Saradnja Saveza sokola i bugarskih Junaka

1
831

index Savez sokola Kraljevine Jugoslavije trudio se da što više učvrsti veze imeđu južnoslovenskih naroda, Slovenaca, Hrvata, Srba i Bugara. Zbog sukoba oko Makedonije to je bilo teško ostvariti. Čehoslovački sokoli iz Sofije su bili posrednici u zbližavanju sokola i Junaka. Pozvali su dr. Mihaila Gradojevića 1926. da dođe u Sofiju. On je izvestio o tome starešinu Jugoslovenskog sokolskog saveza E. Gangla, koji mu je odobrio odlazak u Sofiju. Posavetovao se Đurom Paunkovićem, dr. I. Ribarom, dr. Srđanom Budisavljevićem, Brankom Živkovićem i drugima. U Sofiji delegacija Junaka je u razgovoru sa Gradojevićem istakla da je Strumički atentat bio politički akt njihovih neprijatelja. Oni su ga osudili. I oni u svojoj zemlji moraju da se bore protiv neprijatelja zbliženja i uzajamnosti. Gradojević je posetio poslanika u Sofiji Milana Rakića i obavestio ga o cilju dolaska. Saslušavši ga, Rakić je odobrio njegov rad, istakavši da je međusobno zbliženje obostrani interes, za što će uvek imati njegovu potporu. (1)

Beogradski sokoli posetili su 1935. Bugarsku i pet dana boravili u Sofiji. Sokoli su očekivali učešće bugarskih Junaka na pokrajinskom sletu u Subotici 1936. Pošto Bugari nisu došli, sokoli su raspravljali šta da rade, pošto su mislili da su njihovi napori na zbliženju sa bugarskim Junacima propali. Starešina župe Beograd general S. Stajić predložio je da se obavi bratimljenje Sokolske župe Beograd sa sofijskom oblašću, istakavši dužnost rada prestoničkih sokola i prestoničke župe na delu zbliženja. Oko 200 sokola i sokolica, naraštajaca i naraštajki krenulo je 11. marta 1937. za Sofiju. Od Dragomana do Sofije nije bilo mesta koje ih nije dočekalo, gde ih građani i junaci nisu pozdravili. Put od stanice u Sofiji do „Sojuznog doma”, kroz more građanstva, pretvorio se u neopisivo oduševljenje i Slovensko sokolsko-junačko slavlje. Uveče istog dana župa Beograd je održala svečanu akademiju u Narodnom pozorištu. Sokolska župa Beograd se bratimila sa Vitoškom junačkom oblašću u Sofiji 13 marta 1937. (2)

Junaci su ovu posetu uzvratili svojim dolaskom na slet župe Beograd. Dočeku Junaka 19.6.1937. u Beogradu prisustvovalo je brojno članstvo i građanstvo. Junaci su sa stanice u povorci sa muzikama prošli oduševljeno pozdravljani ulicama sve do sedišta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. U povorci je bilo 360 junaka i junakinja. Od zvaničnih poseta koje su tokom boravka u Beogradu učinili, prvo su posetili grob Neznanog junaka na Avali gde su položili venac. (3)

Sokolska izložba narodnih rukotvorina otvorena je 19. maja 1937. Izložbu je pripremio Župski odsek za rad na selu u saradnji sa „Rukotvorinom”, zadrugom za propagiranje narodne umetnosti. Izložba je trajala 15 dana. Bili su izloženi vezovi, čipke, narodne nošnje, drvorez, grnčarija, ćilimi, filigranski radovi. Žive slike g. Malija davale su izložbi draž. Predstavljene su sokolske slike i grafikoni. Izložba je održana u prostorijama Saveza sokola. (4)

Šesti slet održan je od 19 do 21 juna 1937. u Beogradu. Slet je održan na igralištu sport kluba Jugoslavija. Na sletu je izvršeno svečano razvijanje župske zastave, dara kralja Petra II. U ime Starokatoličke crkve prizvao je božju milost na sokole i sokolsku zastavu dr. Niko Kalođera. Tom prilikom je održao govor : „… Ovoj divnoj sokolskoj snazi i veličini mi se ne čudimo, jer se ona neodoljivo i prirodno budi uz viteške tradicije našeg naroda, … Stoga je prirodno da Soko mora doći u sukob sa onima koji puze po zemlji spoticanja i nesloge i čiji vidici se naivno ili zlobno gube u situacijama nedostojnih velikih podviga junačke i mučeničke naše istorije.” Kraljevski namesnik dr. Perović predao je Mač kralja Aleksandra ljubljanskom sokolu. Načelnik župe Beograd predao je pobednicima Pehar „Pravde” i Pehar ženskog društva. (5)

