Šaljem Vam pregršt sunčanih pozdrava iz Beograda…

1
1750

slika-za-najavu-beogradPoštovani gospodine uredniče, veoma poštujem Vaš rad i zalaganje za istinito informisanje o gotovo svim aktuelnim i važnim temama, o kojima se može čitati na Vašem web portalu.

Rođena sam 1972. godine u BiH. Posle završene srednje škole 1991. godine, dolazim u Beograd na studije, ne sluteći da će to biti nepovratni odlazak od kuće. Od redovne studentkinje Filološkog fakulteta, ubrzo sam postala izbeglica. Od te grozne reči i konotacija koje ona ovde podrazumeva, čak i sada me podilaze ledeni žmarci. Bez obzira na novonastale okolnosti, ja sam pokušavala da se držim svog zacrtanog cilja – da završim studije koje sam započela i sve sam podredila tom cilju, nadajući se da će mi to doneti napredak i sigurnost.

Nije mi bilo teško da radim i studiram jer sam zaista verovala da moraju doći bolji dani, mada me je stvarnost i sve ono što se svakodnevno dešavalo oko mene, uporno demantovalo.

Kada sam konačno diplomirala, zaposlila sam se i 7 meseci radila u jednoj privatnoj beogradskoj gimnaziji kao profesor srpskog jezika i književnosti. Radila sam ono za šta sam se školovala i što sam želela da radim, ali sam ubrzo shvatila da s novcem koji zarađujem ne mogu da preživim.

Potražila sam još jedan posao u privatnoj firmi (u kojoj sam prethodno radila kao student) na poziciji za koju je bila dovoljna i srednjoškolska stručna sprema i tu ostala da radim sve do sada.

U međuvremenu sam pokušavala da nađem bolji posao, zaposlila sam se kao novinar – pripavnik na jednoj privatnoj TV stanici. Za dva meseca rada i nekoliko TV priloga koje sam napravila i koji su emitovani, nisam dobila nikakvu materijalnu nadoknadu.

Radila sam honorarno za jednu izdavačku kuću na lekturisanju raznih tekstova i delova knjiga, a jednu knjigu sam lekturisala samostalno. Nažalost, izdavačka delatnost nije u ekspanziji, pa je i tu sve manje posla.

Da Vas podsetimo:  Radoje

Nisam politički opredeljena i angažovana, jedini izbori na kojima sam glasala bili su prvi na kojima sam imala pravo da glasam, prvi „demokratski“ izbori u BiH. Ispostaviće se, za mene i poslednji, jer se ovde očigledno ništa ne rešava izborima i na izborima. Dok bude tako, ja neću glasati.

Međutim, sada imam 40 godina, nemam rešeno stambeno pitanje (živim kao podstanar) posao mi je svakim danom sve nesigurniji, a uslovi za rad sve gori, nisam udata, nemam decu. Ono što me plaši je to što ne samo da stagniram, nego moj život već godinama ide silaznom putanjom.

Da budem potpuno iskrena, veoma rado bih živela i radila u Švedskoj. Pošto tamo imam rođake, u dva navrata sam boravila u toj zemlji. Veoma mi se dopalo što sam se uverila da postoje zemlje u kojima je društvo zaista uređeno i sistem funkcioniše. Takođe me oduševila jednostavnost, odnosno težnja ka jednostavnosti koja je nekako prepoznatljiva i dominantna u svim segmentima života. Za nekog poput mene ko je ovde navikao na devizu “ zašto jednostavno,  kad može komplikovano?“ to je istovremeno bilo i fascinantno, ali i frustrirajuće.

Toliko se govori o statističkim podacima i beloj kugi u Srbiji, a ja se pitam se da li je u redu roditi dete koje je potencijalno socijalni slučaj u ovakvoj državi, kakav mu se to život može priuštiti ovde, u kakvom sistemu vrednosti će to dete odrastati i što je najvažnije, kakav će čovek od njega postati? Odgovori na ova pitanja nameću se sami po sebi i za mene su poražavajući.

Na kraju, iako pouzdano znam da se o Beogradu uglavnom govori u kontekstu dobrog noćnog provoda po spavovima, što je nažalost naša stvarnost, svim posetiocima Vašeg portala koji vole pozorište, preporučujem  www.pozorista.com, gde mogu rezervisati ulaznice za pozorišne predstave koje se igraju u beogradskim pozorištima. S kulturom je i lakše i lepše.

Da Vas podsetimo:  Ko igra za raju i zanemaruje logiku

Šaljem Vam pregršt sunčanih pozdrava iz Beograda…

1 KOMENTAR

  1. Koliko tuzno i istinito! Kako da radjamo decu kad nemamo dovoljno ni za hleb a mleko je onakvo kako kad odgovara politicarima. Jedbog dana je zdravo, drugog je stetno. Citam sve sta pise na ovom izvrsnom portalu jer sam sigurna da je na njemu svaka napisana rac od interesa nasem narodu a ne vlasniku portala. Samo zato sto se drze istine i pisu o onome o cemu bi trebalo da pisu vodeci mediji u Srbiji.

    U pismu ove zene je istina stotina hiljada zena u Srbiji a nije vazno da li su rodjene u njoj ili u nekoj drugoj bivsoj jugoslovenskoj republici.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime