Samo jedan veliki kukavičluk

0
598
Foto: pixabay

Videh jutros kurira na ulici koji pita jednu ženu kako želi da pošalje paket. Odmah sam pomislio na čuvene „pakete mera“ za ovo i ono, na zločine koje nam pakuju, na provokacije koje su nam upakovali u sport i na sve ostalo što se Srbima dalo zapakovati i napakovati.

Narod smo koji stalno nešto šalje, a ništa za poslato ne dobija. Dali smo sve od sebe da prema svim komšijama i ostalima budemo popustljivi i navodno pošteni, a u našoj popustljivosti i poštenju ogleda se samo jedan veliki kukavičluk. Kukavičluk iza još jednog paravana – paravana napretka i demokratije.

Dozvolili smo da samima sebi budemo na poslednjem mestu, jer bi se neko naljutio da je drugačije. Hajde da vidimo ko bi se ljutio…

Naljutila bi se prva Amerika koja je na nas ljuta i kada uradimo ono što od nas traže. Njihova ljutnja prema nama zasnovana je na bezrazložnoj mržnji koju ne može osećati niko normalan. Govorimo o državi u kojoj 17% dece do 7 godina (istraživanje iz 2006. godine) misli da je krava ljubičaste boje zbog Milka čokolade! U pitanju je država, tačnije sjedinjene države, one koje su se ujedinile u mržnji prema celom svetu. To je država koja tokom celog svog postojanja govori o slobodi i miru, a vek provede uskraćujući iste drugima i ratujući svuda, osim na svojoj teritoriji. Amerika je rijaliti država koja za predsednika ima ono što joj i sleduje – rijaliti zvezdu! Svi mi ostali smo samo glasači putem interneta, poruka i ostalih stvari koji tako svoju bedu koju jedva zarade šalju u džepove te države radeći tako za neradnike i gledajući njihova majmunisanja preko velikih ekrana!

Posle Amerike – dementnog čeda naredne države, naljutila bi se Velika Britanija – njena majka! Tvorevina koja je ceo život kolonizovala države, a na nas je ljuta jer im ovde nije uspelo, pa su sad još dodatno ljuti što mi sebe sami ne kolonizujemo u njihovo ime. Samo 22 od postojećih svetskih država nisu bile kolonije Velike Britanije! Stoga, oni su ljuti uvek i na sve, jer se ne pitaju mnogo kao nekada, ali im njihovo dementno čedo i dalje završava poslove.

Nakon ove dve „sile“, naljutila bi se Albanija – država koja želi da se proširi tamo gde ne može i da postane ono što nikada nije bila – velika! I ona, po uzoru na one koji je najviše podržavaju, pokušava da rodi svoje čedo – nezavisnu državu Kosovo! Ako su već Albanci toliko ponosni na sebe i svoje poreklo, što smo mogli da vidimo i ovih dana na utakmicama u Rusiji, zašto onda žele da grade novu državu na temeljima one koju najviše mrze? Odakle dolazi taj poriv? Dolazi odande odakle i želja da se celog svog veka neko „kalemi“ na nešto drugo, jer sebe ne može da izdrži onakvog kakav jeste! Priča o velikoj Albaniji nikada nije naišla na osudu, ali priča o velikoj Srbiji, ne samo da je nailazila, već je i glavni argument u svim optužbama protiv Srba!

Sada bi se, možda, naljutila i Švajcarska. Zemlja koja je dala svojim državljanima za pravo da veličaju Albaniju i njene namere. Evo ja ću se složiti, ali uz uslov da Velika Albanija uključuje i Švajcarsku! U ovom slučaju, neka mašu rukicama koliko god hoće i pokazuju šta god im volja! Kad ih već svet naziva „sajdžijama“, neka pogledaju koliko je sati kada su dozvolili da im se ovo dešava u državi! Oni nikada nisu ratovali, a verujem da je razlog baš ovo – dopuštaju svakome da radi šta god želi i ne zameraju se nikome.

Izgleda mi da Srbija ide po švajcarskom receptu nezameranja, ali on ovde nije moguć iz razloga što smo mi narod koji se kroz celu svoju istoriju sukobljavao, tako da se ne može graditi jedna takva utopija mira na temelju ratova, iako su bili odbrambeni. Svet je zapamtio poraze od „malog, ali junačkog naroda“ i ne može ih zaboraviti dok god mi postojimo!

Ne bih više nabrajao države koje bi se ljutile, jer bi takvu ulogu prihvatila većina njih, ali mi nije jasno čemu razaranje naše države u cilju interesa drugih država? Ne rade to samo političari, već i sam narod! Ovo će zvučati banalno, ali organizovano neorganizovano se sistemski zatupljujemo svim onim što gledamo, slušamo, činimo, sa onim koga veličamo, koga uzdižemo na pijedestale i od koga smo načinili spektakl! Načinili smo spektakl i uzore od najneukijih, najbezobraznijih, najpraznijih, najzlonamernijih i najgorih videvši samo da su sve ovo superlativi, ali ne vidimo čega! Mnogi od njih su nas ubeđivali – političare uvek preskačem, jer o njima ne vredi pisati – a najviše oni najpoznatiji „intelektualci“, da ćemo ih praviti od blata. Moram da im kažem da hoćemo, jer svakoga pravimo po zasluzi. Neko je zaslužio bistu od blata, a neko od zlata.

Nama treba jedno veliko otrežnjenje u vidu kulturnog i umetničkog, možda je najbolje reći intelektualnog udara na svu ovu glupost koja nas okružuje. Na nama mora biti odgovornost da svojoj deci ostavimo zdravo društvo, a ne da oni ispaštaju zbog naših loših navika, naukusa, krivinanja, gluposti i bežanja od problema. Ako im ne obezbedimo zdravu sredinu za odrastanje, onda ćemo im učiniti nešto još gore nego što sada činimo samima sebi. Oni će u ovoj sredini odrasti i neće imati priliku da vide ništa normalno. Mi smo viđali normalne stvari i postali smo ovakvi pod pritiskom istorije i medija koji su nam je pogrešno tumačili, a oni nikada ništa normalno neće videti, pa je pitanje kakvi će tek oni biti. Biće to ili najveselija („Siđosmo s uma u sjajan dan“) ili najtužnija država na svetu.

Setih se kako bi bilo dobro da je neko ovakvo pismo poslao generacijama pre nas, našim roditeljima i dedovima, jer bi se onda sve ovo saseklo u korenu. S tom namerom priđoh onom kuriru da ga pitam mogu li i ja nešto da pošaljem. Odgovara mi da mogu i pita: „Da li ste za opciju ‘danas za sutra’ ili ‘danas za danas’?“

Ako nema „danas za juče“, ne treba ništa!

Milan Ružić

iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime