Kongres SAD
SJEDINJENE Američke Države su munjevito odgovorile na poslanicu predsednika Rusije Vladimira Putna Federalnom sobranju – komentarima Stejt departmenta i antiruskom Rezolucijom 758 Predstavničkog doma Kongresa SAD.
Generalno, te reakcije podsećaju na nove korake na putu ka ratu.
Poslanica Vladimira Putina Federalnom sobranju izazvala je svojevrsnu reakciju preko okeana. Predstavnički dom američkog Kongresa prilično jednodušno (411 glasova za i 10 protiv) i velikom brzinom izglasao Rezoluciju 758. Dokument sadrži neprihvatljivu karakteristiku Rusije kao agresora, u njemu se razmatra niz mera političkog, ekonomskog i vojnog slabljenjnja Ruske Federacije.
Rezolucija 758 ne obavezuje Baraka Obamu na hitna dejstva, ali odražava odnos američke elite prema Rusiji. Osim toga, mnogi članovi američkog Kongresa zavise od lobističkih grupa u Vašingtonu, jer je rat dobar za biznis podizvođača iz odbrambenog sektora, finansijere sa Volstrita i američke naftne korporacije.
Evo šta o svemu kaže Ron Pol, američki kongresmen: „Ovakve rezolucije često vode u rat“.
Francuski Le Monde transparentno aludira da je to „prelazna situacija između hladnog rata i Miloševićeve Srbije“.
Predsednik komiteta Državne Dume RF za međunarodne poslove Aleksej Puškov piše: „Rezolucija 758 američkog Kongresa postaje zvanično potpisani novi hladni rat koji je započela Obamina administracija protiv Rusije“.
Aleksej Puškov
I član Predstavničkog doma Kongresa SAD Denis Kusinič smatra da je rezolucija 758 jednaka objavi „hladnog rata“ Rusiji.
Profesor ekonomije na Univerzitetu u Otavi Mišel Čosudovski piše: „Amerika se nalazi u ratnom stanju. Ratna dejstva protiv Rusije se u ovom momentu razmatraju na „operativnom nivou“, Senat i Predstavnički dom rade na zakonima koji obezbeđuju legitimnost vođenja rata protiv Rusije. Nemamo mi posla sa „hladnim ratom“… Organizacija Ujedinjenih Nacija zatvara oči pred ogromnim spiskom ratnih zločina koje je počinio NATO… Tako da je donošenje rezolucije 758 de fakto – „zeleno svetlo“ predsedniku i vrhovnom komandantu da počne vojni sukob sa Rusijom. Globalna bezbednost se nalazi u opasnosti“.
Verovatno su neke ocene eksperata preuveličane. Ali, ipak, činjenice koje svedoče o vojnim pripremama u Evropi ostavljaju jak utisak:
– trupe SAD i NATO razmeštaju se na pragu Rusije – u Poljskoj, Estoniji, Litvaniji i Letoniji,
– ubrzana je realizacija američkog segmenta protivraketne odbrane u Evropi,
– na samitu NATO u Velsu doneta je odluka o povećanju snaga za brzo reagovanje u Evropi,
– radi brzog razmeštanja NATO armije protiv Rusije gomilaju se oružje i municija u Poljskoj,
– vojne vežbe SAD i NATO u baltičkim zemljama i Istočnoj Evropi, održane u oktobru i novembru 2014. godine, očigledno su usmerene protiv Rusije.
A za Ukrajinu, o kojoj se toliko brinu naši prekookeanski partneri, važi poslovica: što je babi milo to joj se i snilo!
Politika je veština mogućeg, a za to je neophodno odmeriti želje.
Jedno su papirne rezolucija i antiruske sankcije SAD i EU – tu su postigli određeni napredak – a sasvim drugo su moguća ratna dejstva SAD i NATO protiv Ruske Federacije. To je sasvim druga realnost sa nemerljivom odgovornošću i ne samo političkim gubicima.
Aleksandr Hrolenko
Preveo: Goran ŠIMPRAGA
