Sankcije Rusiji samoubistvo za Srbiju

EU će nas mirno ujediniti

0
618

2014-08-28_085058Ivica Dačić se požalio novinama „Di prese“ (Die Presse) da zapadna diplomatija žestoko pritiska Srbiju ne bi li je prisilila da se priključi kaznenim merama (sankcijama) Evropske unije protiv Rusije. U intervjuu pomenutom austrijskom listu Dačić je dodao da se Srbija zalaže za jačanje OEBS-ove (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) posmatračke misije na istoku Ukrajine.

„Di prese“ podseća Dačića da Srbija preuzima mesto predsedavajućeg OEBS-a i najpre ga pita, da li ima nove ideje za prevazilaženje ukrajinske krize, usput konstatujući da Beograd ima „dobre odnose s Moskvom“. Ministar spoljnih poslova Srbije ih uverava da će Srbija nastaviti tamo gde  u predvođenju OEBS-om stane Švajcarska. U svemu tome, dodaje Dačić, ključne će biti tri tačke: OEBS mora da organizuje nadziranje (nadgledanje) ukrajinsko-ruske granice, potom je tu pitanje poboljšanja humanitarne situacije na istoku Ukrajine, i na kraju, rad na dijalogu zaraćenih strana u Ukrajini. Naravno, teško je pretpostaviti da je „kontrola OEBS-a na granici Rusija-Ukrajina“ ideja Ivice Dačića, odnosno, malo je verovatno da je srpska diplomatija sama došla na takvu zamisao. Zapravo, čini se, Dačić je nepotrebno zabio prst u oko Rusiji, jer je ta zemlja ipak dovoljno veliki „igrač“ na svetskoj političkoj sceni, da bi dopustila da joj se Ivica Dačić, Srbija ili OEBS, petljaju u rusko-ukrajinske odnose (bez njihovog dopuštenja); a pogotovo ne da neko drugi, osim njihovih jedinica, patrolira jednim delom njihove granice.

Uopšte ne iznenađuje činjenica da se „Di prese“ nadalje zanima pitanjem „misije“ koju bi OEBS (po Dačićevoj „ideji“) mogao da pošalje na rusko-ukrajinsku granicu. Dačić konstatuje da je broj OEBS-ovih posmatrača na granici mali. I o tome (o broju posmatrača) tek treba da se donese odluka. I sada, kao svoj ključni argument, Dačić uverava novinara lista „Di prese“, da je Srbija prijatelj i Rusije i Evropske unije – i da teži ka tome da postane članica EU. Otuda, kaže Dačić, Srbija će delovati „konstruktivno“. Srpsko predsedavanje OEBS-om „biće prihvatljivo za sve strane“. Ja ću – tvrdi srpski ministar spoljnih poslova – u pripremi sednica razgovarati sa svim akterima: sa Nemačkom, EU, SAD, kao i sa Ukrajinom i Rusijom. Ovde se dobija utisak, da Dačić pod „akterima“ podrazumeva samo zemlje Zapada, jer druge države kao da ne postoje. A Rusiju i Ukrajinu pomenuo je samo kao sporedne učesnike, ili, pre, „pacijente“, o kojima „međunarodna zajednica“ (Nemačka, EU i SAD) treba da donosi dijagnozu i propisuje „lekovite mera“. Uostalom, otkud mesto Sjedinjenim državama u OEBS-u? Da li su SAD evropska država?

Da Vas podsetimo:  Kosovski duhovni i ekološki izazov

„Di prese“ ovde postavlja logično pitanje: Kako se može istovremeno biti prijatelj i Rusije i EU? Zar ne osećate pritisak sa obe strane? I tu Ivica Dačić sasvim iskače iz okvira diplomatskog odgovora i počinje da „filozofira“, objašnjavajući da bi to bio dobar znak, ako su obe strane (Rusija i EU) nezadovoljne. Eto, kaže Dačić detinjasto, Rusi su ljuti što mi čvrsto stojimo iza teritorijalnog integriteta Ukrajine i što ne prihvatamo aneksiju Krima. A sa druge strane, EU nam uzima za zlo što još nismo uveli sankcije Rusiji. Srpski ministar inostranih poslova kao da ne razume, da nema gore situacije za jednu malu zemlju, kakva je Srbija, nego da se nađe na udaru suprotstavljenih svetskih moćnika. Valjda Dačić umišlja da se u spoljnoj politici treba voditi idejom „pravednosti“? Ako je tako, tada se Srbiji, pored svih muka koje trenutno ima, veoma loše piše što uopšte preuzima predsedavanje jednom evropskom organizacijom poput OEBS-a. Jednostavno, Srbija je toliko slabašna, da je i ovako, maltene, na izdisaju, a kako će njena budućnost izgledati ako na nju budu svi ljuti, nije teško zamisliti. Naime, na Srbiji nije da isteruje pravdu u svetu, već da pokuša da se izvuče iz ove tragične ekonomske i duhovne kaljuge.

Na ovom mestu „Di prese“ i ministar Dačić nam otkrivaju da najveći pritisak na Srbiju, da uvede sankcije Rusiji, vrše male zemlje, baltičke na primer, pa čak i neke razvijene, kakve su Norveška i Švedska. Dačić ovde ponavlja onu istu priču koju vrti i predsednik srpske vlade: Za Srbiju bi uvođenje sankcija Rusiji značilo samoubistvo, jer Srbija je stopostotno zavisna od ruskih energenata. Iznenađujuće je da Ivica Dačić priznaje da će neke države povezati i sankcije Rusiji sa procesom pristupa Srbije Evropskoj uniji. Ali, on se ovde nevešto brani da razgovori u vezi poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika zemlje) još nisu započeti, a samim tim (Dačić sugeriše), Srbija nije dužna da u potpunosti sledi zajedničku EU politiku. Logički gledano, Ivica Dačić je ovde u pravu, ali retko se dešava da je logika u saglasnosti s politikom. Uostalom, postoji i drugačija „logika“, koja prosto glasi: ako hoćeš u naše društvo, moraš da nam dokažeš da slediš naša pravila i naše zajedničke odluke. Možda je ovde bilo pametnije da se Ivica Dačić setio Viktora Orbana ili stava nekih drugih evropskih političara i zemalja, Slovačke, Francuske, Španije…

Da Vas podsetimo:  Portal www.mir.rs

Ipak, Dačićevi odgovori na pitanje novinara „Di prese“, da li će sankcije EU protiv Rusije biti delotvorne, reko bi se, bili su sasvim na mestu. Najpre, ono standardno, da sankcije samo štete narodu, a nikako onima zbog kojih se, navodno, one uvode. Takve mere Zapada neće, uveren je Dačić, izmeniti rusku poziciju u slučaju Ukrajine, a ruskim kontra-sankcijama nanosi se šteta EU. Zato bi bilo pametnije da se pokrene dijalog sa Ukrajinom. A Rusija bi, svakako, morala da bude deo rešenja.

Konačno, na pitanje „Di prese“, šta će Dačićevi prvi koraci biti u predsedavanju OEBS-om, srpski ministar spoljnih poslova odgovara: Najpre da oružje zaćuti, a potom dijalog. Iako mu nije namera da deli savete, iz iskustva mu je poznato da se bez dijaloga nijedna prepreka ne može savladati. Isto tako, objašnjava Dačić, Nemačka bi mogla da posreduje u takvom konfliktu. Ukrajinu, dodaje on, nije trebalo staviti u poziciju izbora: Rusija ili EU. Da je drugačije urađeno, sprečilo bi se da se u Rusiji pojavi osećaj ugroženosti.

Na kraju, neizbežno je bilo i pitanje susreta balkanskih zemalja, koje će se danas održati u Berlinu pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke. Naravno, sledeći „nemačku politiku“ koju zagovara Aleksandar Vučić, Ivica Dačić se od srca zahvalio Angeli Merkel što je takvu konferenciju inicirala. Iduće godine ovakav sastanak će se održati u Austriji, a 2016. u Francuskoj. To bi, po Dačićevom mišljenju, morao biti znak da EU tretira „Zapadni Balkan“ kao ozbiljnog partnera. Balkan je dugo bio područje sukoba – zaključuje Dačić – i mi želimo da se pod vođstvom Evrope mirno ujedinimo. Naravno, nema dalje eksplikacije šta bi takvo „mirno ujedinjenje“ moglo uistinu da znači.

Da Vas podsetimo:  Crtanje mete novinarima u vanrednom stanju

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime