Srbi su jedan od retkih evropskih naroda sa mnogobrojnom dijasporom, rasutom širom sveta. Od Amerike, preko evropskih i afričkih zemalja, pa sve do daleke Australije živi ogroman broj srpskih iseljenika koji su iz različitih razloga privremeno ili trajno napustili svoju Otadžbinu i našli svoj dom u dalekoj tuđini. Prema najnovijim procenama u svetu živi još jedna trećina ukupnog broja stanovnika Srbije, oko tri i po miliona ljudi, koji se smatraju srpskom dijasporom. Pod ovim pojmom podrazumevaju se iseljenici, državljani Srbije koji žive u inostranstvu, ali i oni koji nisu državljani naše zemlje, ako Srbiju doživljavaju kao maticu, u pogledu kulture, jezika i tradicije. Masovnije seobe Srba počele su posle Drugog svetskog rata kada veliki broj političkih izbeglica napušta zemlju. 60-ih i 70- ih godina 20. veka kreće novi talas iseljenika iz Srbije na privremeni rad u inostranstvo, u narodu poznati kao „gastarbajteri.“ I poslednji veliki talas, usled rata, neizvesnosti i bede 90-ih, koji, iako u manjoj meri, nije prestao ni danas.
U matici često vlada pogrešno mišljenje da su ti ljudi odlaskom iz Srbije potpuno zaboravili svoje korene, odbacili svoj srpski identitet i prihvatili drugačiji način života. Sličan odnos prema srpskom rasejanju zauzela je i srpska politika koja nema ni volje, a ni želje da konstruktivnim pristupom izradi precizan program saradnje matice sa srpskom dijasporom. Postojanje jasnog programa saradnje matice i rasejanja ne samo da bi obezbedilo očuvanje ionako ugroženog položaja srpske dijaspore u svetu već bi u mnogo većoj meri doprinelo socijalno-ekonomskoj i političkoj stabilizaciji same Srbije.
Da bi se sve to ostvarilo potrebne su nam promene kako u samoj dijaspori tako i u društveno-političkom životu matice. Ma koliko god pritisak asimilacije nad Srbima u rasejanju bio jak on još uvek nije uspeo da slomi duh Srpstva u našem narodu. Odupiranje tom pritisku je itekako prisutno ali se realizuje na nivou pojedinaca koji, ma koliko god želeli, ne mogu sami da istraju u borbi za očuvanje srpske tradicije, kulture i jezika. Za efikasnost te borbe potrebne su nam snažne i stabilno organizovane srpske kulturno-društvene institucije širom rasejanja.
Organizacije koje svoje delovanje neće ograničiti samo na folklorne večeri i zabavne manifestacije u prisustvu uskog kruga srpskih iseljenika, već čija delatnost će se prvenstveno zasnivati na očuvanju srpskog pisma, jezika i nacionalnog Svetosavskog identiteta među srpskom omladinom, koja mora da bude ciljna grupa svake ozbiljne i odgovorne politike očuvanja i okupljanja Srba izvan matice.
Buđenje i okupljanje Srba izvan matice biće moguće samo ukoliko i u samoj matici postoji volja po otvorenijoj saradnji sa njenom dijasporom. Potrebno je u što većoj meri jačati mogućnosti ekonomskog, kulturnog, verskog, prosvetnog i sportskog života Srba u rasejanju. To u prvoj vrsti podrazumeva izradu dugoročno održivog ekonomskog programa koji bi uključivao saradnju sa uspešnim srpskim preduzetnicima izvan matice i ponudio posebno povoljne uslove za njihove investicije u privredu Srbije. Za svaki značajniji projekat od državnog interesa neophodno je najpre privući interesovanje srpske dijaspore koja bi, za razliku od stranih investitora koji sa Srbijom nemaju nikakve etničke i nacionalne povezanosti, iskreno i transparentno pomogla u realizovanju i jačanju ekonomskog položaja svoje države na Balkanu. Poznata nam je činjenica da na godišnjem nivou iz dijaspore stigne u Srbiju preko 5 milijardi dolara što čini skoro 15% budžeta Srbije. Taj novac pre svega čuva socijalni mir i političku stabilnost u samoj Srbiji. Trenutno postoji sistem koji pruža ogromne beneficije strancima koji žele da investiraju u Srbiju i zato se sa pravom postavlja pitanje zašto nemamo jednako pošten i stimulativan sistem prema investicijama koje bi dolazile iz dijaspore?
Neophodno je vratiti rešavanje problematike Srba iz regiona i dijaspore na rang ministarstva. Političkim delovanjem potrebno je skretati pažnju na društveno-političku diskriminaciju Srba u novim državama. Neophodno je insistirati da Srbi u državama gde čine značajan deo stanovništva dobiju status priznate nacionalne manjine. Taj status pruža srpskoj zajednici veći manevarski prostor delovanja u ekonomskom i političkom životu država u kojima živi što u krajnjoj meri može pozitivno da utiče i na ekonomsko-politički prosperitet same matice.
Pored neophodnosti aktivnog delovanja u političkom životu novih država Srbima iz rasejanja treba omogučiti i uslove za efikasno učestvovanje u političkom životu same matice. Sa ozbiljnošću treba razmotriti mogućnost elektronskog glasanja u dijaspori, ukloniti sve prepreke i nepravilnosti u izbornom procesu koji se odvija na diplomatsko-konzularnim predstavništvima i na taj način omogućiti srpskim državljanima da u potpunosti realizuju svoje aktivno i pasivno pravo glasa. Srpskoj dijaspori potrebno je obezbediti i jedan deo poslaničkih mesta u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, čime bi mogla aktivno da utiče na donošenje onih zakona koji se tiču njenog položaja. Izmenama i dopunama Zakona o dijaspori neophodno je ojačati položaj Skupštine Srba iz dijaspore i regiona, stvoriti zakonski osnov za formiranje Nacionalnog saveta Srba iz rasejanja čiji zadatak bi bio konkretnije regulisanje odnosa matice i dijaspore, podsticati aktivno delovanje srpskih ambasadora u inostranstvu, dok je jedna od primarnih mera za poboljšanje odnosa matice i dijaspore i potreba po većoj fleksibilnosti u procesu sticanja srpskog državljanstva i nostrifikacije stranih diploma u Republici Srbiji.
Potrebno je stvoriti zakonske uslove koji bi omogućili matici da insistira na formiranju katedri srpskog jezika na stranim univerzitetima, a jedna od efikasnih mera je i osnivanje Fonda za stipendiranje koji bi predstavljao mogućnost da se deo investicija iz dijaspore usmeri i u stipendiranje srpskih đaka u rasejanju sa ciljem organizovanog povratka naše omladine, koja bi znanjem, stečenim u inostranstvu, doprinela nacionalnom prosperitetu svoje Otadžbine.
Srpska istorija puna je primera koji dokazuju kolika je ljubav Srba iz dijaspore prema svojoj Otadžbini. Prisiljeni raznoraznim okolnostima mnoga naša braća i sestre napuštali su svoja ognjišta i odlazili u daleki svet ali uvek sa nadom da će jednoga dana, ako ne oni barem njihovi potomci ponovo stati na tlo svoje voljene Srbije. Taj Zavet Srpstva, ta nepresušna želja po osećaju pripadnosti svojoj zemlji i narodu vekovima su čuvali Svetosavsku tradiciju među Srbima izvan granica matice. To veoma dobro znaju i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, i Dositej Obradović i Vuk Karadžić. To su ljudi koji su u inostranstvu napravili sjajnu karijeru, a onda svoje znanje, iskustvo i energiju uložili u maticu ili su u rasejanju dali pun doprinos borbi za društvene i nacionalne interese Srbije. I danas u dijaspori živi mnogo takvih ljudi, koji su spremni da pomognu svojoj državi, ali često nailaze na mnoge prepreke i nerazumevanje od strane zvanične srpske politike. Upravo zbog toga potrebna nam je konstruktivna i aktivna saradnja Srbije i njene dijaspore.
Mnoge političke opcije u Srbiji koje su bile i koje su trenutno na vlasti nisu pokazale spremnost i energiju da realizuju gore navedene preko potrebne korake u jačanju odnosa između matice i rasejanja. Među retkim organizacijama koje su prepoznale neophodnost gore navedenih reformi posebno mesto zauzima upravo Srpski sabor Zavetnici. Na svojoj godišnjoj skupštini, održanoj 21. februara ove godine u velikoj sali “Teatra 78” u Beogradu, predstavljen je njihov program saradnje sa srpskom dijasporom, koji je u glavnim crtama izneo član Glavnog odbora i njihov predstavnik u dijaspori Danijel Igrec. On je poručio da su Srbi van matice nezaobilazan faktor u celokupnoj političkoj, ekonomskoj i duhovnoj obnovi srpske države.
Pozivamo sve Srbe iz rasejanja da podrže ovaj jasan program za buđenje srpske dijaspore i stvaranje uslova za njeno okupljanje oko jedine značajne ideje – moralno zdrave i nacionalno prosperitetne Srbije.
Vratimo dostojanstvo Otadžbini!
(www.zavetnici.rs)
(zavetnici.infosluzba@gmail.com)
(Za Korene priredila: Danijela Đokić)
