Samo iz ničeg, ne nastaje nešto. A građanski protest nije ništa!

2
603

Ako je istorija učiteljica života (makar nas učila kako iz nje ništa ne učimo), onda su neki trenuci posebno pogodni za učenje! Takav je sadašnji, obeležen građanskim protestima, za učenje iz nekadašnjih.

Verovatno prvih koji su potresli SAD i Zapadnu Evropu, itekako i Jugoslaviju. Mislimo na one iz 1966-68, i vrlo neobičnu parolu pariskih studenata: “Budimo realisti, tražimo nemoguće!”. Neshvatanu i pogrešno shvatanu od strane starijih, tada i kasnije. I olako otpisivanu: “izraz mladosti” koja “ne zna šta hoće, a to hoće odmah!”.

Mada bi stariji morali znati da je “nemoguće” ili “nerealno”, retko zaista, “objektivno” tako. Za njega uglavnom, kao i za moguće i realno, važi “Kako kad!”, a osobito “Kako za koga!”. Samo što mnogima nije realno i nije moguće, u principu, po sebi…, nerealno i nemoguće njima. Koji nikada ništa nisu ni pokušali, dok to nije učinio neko drugi! Naravno, uspešno. A često se nisu ni tada “uključili”, čekajući definitivan uspeh. Za “nerealne ciljeve”, opet, svi koji su gađali znaju: nekada treba pucati iznad cilja, da bi se pogodio… Ko od prodavaca i diplomata “na početku” ne traži više, nego što očekuje da dobije na kraju? Koliko je u svakoj branši, mestu i vremenu, onih koji su bili (ostvarili) “sve” što su pokušali? Šta sa prastarim, narodnim “vredi pokušati”? A za uzgredni prigovor na račun “odmah”? Davno je u Francuskoj nastao pojam “oportunizam”. Ostavljanje akcije, “za pogodna vremena” (pour les temps oportunes). Koja takvima, uredno i svuda po svetu, nikada nisu dolazila.

Prema tome, parola je izvanredno sadržajna, ne samo efektna. Ali nezgodna za razumevanje, pošto je direktno uperena protiv odraslih i razumnih, “realista” koji uvek stoje po strani od angažmana! Kao sada kod nas, meditirajući o “nejasnim ciljevima”, “nedostatku organizacije”, “ko zna ko stoji iza toga, ko je sve upleten”? A najčešće, najradije, navodno najvažnije: “Nema realnih izgleda na uspeh!”.

Biti realista znači biti kakav možeš biti, kakvi su mnogi pre tebe. I vidljivo neki oko tebe, recimo sada u građanskim protestima. Ne kakav si možda sada, i kakvi su neki takođe oko tebe! A tražiti nemoguće, znači tražiti moguće za tebe kakav možeš i trebaš biti! I kakvo je nebrojeno puta već ostvarivano, i što je u mnogim sredinama svakodnevna stvarnost…

Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs

2 KOMENTARA

  1. Lep pokusaj zongliranja sa recima i logicno mnozenje i deljenje termina ,,moguce, nemoguce, nista i nesto,,. Matematicki receno uradjeno je mnozenje i deljenje babe i zabe….

  2. Nisam siguran da je poređenje sa 68 pogodno. Posle malaksavanja te pobune, ostala je generacija šezdesetosmaša iz koje su se regrutovali oni, koji će nam dve-tri decenije kasnije krojiti sudbinu. Na primer, Solana, i Bernar Kušner, Joška Fišer. Prvi vlasnik i osnivač CNN-a bio je takođe šezdesetosmaš. “Samo iz ničeg, ne nastaje nešto.” To me podseća na onaj aforizam sa radija 202: Velika količina ničega mora da pukne.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime