudbinu u svojim rukama i moraju da odluče šta da rade. Insistirati na sukobu, ne pristati na kompromise i ići do kraja u zahtevima, kao što od njih traže zastupnici bliski konzervativcima iz Čajanke (Tea Party), znači na pitanju zdravstvene reforme zaratiti sa Obamom jer je to predizborno obećanje iz prve predsedničke kampanje, koje republikanci nikad nisu prihvatili.

DAN POSLE U slučaju da se ne postigne kompromis između predloga demokrata iz Senata i republikanaca iz Kongresa i da Bener ne popusti, mogući scenario je bankrot ili tehnički bankrot. Na takvu mogućnost se priprema Silvoja Metju Burvel (Sylvia Mathews Burwell), direktor trezora Bele kuće, koja je već obavestila razne agencije o“smanjenju aktivnosti savezne vlade”.

Drugim rečima, osim nužnih službi, sve ostalo će se suspendovati. Ali šta to znači u praksi? Vojnici će raditi svoj posao i dalje će ići u misije, ali neće biti plaćeni; zatvaraju se nacionalni parkovi i spomenici kulture na 48 sati, a broj ljudi na prinudnom odmoru će se popeti, kao što smo naveli, na 825 hiljada, što je za nekoliko desetina hilkasda više od novembrsa 1995, kad se poslednji put dogodio isti slučaj. Proširena obustava rada, koja uključuje i privremeno neplaćeno odsustvo državnih službenika, imaće neposredan uticaj na kompanije koje posluju sa vladom i na potrošnju državnih službenika. To će, s jedne strane, dovesti do smanjenja potrošnje i pada poverenja u vladu kao poslodavca, a to je ono što Obama nikako ne želi.

“Mi smo SAD i plaćamo svoje dugove. Ako to ne učinimo, onda ništa ne vredimo. Kongres ne misli na vas, nego misli kako da meni stvoriti političke probleme i ne može se dovoditi u vezu nivo zaduživanja i zdravstvena reforma”, tokom posete fabrici Ford u Misouriju radnicima je poručio Obama.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Sa jedne strane, imamo Obamu i demokrate koji krivicu za mogući bankrot prebacuju na republikance, a oni opet imaju interes da delimično blokiraju rad vlade, ali su mnogi mišljenja da Bener ipak pristati na kompromis.

Ultrakonzervativci bliski Tea Party su pak odlučni da idu do kraja i Benera optužuju za višegodišnje političko popuštanje Obaminoj administraciji, što zatvara prostor za dijalog. Lord Kristofer Monkton (Christopher Monckton) upozorava da, “ukoliko Amerika nastavi da ide u ovom smeru, nije više pitanje hoće li se dogoditi kolaps finansijskog sistema i dolara kao valute, nego je pitanje trenutka kad će se to dogoditi”.

Takav scenario ne bi bio oprošten nijednoj administraciji, pa čak ni Obaminoj, koja ni po čemu nije bolja od ranijih. Predlog Silvije Metjuz Burvel, direktora za budžet Bele kuće, dovoljno govori da je vlada već spremna za najgori scenario, ali postavlja se pitanje da li su Amerikanci voljni za nova odricanja?

izvor: Advance.hr

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime