POČETKOM oktobra objavljena je Nova operativna doktrina kopnenih snaga SAD „Pobeda u složenim svetskim uslovima 2020.-2040“.
Izrada doktrine počela je godino i po ranije i bila bezmalo završena pre početka ove godine. Kasnije su uneti samo aktuelni fragmenti u vezi sa događajima u periodu proleće-leto.
Suština doktrine je u tome što je na nivou zvaničnog dokumenta prvi put objavljeno principijelno novo viđenje oblika rata Sjedinjenih Država.
Na Zapadu se standardno povezuju termini – agresija, rat i volja. U anglo-saksonskoj tradiciji rat nije obavezno povezan sa primenom smrtonosnog oružja. Ta tradicija sledi klasičara vojnog mišljenja, Karla Klauzevica koji tvrdi: „Rat je akt nasilja čiji cilj je da prinudi protivnika da ispuni našu volju“.
Prema tome, i u teoretskom, i što je glavno, u praktičnom smislu, čitava vojna doktrina Zapada „izbrušena“ je za zadatak savladavanja volje protivnika, za njegovo potčinjavanje i pretvaranje u sredstvo za postizanje sopstvenih ciljeva.
U novoj operativnoj doktrini prvi put se zvanično govori da će se, po rečima generala D. Perkinsa, „čvrste konfrontacije u budućnosti realizovati u nepoznatim okolnostima i na nepoznatom mestu. Pri tom će se Armiji odupirati nepoznati neprijatelji koji ulaze u nepoznate koalicije“.
Jedan od autora doktrine, bivši komandant trupa SAD i saveznika u Avganistanu, general D. Barno, naglašava: „Moraćemo da delujemo u uslovima u kojima se ne može odrediti ni tačno vreme početka rata, ni momenat njegovog završetka“.
U jednom od članaka koje je nedavno objavio na vodećem vojnom internet-resursu, on je buduće konflikte nazvao „ratovi u senci“.
Sem promene oblika rata, znatno se proširuje sfera konfrontacije. To je druga nova karakteristika američkog poimanja rata.
Kao sfere rata prvi put su zvanično priznati ne samo klasični borbeni sukobi uz korišćenje smrtonosnog oružja, nego i konfrontacije u oblasti diplomatije, unutarpolitički građanski konflikti, informativni ratovi, finansijsko-ekonomski ratovi, čvrsta tehnološka konfrontacija i na kraju, psihološki ratovi. Pri tom doktrina izdvaja pet bojnih polja, ili kako Amerikanci kažu, domena konfrontacije u koje spadaju kopno, more, vazduh, kosmos i sajber prostor.
Kopno se definiše kao odlučujući domen u čemu se i sastoji treća karakteristična crta doktrine.
Načelnik Štaba kopnenih trupa SAD, general R. Odierno, u uvodu doktrine objašnjava da ključna uloga Armije nije povezana samo sa vođenjem ratnih dejstava, nego i da upravo na nju pada glavni teret u realizaciji dve sledeće faze koje su predviđene u Nacionalnoj strategiji preventivnog uklanjanja mogućih opasnosti.
U skladu sa zvanično prihvaćenim dokumentom, upravo Armiji SAD predstoji da po završetku ratnih dejstava nosi osnovni teret u preoblikovanju života i mentaliteta stanovništva zemalja i regiona koji predstavljaju aktuelnu ili potencijalnu pretnju američkoj izuzetnosti, kao i u restrukturizaciji i uspostavljanju država na novoj osnovi na tim teritorijama.
Po mišljenju američkog establišmenta, jasno je da novi oblik rata i zadaci koje treba da rešavaju oružane snage zahtevaju njihovo principijelno novo opremanje svim vrstama konvencionalnog i nekonvencionalnog naoružanja.
Na to je koncentrisana Treća inicijativa odbrambenih inovacija koja je odobrena u novembru ove godine.
Inicijativa je pozvana da izvede iz slepe ulice američke oružane snage i odbrambenu industriju. Tu ulicu odlikuje istovremena važnost tri američka zakona koji su dobili naziv po imenima ljudi koji su prvi razmotrili takve opravdanosti.
Prvi od njih dobio je naziv Avgustinov zakon po imenu krupnog američkog industrijalca N. Avgustina koji je još 1984. napisao istoimenu knjigu.
Zakon glasi: „Budžet odbrane Amerike raste linerano, a cena po jedinici nove vojne avijacije i šire – vojne tehnike – raste geometrijskom progresijom“.
U trenutku objavljivanja knjige, on je smatrao da ako se stvari i dalje budu odvijale na takav način, onda će pre 2054. vojni budžet SAD imati dovoljno za proizvodnju samo jednog lovca-bombardera. Budući da su posle objavljivanja knjige cene tehnike počele još brže da rastu, onda je i rok pomeren sa 2054. na 2030.-2035.
Zamenik ministra SAD V. Peri i tadašnji načelnik jednog od departmana, E. Karter, utvrdili su tokom 90-ih da troškovi eksploatacije, servisiranja i održavanja u borbenom stanju složene vojne tehnike prosečno rastu dva puta brže nego troškovi za njihovu nabavku. Na kraju, tokom poslednjih godina jedan od najuspešnijih američkih komandanata u Avganistanu, major D. Gant, utvrdio je da se 75-85% vojne tehnike (prema ukupnoj vrednosti), koja je proizvedena posle 2000. nikada nije koristila na bojnom polju.
Treća inicijativa ima za cilj da popravi nastalu situaciju i da u najkraćem roku reši tri ključna zadatka na tri različita načina. U ključne zadatke ubrojano je sledeće:
Prvo, stavljanje na raspolaganje političkom rukovodstvu SAD i oružanim snagama sredstava za vođenje „čvrstih konfrontacija“ u sedam oblasti koje će imati ekskluzivan karakter i koje neće moći da reprodukuju kako neprijatelji i protivnici, tako ni partneri i saveznici SAD.
Drugo, sprovođenje stroge inventarizacije čitavog vojnog potencijala SAD, povlačenje iz upotrebe nepotrebnog, slabo efikasnog naoružanja i sistema koji nisu sebe opravdali, infrastrukturnih komponenata i t. sl., uz istovremeno povećanje efikasnosti postojećih i najperspektivnijih vidova naoružanja borbene tehnike.
Treće, koncentrisanje napora na praktičnom obezbeđivanju dominantne superiornosti armijskih jedinica američkih oružanih snaga svih razmera u borbenim kontaktima sa svakim protivnikom i u svim uslovima na račun povećanja borbene moći, mobilnosti i informisanosti jedinica.
Predviđeno je da se rešenje toliko ambicioznih zadataka u najkraćem roku ostvari mobilisanjem tri ključne komponente naučno – istraživačko-industrijske moći. Pre svega ima se u vidu da se u još većoj meri stimulišu projekti poznatih agencija, takvih kao što su DARPA i IARPA.
Istovremeno se predviđa da se obnovi ključna uloga korporacije MITRE kojoj je svet zahvalan za internet, za nove generacije „pametnih mašina“ poznatog Watsona i za stvaranje „sajber-života“.
Uporedo s tim već su počele da se realizuju mere za rušenje svih barijera između civilnog i vojnog sektora američke ekonomije na osnovu najšireg angažovanja ne samo u eksperimentalno-konstruktorskim poslovima, nego i u realizaciji „startap“ porudžbina za odbranu, malih preduzeća, takozvanih dodatnih univerzitetskih sredstava, čak i malih neformalnih grupa. Već u ovoj godini izrazito se pooštravaju uslovi prema tradicionalnim preduzimačima po pitanju cena za novu tehniku.
U vezi sa neophodnom brzom realizacijom, kojoj su posvećene skoro svakodnevne konferencije i forumi po čitavoj Americi, a na kojima učestvuju vojna lica, predstavnici biznisa, univerziteta, visoki državni činovnici, desile su se promene i u Pentagonu. Za prvog čoveka Pentagona predložen je Ešton Karter.
On je neposredno učestvovao u pripremanju Treće inicijative. Sem toga, još na početku svoje državne karijere on je zajedno sa autorom Druge odbrambene inicijative, V. Perijem, učestvovao u izradi koncepcije preventivnog obuzdavanja. Pored ostalog, ona je predviđala zadržavanje na minimalnom nivou raketno-nuklearnog potencijala Rusije i zabranu obnavljanja naših oružanih snaga.
E. Karter je u užim krugovima takođe poznat kao jedan od trojice autora poznatog članka „Katastrofalni terorizam: borba sa novom opasnošću ili pretpostavka transformisanog događaja“.
U tom članku objavljenom u decembru 2008. g, faktički je napisan program koji je realizovan posle 11. 09. 2001. Takođe u članku objavljenom u Foreign Affairs, direktno je navedeno da je terorizam glavna opasnost za Ameriku. Odnosno, odražavanje njegove pretnje koja se ostvaruje realizacijom terorističkog akta na teritoriji SAD, katastrofalnog po svojim posledicama, dovešće do promene sistema državnog rukovođenja, odbrane i obaveštajne službe.
E. Karter nije običan državni činovnik. Završio je univerzitete u Jejlu i Oksfordu, ima naučni rang iz istorije i nuklearne fizike.
Bez obzira što ga je teško ubrojati u predstavnike američke elite druge generacije, tim pre treće, on je još na univerzitetu postao član zatvorenih elitnih društava i dobio stipendiju Rodsa, koja se smatra za najprestižniju u anglo-saksonskom društvu.
Karijera E. Kartera povezana je sa porodicom Klinton. Ipak, kao državni činovnik, on je postao član Nadzornog odbora najmoćnije i poverljive naučne korporacije MITRE u kojoj su ključne pozicije tradicionalno imali republikanci, a sem toga i ljudi bliski poznatim neokonzervativcima. S jedne strane, E. Karter je dugo vremena sarađivao sa poznatim članom Klintonovog tima, sa M. Olbrajt, a sa druge, on održava veze sa H. Kisindžerom i predstavnicima porodice Buš.
Kao načelnik departmana, a zatim zamenik ministra odbrane E. Karter je bio odgovaran za tehnologije, logistiku i kupovinu vojne tehnike. Tokom poslednjih godina bio je na dužnosti operativnog direktora, odnosno, bavio se svakodnevnom delatnošću Pentagona. Radeći dugi niz godina u ministarstvu odbrane veoma tesno je sarađivao i sa vojnim i sa poslovnim krugovima. Pri tom je sa B. Obamom imao značajna neslaganja zbog kojih je 2013. podneo ostavku. Ipak, u tekućoj kriznoj situaciji on je bio jedini koji je pristao da prihvati dužnost ministra.
Ostalo je da odgovorimo na pitanje: u čemu je kriza situacije?
Nažalost, kod nas se za sada ne ocenjuje dovoljno precizno Rezolucija 758 koju je ovih dana prihvatio Predstavnički dom Kongresa SAD i koja je odmah dobila naziv „antiruska rezolucija“. Ruski komentatori i analitičari za sada stavljaju akcenat na neosnovane ocene delovanja Rusije u odnosu na Ukrajinu.
Takvo naglašavanje sasvim je razumljivo, ali ono udaljava od suštine stvari. Suština je evo u čemu.
Sada je pravi trenutak da se setimo volje, sedam oblasti konfrontacije i novog oblika rata.
Ako otvorimo Rezoluciju otkrićemo u njenom tekstu sledeće: „Vlada Ruske Federacije podržava aktivnosti ruskih fizičkih i pravnih lica u infiltriranju i napadanju na kompjutere i kompjuterske mreže vlade Sjedinjenih Država, biznisa i privatnih lica u cilju dobijanja informacija ili ometanja njihovog rada“.
Dalje se ističe: „Ruska Federacija nastavlja da koristi svoje energetske resurse kao sredstvo političke i ekonomske prinude Ukrajine, Gruzije, Moldavije i drugih evropskih zemalja“.
Polazeći od ovoga, izvodi se zaključak da „Ruska Federacija ostvaruje političku, vojnu i ekonomsku agresiju protiv Ukrajine i drugih zemalja“.
U ovim izvodima ključni su kompjuterska tema i pominjanje nekih neimenovanih drugih evropskih zemalja. Iz konteksta je potpuno jasno da kao takve mogu da budu samo zemlje NATO-a. Zato je u zaključnom delu odluke izdvojena „privrženost Sjedinjenih Država svojim obavezama prema Severnoatlantskom sporazumu, posebno čl. 5….“.
Član 5. je – član o kolektivnoj bezbednosti i obavezi svih zemalja NATO da učestvuju u odbijanju agresije protiv jedne od zemalja – učesnica.
Uzimajući u obzir da se u novim američkim doktrinama rata i raznim vrstama zvaničnih dokumenata donetih u poslednje vreme, predviđa pet bojnih polja, uključujući sajber-prostor, i sedam oblasti, računajući finansije i ekonomiju, onda, precizno rečeno, doneta Rezolucija govori o tome da se dešava prelazak od mirnog, iako pomućenog mnogobrojnim konfliktima suživota, u stanje prividnog mira gde samo neizvesna granica deli mir od surove konfrontacije u najrazličitijim sferama.
Jelena LARINA, nezavisni ekspert
Prevela Ksenija Trajković
