Od izvora dva putića, vode na dve strane?
Predsednik Srbije je verovatno i pod pritiskom međunarodnih okolnosti, posebno na relaciji Zapad-Istok i produbljivanje „hladno rata” SAD-EU, NATO i Rusija pokrenuo incijativu da se otvori unutrašnji dijalog oko Kosova. Ustav Srbije je Kosovo tretirao kao deo Srbije, a “nova okolnost” je da je Kosovo od 2008 godine voljom SAD, većeg dela EU i oko 100 država postalo nezavisno od Beograda i Ustava Srbije. Na poltičkoj sceni Srbije deluju parlamentarne partije koje su za prihvatanje te poliitčke realnosti, a i raste pritisak preko poglavlj 35 za ulazak Srbije u EU da se dođe do te nove realnosti i prizna nezavisnost Kosova. Pritsak na vlasti Srbije sa Zapada je jak i sada se stvara politička atmosfera da se Kosovo u ime budćnosti Srbije na određeni način treba priznati usklopu nove realnosti, ali se to teško može desiti bez promene Ustava Srbije i referenduma građana.
Testiranje javnosti kao “mini referendum” o Kosovu
Sada Predsednik Srbije Aleksandar vučić pokušava da pripremi širu javnost za neku vrstu “testiranja” javnog mnenja i institucija poče od SPC, SANU do državnih instituciija i NVO da bi se napravilo “javno slušanje” koje će biti uvod u moguće poteze državnog vrha tokom 2018 godine Na javnoj i poltičkoj sceni već postoji “čvrsti” politički “lobi” koji je za priznanje Kosova i on se kreće u tz opciji “druge Srbije”. Rastu pritisci da se o statusu Kosova izjasne nacionalne institucije i tako se stvori neophodno javno mnenje koje bi se onda upotrebilo za političke odluke u bliskoj budućnosti.Vlasti ne žele da direktno govore o novoj realnosti za Kosovo ,pa se krenulo preko “testiranja javnosti” kroz NVO, izjave pojedinih javnih ličnosti koje će “novu realnost” da “spinuju” kao nužnost da Srbija ne bi ušla u ovi rat ili bila “slepo crevo” na Balkanu. EU i SAD dale su podoršku sadašnjoj vlasti i preko MMF i investicija da urade maksimalno što se može na približavanju Srbije “novoj realnosti” o Kosovu .
Kosovo u ogledalu SANU od Čubrilovića, Andrića, Ćosića do Kostića
SANU je institucija iz koje su izlazili projeketi nacionalnih i državnih sadržaja.Treba podsetiti na planove i projekcije Kosovu u Srpskoj Kraljevskoj Akademiji i tajnim planicima Vase Čubriloviča ili Ive Andrića pre drugog svetskog rata.Treba se podsetiti i radnih materijali tz “Memoranduma SANU” koji je bio deo kripotopolitike, a kasnije osnova Miloševićeve real poltike u kojoj su bili uključeni u značajnom broju i članovi SANU kako u strukturama vlasti i SPS, DS i drugih partija, tako i u formiranju javne i državne politike. Na pitanju Kosova i Metohije u SANU su se podelile opcije na projekcije koje je imao Dobrica Čosić iz 1968 i kasnije koje su sadržavale koncept podele Kosova. Nakon pada Miloševica s vlasti i posebno od 2008 godine kada je Kosovo priznato od moćnih zapadnih država, i u SANU se mišljenja i opcije menjaju i kreću ka novoj real politici bližoj EU. Nova generacija u SANU sa Predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimirom Kostićem dolazi do zaključa oktobra 2015 godine da je u ovom trenutku jedina politička mudrost kako „sa elementima dostojanstva“ napustiti Kosovo, jer ono ni de fakto ni de jure više nije u rukama Srbije, i da to neko mora da kaže narodu. U intervjuu za Radio Beograd oktobra 2015 godine, Kostić je rekao da stav SANU na tu temu nije artikulisan, ali da je to njegov stav. „Kosovo podrazumeva ogroman broj onoga što predstavlja našu kulturnu osnovu i oko toga moramo da se borimo i zubima i noktima. Jer to je pokušaj oduzimanja nečega što predstavlja supstrat i naše istorije i dela psihologije i čega god hoćete. Ali, govoreći pošteno, ako jedan ministar, premijer ili predsednik mora da traži dozvolu da uđe na tu teritoriju, to vrlo jasno govori da nemamo ni ljudske ni ekonomske ni bilo koje druge kapacitete da nametnemo svoju volju. Možemo da se gledamo u oči i lažemo, ali alternativa je vrlo jasna“. Alternativa je da se Srbija “povuče” odnosno demisionira sa Kosova. Kostić je dodao da treba da se sačuva zdrav korpus i da ga, u tom smislu, u ovom trenutku mnogo više zanima sudbina Republike Srpske jer tamo postoji „ozbiljan, aktivni, delujući, kulturni i naučni deo naroda“ od milion i po ili dva miliona ljudi. Napuštanjem Kosova bez ikakvih državnih, ekonomskih, duhovnih i etničkih koncesija otvara se “crna rupa” za opstanak Republike Srpske i stvaranje uslova za novu realnost za Republiku u unutarnoj BIH. Pored toga Predsednik SANU je 2015 godine ocenio da je savez s Rusijom veštačka alternativa i zapitao da li je neko konusultovao Rusiju da li uopšte želi Srbiju.
Odgovora Predsednika Srbije, Predsedniku SANU
Ubrzo je usledilo javno reegovanje kabineta i tadašnjeg Predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića. Saopštenjem Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je poslao poruku Predsedniku SANU i javnosti. Predsednika Nikolića je veoma iznenadila, da ne upotrebimo mnogo grublju reč izjava predsednika SANU profesora Vladimira Kostića, da je Kosovo de fakto i de jure izgubljeno za Srbiju i da je savez sa Rusijom veštačka alternatva i da Srbija „povraćajući treba da uđe i u taj raj Evropske Unije“. Između ostalog u predsedničkom saopštenju je napisano da je profesor Kostić „javno izneo mišljenje koje je suprotno interesima Srbije, suprotno uverenjima velike većine građana Srbije“.
Između ostalog je rečeno: „U trenuku kada država vodi tešku borbu da uprkos strahovitim pritiscima, primeni duplih standarda od stane onih koji promovišu nezavisnost Kosova. Srbija nije učinila nijedan korak koji bi doprineo da samoproglašena nezavisnost bude realnost. Razgovori se vode kako bi građani Srbije zajedno sa Pokrajinom mogli da žive normalno, bez straha od ratova, bezbedno i slobodno“. Profesor Kostić je rekao da treba da se odreknemo dela svoje teritorije da priznamo realnost. Kako on ili bilo ko može da se odrekne nečega što nije njegovo? Nije Kosovo Vaše, niti bilo kog pojedinca. Kosovo pripada i našim precima i našim potomcima. Kosovo je natopljeno krvlju onih koji su za njega položili život. Tamo su vekovima živeli, radili i gradili Srbi. Tamo su tapije o osnivanju manastira sačuvane u kamenu. Ne postoji Srbija deceniju ili dve. Srbija postoji više od jednog milenijuma, Srbija duže postoji na postoru Hvosne nego na području Beograda, navodi se u saopštenju.„Da li onaj koji živi u jednom trenu srpskog bitisanja sme na sebe da stavi odgovornost za komadanje Srbije? Teško je povraćajući ući u raj Evropske Unije, ali je mnogo teže i bolnije ući u raj Evropske Unije bez delova tela. Oni koji danas vode Srbiju izabrani su od naroda da ne izdaju Kosovo. Da pokušaju da ubede evropske prijatelje da Srbija može da bude deo evropske porodice zajedno sa Kosovom i Metohijom“. U saopštenju se navodi i ovo: „Profesor Kostić kaže da je savez sa Rusijom veštački. Istorija naša dva naroda je toliko isprepletana i tu ničega veštačkog nema. Naprotiv, naše prijateljstvo je duboko i iskreno. Srbija nikada neće zaboraviti zahvalnost Rusiji zbog oslobođenja od Turaka u Balkanskim ratovima, Car Nikolaj je izgubio glavu i imperiju između ostalog, zato što je u Velikom ratu pomogao Srbiji. Ne smemo zaboraviti šta je Rusija učinila za Srbiju u Drugom svetskom ratu.Da li je to malo za jedno prijateljstvo? Da ne govorimo o današnjem prijateljstvu, kada nam Rusija pomaže i u finansijskom i u moralnom smislu, stavivši veto na sraman predlog Deklaracije koja je imala za cilj da Srbe stigmatizje kao genocidan narod“.
Sazrevanje politike „nov realnosti” na Kosovu u SANU
Očigledno je bilo potrebo skoro dve godine „sazrevanja” da se pređe „crvena linija” i javno saošti preko pojedinaca iz SANU, NVO i poltikih partija da se otvori pitanje „nove realnosti” na Kosovu odnosno priznanja na putu ka EU i „stabilnosti” u regionu. U kontesktu stava Predsednika SANU su i reči date Tanjugu akademika Dušana Kovačevića i pokušaja da se diplomatski približi novom Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na nešto suptilnji način nego što je to uradio Predsednik SANU Vladimir Kostić u nastupu i odgovor Predsednika Nikolića.Evidentno je da pored dobrih namera u SANU postoje i „insajderi” Zapadnih uticaja koji „lobiraju” da se ubrza sa konceptom „nove realnosti” o Kosovu, kao što postoji verovatno i u vrhu vlasti Srbije. Zato Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić podražava dijalog i napominje da se mora „da stavi tačka na ratne pokliče političkih elita i jednog i drugog naroda”. Koliko je vidljivo od 2000 godine nema „ratnih poklića” iz Srbije. Nije bilo ni marta 2004 godine kada je došlo do pogroma Srba i uništavajna svetinja SPC, nije ga bilo ni 2008 godine kada je Kosovo od strane SAD i dela država EU priznato kao država, a nije ga bilo ni započinjanem vođenjem i prihvatanjem Briselskog sporazuma .Sa druge strane među političkim vođama Albanaca i vlasti u Prištini koje su pod protektoratom SAD i NATO je svega toga bilo, počev od pretnji, nasilja kršenja ljudskih i manjinskihprava Srba do ideja o „Velikoj Albaniji”. Sve to posmatraju SAD ,EU i NATO i od Srbije se traži da ona sama sebe „demisionira” sa Kosova i Metohije bez ikakvih prava na oteti i okupriani deo Srbije. Zato Predsednik SANU akademik Kostić kaže ”Srpskoj Akademiji nauka i umetnosti biće čast da učestvuje u budućnosti svog naroda, a dijalog o Kosovu i Metohiji je upravo to pitanje na kome se ona prelama, i zato imamo obavezu da iznesemo svoj stav”. Predsednik SANU je već 2015 godine saopštio svoje razmišljanje kao i neki drugi članovi SANU. Interesantno je da recimo članovi Albanske Akademije Nauka još 1998 godine su bili za nezavisno Kosovo i rad na konceptu „Prirodne Albanije”. Isto je i sa „akademicima” iz Prištine koji rade za državnost ,indentitet i nacionlanu samobitnost Albanaca na Kosovu i Balkanu. Akademici u Hrvatskoj u većini stoje iza koncepta „domovinskog rata” i prihvatanja etničkog čišćenja Srba, a akadamici u Crnoj Gori za nezavisnost Crne Gore,crnogorski jezik i odvajanje od Srbije. Šta se to onda dešava sa članovima SANU koji insistiraju za novu realnost Kosova. Šta je sledeće na redu da se prizna?. Da li treba podsetiti kako su članovi Srpske Kraljevske akademije između 1904 i 1918 godine radli na opšte dobro Srbije u teškim danima koji su služili svom narodu, državi i Kralju ,ili danas kada se više ide za ličnim interesima, ali nekim stranim uticajnima kojih ima u institucijama u Srbiji računajući i SANU ali i državnim organima vlasti. Uskoro će se videti šta će ponuditi SANU sa predsednikom Kostićem u dijalogu o Kosovu kod Predsednka Vučića i da li će u većini članovi SANU biti za prihvatanje „nove realnosti” o Kosovu
Tomislav Kresović
www.vidovdan.org
