Sanitarni kordon Srbija

Da ponovim uvod iz septembra prošle godine: „Ako je TANJUG tačno preneo, a pretpostavljam da jeste, naš premijer, Aleksandar Vučić, je u intervjuu od 31.08.2015. izjavio kako je zgrožen stavovima da je veći problem za Srbiju odnos EU prema migrantskoj krizi, nego što su to migranti. Još je i dodao da ne zna kako ljudi koji tako nešto tvrde mogu raditi javni posao. Moj stav jeste da veći problem za Srbiju predstavlja odnos EU prema migrantima, nego migranti sami po sebi. Obaveza je upozoriti građane na nepovoljan razvoj migrantske krize koji dugoročno može uticati na ekonomske, bezbednosne i političke tokove u zemlji. Ne znam zašto je naš premijer zgrožen time, jer se ne radi o nepočinstvu, zločinu, širenju verske, etničke ili bilo kog drugog vida mržnje, već o legitimnom političkom stavu. Osim ako, možda, u međuvremenu svaka kritika EU nije postala zločin?“

U međuvremenu, od septembra prošle godine do danas, EU nije učinila gotovo ništa da pripremi adekvatan odgovor za novi talas migranata koji će početi da nas plavi već od druge polovine marta. Istina, nešto su pokušali da dogovore sa Turskom, ali je to na dugačkom štapu. Turska bi trebalo da zadržava izbeglice iz Sirije, a zauzvrat su Erdoganu obećane tri stvari: 1) odmrzavanje pregovora o članstvu u EU, što za njega ima pre svega simbolički značaj (prihvaćen je kao ravnopravan partner, više nije „diktator“); 2) tri milijarde evra pomoći za zbrinjavanje izbeglica; 3) bezvizni režim za građane Turske (za sve zemlje iz šengenske zone). Ovo prvo je učinjeno, ali je to za ans i najmanje značajno. Sa parama će ići nešto teže, a sa bezviznim režimom ćemo tek gledati novi „film“. Turska je već uvučena u rat, u Dijarbakiru se gine, i ne samo da će biti teško da ova zemlja apsorbuje sirisjske izbeglice, već će možda početi da nam dolaze i novi nesretnici iz Turske (ili, tačnije rečeno, turskog dela Kurdistana). Ako još bude bezviznog režima, navaliće ka Evropi i oni koji sa Kurdima i Kurdistanom nemaju nikakve veze. Na ovo već upozoravaju pojedini nemački političari i prebacuju Merkelovoj da je preterala sa obećanjima Erdoganu. Kako god, sporazum EU-Turska još nije (u potpunosti) zaživeo, a čak kada bi se po pitanju njegove implementancije sve odvijalo po idealnom scenariju, prve rezultate bi trebalo očekivati u oktobru. Sada, ako migranti nastave da dolaze intenzitetom kao 2015. (mada su sve procene da će ih biti značajno više), do oktobra će balkanskom rutom proći možda i pola miliona njih. I? Šta ćemo mi? Sudeći prema izjavama premijera Vučića, Srbija će čekati rešenje EU? A, šta će EU?

Poslovično dobro obavepteni „Euraktiv“ je objavio 2.februara da će „650 miliona evra iz Fonda EU, poznatijeg kao Madad fond, biti iskorišćeno ne samo za poboljšavanje statusa izbeglica i njihovo zadržavanje u Jordanu i Libanu, već i za zadržavanje na Zapadnom Balkanu, tačnije u Srbiji i Makedoniji. Spekuliše se sa cifrom od 50 hiljada izbeglica“. Inače, novinar ovog portala je do informacija došao na brifingu koji su zvaničnici EU organizovali za probrane izveštače. Kasnije je sve demantovano i stavljeno u drugačiji kontekst, ali ne treba sumnjati da je prvobitna informacija bila tačna. Prvo, u ovakvim situacijama, posle brifinga, do sada je „Euraktiv“ malo grešio. Drugo, demantovanje je usledilo tek pošto se digla nezapamćena galama u Srbiji i Makedoniji, što uopšte nije potrebno Briselu u ovom slučaju. Treće, Dimitrije Rogozin je mnogo bolje obavešten od „Euraktiva“ i tokom poslednje posete Beogradu on nije slučajno spomenuo da se na ulicama Beograda mogu ponoviti prizori iz Kelna. Znao je dobro šta nam spremaju i želeo je da nas upozori. Sad, što je Zorana Mihajlović sve to krivo razumela i požurila da odgovori Rogozinu, naš je problem, a ne ruski.

I četvrto, ubrzo posle londonskog, usledio je i amsterdamski susret ministara spoljnih poslova članica EU. Šef srpske diplomatije je posle sastanka požurio da saopšti kako „Srbija neće biti parking za migrante“. Zašto je tim tonom reagovao? Zato što, kada pogledamo izjave ostalih učesnika, možemo steći jasnu sliku da se baš o tome na sastanku govorilo.

Holandski ministar spoljnih poslova Bert Kunders (dugo godina bio poslanik, ispred Holandije u Parlamentarnoj skupštini NATO, tipičan predstavnik njihove diplomatske škole, koji nikada ne priča napamet) je rekao kako treba „zadržati evropski pristup prema zemljama zapadnog Balkana koje su deo izbegličkog koridora i pomoći im u izlaženju na kraj sa tim problemom“. Inače, mi do danas nismo imali preteranih problema po tom pitanju. Ključni problemi su u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Danskoj i Švedskoj. Otkud sada da se težište prebacuje na Balkan? Zašto nam Kunders nudi pomoć? Na istim talasima je bila i Federika Mogerini, a Sebastijan Kurc je nagovestio da će Austrija uskoro poslati vojsku u Srbiju i Makedoniju!? Da li je nas iko išta pitao o tome?

Dešava se upravo ono, na šta je upozoravano: EU će prebacivati težište krize na područje Balkana i od njega praviti sanitarni kordon. Drugu politiku Brisel nema, a pošto Srbija prihvata da bespogovorno učestvuje u projektima EU, pristaće i na ovo, pa ćemo već do jeseni biti usrećeni sa desetinama hiljada izbeglica. Premijer Vučić je već ponudio da Srbija prihvati „pet ,deset, petnaest hiljada, koliko se već dogovorimo“. Na osnovu čega je pravio procenu, kako može da licitira brojevima, koje službe su mu u tome pomagale, kakve će biti posledice… Mi to ne znamo. Znamo samo da se licitiranje uvek završi loše po nas. Po principu-gde je petnaest biće i pedeset, gde je pedeset moći će i sto hiljada… Da, srpski premijer je postavio i jedno (neubedljivo) ograničenje: ako mi primimo toliko, Poljska će „morati sedamdeset-osamdeset hiljada“. Ali, o čemu to naš predsednik vlade!? Obaveštava li ga iko o dešavanjima u Poljskoj? Poljska neće primiti nikoga. Maksimum koji je postavila vlada Beate Šidlo je osamsto (nije greška-800). Ovo je jedno od pitanja zbog kojih su ušli u teški spor sa Nemačkom (da bi se shvatilo koliko je situacija u bilateralnim odnosima napeta: ponovo se u Poljskoj crtaju karikature Angele Merkel sa brčićima u SS-uniformi, uz odobravanje i veselje najvećeg dela populacije). Balkanske zemlje, a Srbija tu prednjači, su jedine koje bez pogovora učestvuje u ovome.

Inače, izbeglice ćemo morati silom da zadržavamo na našoj teritoriji. Ti ljudi ne žele da ostanu u Srbiji, njihov cilj je zapadna Evropa. Ali, ukoliko mi ne budemo želeli da ih zadržavamo, dobili smo već ponudu od Kurca: činiće to austrijska vojska na našoj teritoriji. Važan momenat je i to što će veliki deo troškova Srbija morati da snosi sama. Naš budžet će se prazniti zbog odbrane EU od migranata.

Da se vratim na početak: srpske vlasti su napravile katastrofalnu grešku prepuštajući svoju sudbinu u ruke EU. Obaveza Srbije u migrantskoj krizi je da bude dobar domaćin nesretnicima koji beže od rata i da im ne pravi puno problema na putu ka krajnjem odredištu. Ukoliko neko želi privremeno da ostane, to mu moramo obezbediti (po pravilima UN), ali takvih skoro da uopšte nije bilo. Srbija nema nijednu pravnu, moralnu ili političku obavezu da prihvata ovo u šta nas polako uvlači EU. To na Balkanu može izazvati nesagledive posledice. Tako ćemo imati porast političkih i socijalnih tenzija po raznim vektorima.

Dušan Proroković

fsksrb.ru