U sokolskoj povorci od letnjeg vežbališta Sokolskog društva Beograd-Matica ka Slaviji i dalje prema Narodnom pozorištu 21. juna 1937. učestvovali su ruski sokoli i 360 bugarskih „Junaka”. U povorci je između sokola bila muzika Junaka od 44 člana; zastava Vitoške Junačke oblasti; 190 Junaka i 88 Junakinja u narodnim nošnjama; 14 Junaka u svečanim odorama. Ruski sokoli nastupali su sa 8 ruskih zastava, 130 ruskih sokola, 104 ruske sokolice i 24 ruska muzičara. Napred su nošene zastave a zatim su išle starešine junaka i sokola sa muzikom. Bugari su bili u junačkim odorama a junakinje u odorama i narodnoj nošnji. Zatim su išli ruski sokoli iz Jugoslavije, Francuske i Bugarske. Posle njih beogradski sokoli u odorama, članice u odorama i narodnim nošnjama iz raznih krajeva Jugoslavije, seoske sokolske čete i sokolska konjica. Povorka duga preko dva kilometra, bila je pozdravljena od desetina hiljada beograđana. Sokoli iz četa na selu ostavili su utisak na posmatrače koji su pozdravljali : „Živeli Šumadinci ! Živeli Sremci ! Živili narodni sokoli ! …” Posle povorke održan je zbor na trgu kod spomenika knezu Mihajlu. Govorile su starešine sokola, starešina vitoške junačke oblasti Ivan Anastasov, ministar za fizičko vaspitanje dr. Josip Rogić i drugi. U ime Sveruskog zagraničnog Sokolstva govorio je Drejling i istakao : „Mi smo oduvek znali i voleli Balkan, jer tu žive naša braća. Naročitu ljubav osećamo danas. Osobito smo radosni što smo uzeli učešća na sletu jer posmatramo kako se grle i ljube dva bliska brata – Soko i Junak … .” Na probama na sletištu 21.6.1937. učestvovalo je 80 članova i 64 članice Ruskog sokolstva. Javnoj vežbi održanoj na sletištu istog dana u 16 časova prisustvovalo je preko 10.000 gledalaca. (6) Pokrajinski Savez ruskog Sokolstva prikazao je na stadionu Sport kluba „Jugoslavija” (sletištu) 21. juna 1937. jednu slikovitu vežbu članova i članica, koja se završila simboličkim razvijanjem zastava svih slovenskih naroda pod zaštitom zastave nacionalne Rusije. Ova tačka izazvala je burno odobravanje svih gledalaca. U pozorišnoj sali Ruskog doma cara Nikole 20. juna 1937. održali su ruski sokoli svečanu akademiju, u kojoj je učestvovalo 6 društava iz Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Ruski sokoli iz Zemuna izveli su apoteozu akademije. U prvoj slici apoteoze prikazano je veselje u predratnoj Rusiji, sa horskim pevanjem ruskih narodnih pesama i narodnim igrama. Druga slika predstavljala je čežnju ruskih sokola za obnovom nacionalne Rusije i njihovu nadu da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena. (7)

Da Vas podsetimo:  SRBIJA NEMO POSMATRA! Šiptari preuzeli Bujanovac

Beogradska štampa istakla je da su tokom sleta bugarski Junaci i ruski Sokoli bili naročiti predmet pažnje beograđana. Ulicama kuda su prolazili bili su srdačno i spontano pozdravljani i zasipani cvećem. O tome je pisalo „Vreme” : „Sokolski slet župe Beograd pretvorio se u burne sveslovenske manifestacije. Hej Sloveni ! Pevala je masa od 10.000 ljudi na trgu kod Kneževog spomenika. Bugarski junaci i ruski Sokoli bili su najtoplije pozdravljeni i zasuti cvećem u velikoj povorci”. „Politika” je pisala : „Ovaj sokolski slet iako je pretstavljao samo slet jedne sokolske župe, znatno je prevazišlo srazmere župskog sleta, i po obliku i po značaju. “(8)

Bugarski Junaci su priredili svečanu akademiju u Narodnom pozorištu u Beogradu 20. juna 1937. Akademiji je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje dr. J. Rogić, a pored ostalih bili su bugarski poslanik u Beogradu, predstavnik Čehoslovačkog poslanstva, predstavnici svih vera, osim katoličke, predstavnici vojske i svih beogradskih nacionalnih korporacija. Na početku hor je pevao „Hej Sloveni”. Pre početka akademije govorio je starešina župe Stajić, a uzvratio mu je Anastasov, starešina Vitoške oblasti. Na akademiji prikazali su Junaci svoj sistem telesnog vežbanja, i bugarski folklor u obliku narodnih igara. Tačke su bile „Uzoran čas članstva”, „Skupine”, „Prolećni valcer” i „Narodni motivi”. „Narodni motivi” prikazivali su žetvu i narodna kola. Izvodili su Junaci i Junakinje u narodnim nošnjama. Za vreme odmora svirala je junačka muzika. Drugi deo programa počeo je sa tačkom „Uzoran čas”. Zatim su sledile „Vežbe na razboju”, „Ritmika”, „Rudari” i „Narodni motivi”. „Ručenjica” je izazvala buru oduševljenja i zato je morala biti ponovljena. (9)

Grupa Junaka i sokola prevezena je 20. maja 1937. u Zemun. Povorka je prošla kroz grad do Sokolskog doma. Jedna grupa Junaka, rudara iz Pernika, posetila je Sokolsko društvo u Batajnici, da im vrati posetu koju su im ovi učinili 1935. Za Batajnicu je to bratimstvo bilo pravo slavlje.

Da Vas podsetimo:  Izlečeni od korone se mogu opet zaraziti

Po završetku javne vežbe 21. maja 1937. prosvetar župe je preko zvučnika pozvao prisutne na Sokolsko-junačko veselje u Topčider. Publika je autobusima, tramvajima, automobilima i kočijama krenula u Topčider. Posetioci su stalno stizali a mesta nije bilo. Priređen je vatromet i proglašen izbor najlepšeg narodnog odela. Junačka muzika iz Sofije svirala je 22. maja 1937. na Kalemegdanu. (10)

Župa Beograd snimila je film o VI župnom sletu održanom 19-21.6.1937. u Beogradu. Snimljen je doček bugarskih Junaka na granici; dočeci koji su Junacima priređeni na usputnim stanicama; doček u Beogradu; akademija; župska takmičenja; svečana povorka i sokolski zbor pred spomenikom knezu Mihajlu. Takođe snimljena je javna vežba, osvećenje zastave i svi događaji u vezi sa sletom, svečanostima i posetom Junaka. (11)

Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani izdala je 1938. knjigu Dimitra Lazova „Junaštvo u istoriji balkanskih slovena”, u prevodu dr. Mihajla Gradojevića. Dimitar Lazov je bio jedan od starešina bugarskog Saveza Junaka i aktivan saradnik na delu junačko-sokolskog zbliženja. Pod njegovim starešinstvom Savez bugarskih Junaka stupio je u Savez Slovenskog Sokolstva. U svojoj knjizi Lazov je veličao ulogu i značaj junaštva u istoriji balkanskih Slovena, počinjući od ličnog junaštva, do kolektivnog izražavanog u hajdučkim i uskočkim četama, u revolucionarnim ustancima i oslobodilačkim ratovima. Pisac je izneo moralne vrline, kult narodni prema njima, izražen naročito u narodnim pesmama srpskim i bugarskim. Na kraju junaštvo prikazuje kao ideal koji teži čovečanskom savršenstvu, savršenstvu telesnom, moralnom i nacionalnom kako su ga zamišljali i propovedali slovenski sokoli i Junaci. To junaštvo je bilo jedna od mnogih veza koja je sokole vezivala sa Bugarima, a na kojima je Lazov gradio svoj plan o uzajamnoj saradnji. (12)

Sokoli su pozvani na IX slet u Sofiji od 8 do 12 jula 1939. Iz župe Skoplje javilo se oko 2.000 a iz župe Beograd preko 1.200 sokola. (13) Iz svih krajeva Jugoslavije došlo je 7.000 sokola u Sofiju na IX svejunački slet. Iz župe Osijek na sletu bilo je 135 sokola, koji su se priključili župi Split i jednom delu beogradske župe. (14)

Na IX sletu bugarskih Junaka održanom od 8 do 13.7.1939. učestvovalo je 18 članova Sokolskog društva iz Dubrovnika. Sokolska delegacija iz Dubrovnika posetila je mitropolita Stefana Sofijskog. Poklonio im je sliku na kojoj je slikan prigodom sokolskih svečanosti i napisao je : „Katoličkoj delegaciji iz Dubrovnika za spomen i blagoslovenje, Stefan Sofijski”. U razgovoru izjavio je: „Mi Bugari ne možemo bez vas Jugoslovena, … i neka je blagoslovena vaša sokolska rabota.. .” (15) U svom članku o sletu u „Bratstvu” iz Osijeka Pavao Granjaš iz Borova istakao je reči Zorke Vojnović : „Bugari i Jugosloveni nisu samo susedi. Oni su nešto drugo, dublje i kobnije. Oni su sudba jedni za druge. A od sudbe se ne može umaći.” (16) U bioskopu “Urania” 1939. prikazivan je nekoliko dana film “Jugoslovenski Sokoli na IX sletu bugarskih “Junaka” u Sofiji”. Film koji je snimila firma Mišković iz Beograda bio je dužine 528 metara. Snimanjem je upravljao prof. Bogoljub Krejčik uz pomoć Jovana Šepe i Dragoljuba Atanackovića, članova Prosvetnog odbora SSKJ. Snimljeni su su svi važniji momenti sa sleta na kojem je učestvovalo preko 7.000 sokola i sokolica iz Jugoslavije. Film je prikazan u zemunskom bioskopu “Korzo” i poslat u unutrašnjost za prikazivanje u većim bioskopima u gradovima. (17)

Da Vas podsetimo:  Vidovdan, leta gospodnjeg 2020.

Savez sokola Kraljevine Jugoslavije trudio se da što više učvrsti veze imeđu južnoslovenskih naroda, Slovenaca, Hrvata, Srba i Bugara. Zbog sukoba oko Makedonije to je bilo teško ostvariti. Čehoslovački sokoli iz Sofije su bili posrednici u zbližavanju sokola i Junaka. Sokolska župa Beograd se bratimila sa Vitoškom junačkom oblašću u Sofiji 13 marta 1937. Bugarski Junaci su došli na slet župe Beograd 1937. Slet je prevazišao razmere župskog sleta i po obliku i po značaju. Slet župe Beograd 1937. pretvorio se u burne sveslovenske manifestacije. Na njemu su učestvovali bugarski Junaci i ruski Sokoli. Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani izdala je 1938. knjigu Dimitra Lazova „Junaštvo u istoriji balkanskih slovena”. Sokoli su pozvani na slet u Sofiji od 8 do 12 jula 1939. Iz svih krajeva Jugoslavije došlo je 7.000 sokola u Sofiju na IX svejunački slet. I sa jedne i sa druge strane se isticala važnost tih veza. O učešću na sletovima snimani su dokumentarni filmovi.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

_____________________

Napomene:

1. Dr Mihailo Gradojević, „Proleće junačko-sokolskog zbližavanja”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str. 53-55;
2. Dr. Branko Čipčić – Bragadin, „O godišnjici pobratimstva”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str. 58, 59;
3. Ing. M.K, „Dani bugarsko-jugoslav. Bratstva u Beogradu”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 45; „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, br. 4, str. 91, 92;
4. Momir G. Sinobad, „Zabave i druge priredbe”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.189-191;
5. „Vodoosvećenje i osvećenje župske sokolske zastave”, „Oko sokolovo”, Beograd, br. 8, str. 175-177;
6. „Program svečanosti VI sleta Sokolske župe od 19-21 juna 1937 god.”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 20, 21 juna 1937, br. 7, str. 169-171; St. Pavlović, „Sokolska povorka kroz Beograd i zbor na trgu kod spomenika”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.192-193;
7. „Sudelovanje ruskog Sokolstva u župskim utakmicama i župskom sletu”, “Oko sokolovo”, Beograd, 6. septembar 1937, br. 8, str. 179, 180;
8. B. E. „Beogradska štampa o VI župskom sletu u Beogradu”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str. 179;
9. Inž. M.K., „Dani bugarsko-jugoslav. Bratstva u Beogradu”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 46; Momir G. Sinobad, „Zabave i druge priredbe”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.190-191;
10. Momir G. Sinobad, „Zabave i druge priredbe”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.189-191;
11. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938. god”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, God. II, br. 4, str. 80;
12. „Dimitar Lazov, Junaštvo u istoriji balkanskih slovena”, „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1938, br. 4, str. 71; Uredništvo, „Dimitar Lazov: Junaštvo u istoriji balkanskih Slovena”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 3 april 1938, br. 4, str. 66, 67;
13. „Junački slet u Sofiji”, „Vesti”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 juna 1939, br. 6;
14. Pavao Granjaš, Borovo, „Slet bugarskih Junaka u Sofiji”, „Bratstvo”, Osijek, august – septembar 1939, br. 9, str. 170-172;
15. „Sa sleta u Sofiji”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22.jula 1939, br. 29, str.4;
16. Pavao Granjaš, Borovo, „Slet bugarskih Junaka u Sofiji”, „Bratstvo”, Osijek, august – septembar 1939, br. 9, str. 170-172;
17. „Sa velikim uspehom prikazuje se sokolski film o sletu u Sofiji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 5;

1 KOMENTAR

  1. Početkom 70-tih imao sam čast upoznati profesora Bogoljuba Krejčika u Francuskoj. Vrlo su šturi podaci o ovom čovjeku. Ako nekoga zanima šta mi je ovaj srpski velikan govorio slobodno me može kontaktirati na mail:fotours@bih.net.ba

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime