Saga o nepostojećem atentatu se nastavlja u pojedinim srpskim medijima. Ako su to uopšte mediji. Kažem „nepostojećem atentatu“ zato što je i sam Veliki Vođa rekao da ni pokušaja atentata nije bilo. To ipak ne sprečava one koji su obesmislili ovogodišnji Sajam knjiga svojim vašarskim spektaklom da i dalje pišu idiotarije.
„Vučića hteli zoljom da raznesu u ovom sokaku“ – naslov je koji od jutros čitaoci gutaju sa svih kioska širom Srbije. „Zapadne službe, bivši policajci i mafija spremali ubistvo Vučića“, vrišti sa druge naslovne strane. „Zolja pripadala Arkanovim tigrovima“, hoće Vođu da posvađaju sa Majkom, sa Cecom nacionale. „Ako ne nađu DNK, Vučić je bio meta“, vapi treći izvor.
Izvinite, to se u našem zakonodavstvu naziva izazivanjem panike. Mislim – ako su svojevremeno stavovi Jelene Maćić bili razlog za ispitivanje – tek je ovo razlog za (kako je govorio bivši ministar Selaković) „privođenje poznaniju pravde“ glavnog i odgovornog urednika službenog glasnika vladajuće stranke. I još ponekog.
Sagu o nepostojećem atentatu nastavlja i ministar dela unutrašnjih ove naše zemlje. Kaže da su pronađeni parcijalni DNK tragovi tri osobe i „da će biti teško izolovati jedne od drugih i identifikovati lica“, zato što su tragovi pronađeni „jedni preko drugih“. To je, doduše u koliziji s onim što je rekao zamenik načelnika Nacionalnog kriminalistickog centra Dragan Mijović:
„Službe MUP-a će u toku dana imati rezultate DNK analize sa oružja nađenog u blizini porodične kuće premijera, ali zbog istrage neće odmah biti poznati javnosti“, kako se „ne bi dala prednost počiniocima“…
Kakvim počiniocima? Počiniocima čega? Pa zar nije Veliki Vođa rekao da atentata nije bilo? Mislim, dogovorite se, ne zbunjujte narod. Uostalom, u svim izveštajima stoji kako je pronađena Zolja, a niko ne navodi da li je i koliko projektila za zolju pronađeno. A Zolja bez projektila je – kako kaže jedan iskusan oficir – malo veća rolna za toalet papir. Navodi kako je pronađeno četiri ručne bombe. I 100 metaka. Pancirnih. Ne želim da umanjujem opasnost po bezbednost prvog čoveka vlade Srbije, i ponavljam, za razliku od nekih mu ne želim ništa loše (osim da na izborima padne s vlasti), ali…
Tako vam je i sa onom terorističkom sagom u Crnoj Gori: Najpre je javljeno da je 20 ljudi na čelu s Dikićem uhapšeno zbog terorizma. Pa su odmah pustili njih šest. Danas su naši mediji javili da je crnogorsko tužilaštvo odustalo od optužbi za terorizam protiv 11 osoba. Dakle po optužnici za „terorizam u pokušaju“ ostaje Dikić (koji štrajkuje glađu), izvesna Kristina Hristić, i Aleksandar Sinđelić zvani Sinđa, koji je u bekstvu. Spala knjiga na tri slova.
Moram vam reći da sam ipak, iskreno zbunjen što „onlajn“ mediji u Srbiji nisu drugačije reagovali na otkriveni arsenal…
Nisu davali maštovite naslove kakve inače, imaju običaj. Naprotiv. Bili su krajnje informativni i gotovo agencijski dosadni…
A mogli su da nas časte barem jednim od onih naslova tipa „Nećete verovati šta je pronađeno u blindiranom autu blizu OVE KUĆE u Jajincima“… Ili „Građevinski radnik se šetao šumom u Jajincima a onda je otkrio nešto zbog čega se NJEGOV ŽIVOT POTPUNO PROMENIO“… Da sam barem jedan naslov tipa „Pogledajte kakvu ZASTRAŠUJUĆU TAJNU krije raskrsnica kod kuće Vučićevih roditelja“! Uh, ljudi, da li znate koliko biste klikova dobili da ste tako nazivali tekstove?
Propuštena prilika. Amaterski propuštena. Srećom, uskoro počinje trilateralna vojna vežba „Slovensko bratstvo“ pa će već pomenuti dnevni listovi moći na naslovnim stranama da najavljuju dolazak stotina ruskih aviona (kao što su to nedavno uradili, pa su „malo“ promašili… A portali? E, oni će ovaj put moći da vas „gađaju“ naslovima „Nećete verovati šta sve imaju na sebi RUSKI SPECIJALCI“…
Nazdravlje. Ili – nazdarovje! Kako vam drago.
Aleksandar Bećić
