Miodrag Mirčetić, savetnik Upravnog odbora u kompaniji Asseco SEE, od prošle godine je novi vlasnik firme W&W Energy koja poseduje dve male hidroelektrane. Jedan od direktora srpskog ogranka Asseco-a je i premijerkin brat Igor Brnabić. Mirčetić u razgovoru za CINS objašnjava zašto je ušao u posao sa MHE i kako je on delom zaslužan za zapošljavanje Brnabića u Asseco-u.
Kragujevačko preduzeće W&W Energy koje poseduje dve mini hidroelektrane (MHE) – Crkvina i Rečica, obe na reci Bistrici u Novoj Varoši, u julu 2019. godine dobilo je još jednog vlasnika, firmu I4-Invention.
Ova firma se bavi konsultantskim aktivnostima, a preko nje je većinski vlasnik dve MHE postao Miodrag Mirčetić. Manji deo, tačnije 49,5 odsto, i direktorsko mesto u W&W Energy zadržao je nekadašnji jedini vlasnik Bojan Milovanović.
U vreme kada je ušao u biznis sa MHE, Mirčetić je napustio direktorsko mesto u srpskom ogranku kompanije Asseco SEE gde je do 2012. bio i predsednik Upravnog odbora. Trenutno je savetnik Upravnog odbora u Asseco South Eastern Europe u Varšavi.
U razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Mirčetić je objasnio kako je došao na ideju da uđe u novi posao. Kaže da se inače bavi investicijama, da je do sada investirao u različite „startapove“, a da je pre dve, tri godine počeo da se interesuje za energetski sektor. Prema njegovim rečima, tu je dosta loša situacija i nije lako naći potencijalne kandidate za investicije. Na W&W Energy je naišao jer celog života uglavnom radi sa bankarskim sektorom pa mu je glavni izvor informacija tamo gde su banke, investitori i kreditori.
„Naišao sam na W&W koji je podignut uz pomoć tih kreditnih linija za zelenu energiju od Svetske banke i EBRD-a, to je mislim Erste banka direktno finansirala. Tu je bilo nekih manjinskih akcionara koji nisu mogli da prate sledeće korake u investicijama i to je nešto što mi je bilo, da tako kažem, najprihvatljivije, da napravim neku diversifikaciju portfolija i da jedan deo novca stavim i u energetski sektor”, objašnjava Mirčetić.
Brata premijerke Ane Brnabić, Igora Brnabića, jednog od direktora u Asseco-u, zna veoma dobro godinama. Prema Mirčetićevim rečima, Igor Brnabić je kao mlad prodavac započeo karijeru u firmi Pexim koju su formirali on kao manjiski partner i osnivač Mihail Petreski. Ova firma se, kako kaže, bavila razvojem softvera i rešenja za bankarsku industriju i tokom devedesetih i dvehiljaditih su postali dominantna IT kuća u ovoj oblasti. Većinsko vlasništvo Pexim-a, oko 60 odsto, su kasnije prodali poljskom Asseco-u.
„U tom trenutku oni su kupili većinski paket u našoj firmi i od te neke 2008/2009. godine, kada je formirana Asseco South Eastern Europe kao poseban ogranak Asseco korporacije, ja sam kao bivši suvlasnik u jednoj od firmi (…) postao član borda (Upravnog odbora) Asseco SEE.”
Mirčetić dodaje da je, dok je bio direktor Asseco-a, on praktično i zaposlio Igora Brnabića.
„Kada je Asseco pojačavao broj ljudi, (…) kad se Igor pojavio Miša i ja smo ga preporučili Asseco-u jer smo ga znali od ranije i bio je dobar prodavac”, objašnjava Mirčetić i dodaje: „Sticajem okolnosti, nakon toga je njegova sestra napravila taj, da tako kažem, otklon u politiku i našla se na ovom mestu gde je sada, što je, po meni, jedna verovatno otežavajuća okolnost za Asseco. Ali bože moj, šta da radimo”.
Inače Mihail Petreski je osnivač Fondacije Pexim koja se bavi stipendiranjem studenata na Univerzitetu u Kembridžu. U toj fondaciji je do 2016. godine, kao direktorka a kasnije članica Upravnog odbora, bila i sadašnja premijerka Ana Brnabić. Te godine, u avgustu, Brnabić je postala ministarka državne uprave i lokalne samouprave.
Manje novca za vlasnike hidroelektrana
Uz Elektroprivredu Srbije (EPS) i firmu Eco Energo Group, W&W Energy je prethodnih godina bila u vrhu po dobijenom novcu od države za proizvedenu struju. U 2019. godini joj je u tu svrhu isplaćeno ukupno oko 854 hiljade evra.
Bojan Milovanović, sada manjinski vlasnik ove firme, za CINS kaže da ovaj posao i nije toliko profitabilan i da niko nije seo da izračuna „obaveze prema banci, prema kreditu, obaveze prema državi i lokalnoj samoupravi”.
„Za vreme vanrednog stanja nam se električna energija plaća 3,2 dinara i to je okej. Znači ne plaća nam se puna cena jer je nastupila viša sila po ugovoru sa EPS-om. (…) Iako smo imali ponude privatnih trgovaca da prodamo za veći iznos mi smo apsolutno na nivou udruženja odlučili da prodamo za 3,2 dinara EPS-u, po najjeftinijoj ceni, iako smo dobijali 4,2-4,3 i tako”, objašnjava Milovanović.
Za razliku od 2018. godine, kada je država od 100 malih hidroelektrana otkupila električnu energiju u vrednosti od skoro 25 miliona evra, prošle godine je od 113 MHE otkupljeno manje struje pa je i novac građana izdvojen za njene proizvođače manji – nešto više od 21,7 miliona evra.
Firma Drinsko-limske hidroelektrane, koja je u vlasništvu EPS-a, i dalje je na čelu kada je u pitanju državni otkup struje proizvedene u MHE. Njihove hidroelektrane, Ovčar Banja, Međuvršje i Radaljska banja, u 2019. tako su zaradile više od 3,9 miliona evra.
Kao i ranijih godina, firme povezane sa Nikolom Petrovićem i njegovim partnerima, zauzimaju drugo mesto na listi isplaćenih proizvođača, sa zaradom u visini oko 2,3 miliona evra, o čemu je juče i KRIK pisao. Reč je o malim hidroelektranama koje se većinom nalaze u opštini Crna Trava – njih osam, Tegošnica, Gornje Gare 1 i 2, kao i Donje Gare 1, 2 i 3, na reci Vlasini dok su u blizini, na njenim pritokama, smeštene Livađe i Jabukovik. Među njima je i MHE Županj koja je, za razliku od ostalih, smeštena podno Kopaonika na reci Jošanici. Od ovih hidroelektrana najviše prihoda prošle godine ostvarila je Gornje Gare 2, oko 411.000 evra, a najmanje Tegošnica, oko 102.000 evra.
Od devet mini hidroelektrana, čije se vlasništvo dovodi u vezu sa Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sedam pripada kompaniji Eco Energo Group. O nastanku i poslovima ove kompanije CINS je već pisao.
U Eco Energo Group vlasništvo pored Eko Vlasine, čiji je Petrović vlasnik i direktor, imaju i Eco Global odnosno Vera Ristić, majka Jelene Đoković, supruge tenisera Novaka, zatim Roaming Electronics Nenada Kovača, poznatog pod nadimkom Neša Roming, i Dragan Klisura. Klisura, inače vlasnik firme Hidro-Tan koja se bavi izgradnjom hidroelektrana, ranije je u razgovoru za CINS rekao da mu kum predsednika države u poslovnom smislu samo smeta.
Firma Mini Hydro Investments – Projects, koja drži malu hidroelektranu Vidnjište, u oktobru 2019. promenila je vlasničku strukturu. Pored do tada jedinog vlasnika Nenada Mihajlovića, vlasnici su postali Marina Nikolić, Mirjana Milanović-Despotović, Slaviša Mlađenović, Slobodan Stanić pa sada svi oni imaju po 20 odsto ove firme.
Podsetimo, Mini Hydro Investments – Project osnovala je pre sedam godina firma Mini Hydro Investments čiji je direktor danas Nikola Petrović, a saradnici su mu Kovač i Klisura. Država je Vidnjištu u 2019. godini isplatila nešto više od 121.000 evra.
U Srbiji firme koje se bave MHE imaju status povlašćenih proizvođača struje zbog obećanja države Energetskoj zajednici da će do 2020. godine 27% struje proizvoditi iz obnovljivih izvora. To znači da država električnu energiju proizvedenu radom MHE otkupljuje po višim cenama ne bi li podstakla investitore da još više ulažu u taj posao. Stručnjaci poput dekana beogradskog Šumarskog fakulteta Ratka Ristića pak smatraju da one proizvode malo struje nasuprot ekološkoj šteti koju uzrokuju. U mestima na čijim rekama se već nalaze ili se grade MHE građani godinama protestuju zbog štete koju trpi okolina – presušivanje reka, uništavanje vegetacije, ugrožavanje opstanka vodozemaca i slično.
U istraživanju učestvovala i Una Grekulović.
