Od onog vremena kada su u sarajevskoj dvorani „Zetra“ daleke 1991. godine vezivali zastave u neraskidivi antisrpski čvor „iskrenog prijateljstva“, nadmudruju se čelnici SDA i HDZ u disciplini planskog iskorišćavanja (čitaj varanja) onog drugog, za svoje primarne ciljeve.
Zajednički antisrpski stav i nastup nije tu sporan, sporna je separatna korist od služenja interesima kaubojskog gospodara, koji apotekarskom kašičicom, čas jednima, čas drugima, pa istovremeno oboma, dodeljuje naklonost koja se zaslužuje svim sredstvima, dozvoljenim i nedozvoljnjnim.
Vremenom, mešajući veru, politiku i kapital, izveštili su se i igrači i gospodari, te se te igre bez granica pretvaraju u porodične manufakture pune lokalnih kombinacija.
Pripremajući se za radosni trenutak osvajanja vlasti klana Klinton, kada najzad počinje očekivana završnica u zapadnobalkanskoj partiji prekompozicije „realnosti“, planeri lokalnih igara, svako za sebe prostudirali su pažljivo radni zadatak, želeći pritom da usput nametnu svoju podverziju izvođenja, tako da očekivana korist bude stečena preko tuđih leđa, uz što manje sopstvene žrtve.
Razume se, žrtvovanje samih „piona“ (pešaka) se ne računa, u očekivanoj partiji oni su (ako bude neophodno) statistička „greška“ planiranog procenta.
Američki gospodari, još od stvaranja MH federacije imaju problem koji neće sam da se reši, a tvorcima se tada žurilo, i prevideše neke „sitnice“ koje ih uporno žuljaju danas.
Planski je Tuđman potakao tadašnje rukovodstvo HRHB (Hrvatska republika Herceg-Bosna), da se hrvatsku komponentu buduće zajedničke države (pod vođstvom HDZ i brižnim nadzorom RKC) ostvari što je pre moguće, pritom ne birajući sredstva.
Ne štedeći truda, sa te teritorije počišćeni su malobrojni Srbi, ali i dojučerašnji saveznici u tobož zajedničkoj odbrani od „velikosrpske agresije“ (nepostojeće!).
Nivelirajući štetu i korist, haaški je sud drakonski osudio čelnike HRHB za ratne zločine i etničko čišćenje, izuzimajući pritom HV i njene ratne komandante iz tog procesa, iako su dokazano učestovali u svemu tome.
Muslimani su pritom izašli „suvi iz vode“, nisu procesuirani po svojoj zasluzi, te su razumeli da mogu nastaviti realizaciju svojih namera drugim sredstvima, u dogovorenoj postdejtonskoj BiH.
Tako se dogodi, da aktuelno rukovodstvo HDZ BiH nađe otvorenu (opravdanu) podršku i razumevanje kod rukovodstva R Srpske, pošto ih gazi ista čizma, i kinji isti zlotvor.
Uporni pokušaji rukovodstva HDZ BiH, da se razmatra opravdani zahtev hrvatskih predstavnika za rešavanje problema majorizacije u MH federaciji, gde su sve više i više samo poželjna „multikonfesionalna i multikulturala“ ikebana u islamističkom jezeru, brutalno se odbacuju pod plaštom očekivane „neminovne europeizacije“.
Svi dosadašnji hrvatski parlamentarni izbori, donosili su iz Zapadne Hercegovine bezmalo jednak broj glasova za HDZ, što je Zagreb uvek koristio, pogotovo u mandatima SDP prevlasti.
Ali, pošto bi se izbori završili, rešenje hrvatskih problema u Zapadnoj Hercegovini nije se nikada našlo na dnevnom redu, uprkos konstantno davanih obećanja.
Analizirajući ovu pojavu, planeri vlasti u Sarajevu osmislili su dobitnu strategiju, da muslimanskim glasovima biraju hrvatskog člana zajedničkog predsedništva BiH, te tako uspešno u nedogled odgađaju konstruktivni dijalog dva ravnopravna naroda u zajedničkoj entitetskoj jedinici, dogovorne dejtonske BiH.
Prateći septembarske vanredne izbore u Hrvatskoj, uočili su u Sarajevu da se reciklant Plenković i HDZ upinju iz petnih žila da iznova aktuelizuju „neodrživi“ položaj Hrvata u MH federaciji, kako bi ipak nadvladali otvorenu proustašku retoriku unuka Milanovića.
Incident na lokalnim b-h izborima u Stocu, pokazao je da će Plenković reagovati kao što je i obećavao u predizbornoj kampanji, a neočekivani gubitak lokalne vlasti u Srebrenici ugrozio je dotadašnji komotan položaj SDA, i njenih čelnika.
Dodatno su poljuljani i pobedom Fikreta Abdića u Velikoj Kladuši, gde su tokom građanskog rata isprovocirali međumuslimanski oružani sukob, koji je prekinula združena NATO i hrvatsko-muslimanska oružana agresija na zapadne delove R Srpske, pri čemu je okupirano i područje APZB (Autonomna pokrajina Zapadna Bosna), nastalo uspešnim referendumom stanovnika toga područja, koji su Brisel, Vašington i Zagreb zajednički osudili kao „nedemokratski“ čin.
Posle ovako zabrinjavajućih događanja, u očekivanju pobede Hilari i jastrebova iz administracije SAD, sarajevski su šahisti osmislili da odigraju svoj gambit, u završnici dugoigrane partije.
Znajući da u sudu BiH postoji krivična prijava za ratne zločine protiv pripadnika HVO, koji su počinjeni nad Srbima, odlučili su da iskoriste posetu reciklanta Plenkovića za složenu operaciju rastakanja dosadašnjeg razumevanja i podrške HDZ BiH i SNSD, pritom svesno birajući područje Posavine, tu gde bi i sami najradije da se zaboravi na muslimanske zločine.
Orašje spada u MH federaciju, te tako usputno konsoliduju i muslimanske verske fanatike, koji zločine koje im je počinio HVO i HV tokom građanskog rata ne relativizuju, naprotiv.
Otvarajući pritom željno i prostor za „preventivno“ delovanje NATO u „pretećem sukobu na koridoru“, koji spaja zapadni deo R Srpske sa Srbijom i istočnim delom. Ovakve sarajevske igre, potakle su i dobro obaveštene hrvatske dušobrižnike, te nije slučajnost da se istovremeno koordinisano glase i biskup Komarica i kardinal Puljić, ali i papski nuncije mons. Alesandro Erico, sa istovetnim stavom o „neodrživosti“ nerešenog pitanja „etničkog čišćenja“ Hrvata iz Posavine (deo u sastavu R Srpske!) i banjalučke regije, kao primarno nerešenog „hrvatskog“ problema u BiH, koji zahteva Dejton-2.
Prateći ove „spontane“ reakcije na terenu, kaubojski nadzornici lansirali su svoj „začin C“ u predlogu grupe „nezavisnih intelektualaca“ i nekih NVO, da se preventivno oforme još dva nova distrikta – Stolac-Neum i Srebrenica, uz već postojeće Brčko.
Tako bi se (kako tvrde) na obodu BiH stvorile tri ključne demokratske i multietničke tačke, na Drini, Savi i Jadranskom moru, buduće NATO BiH!
Igrači iz Sarajeva, zaigrali su na „pobedničku kraljicu Hilari“, svesno vršeći pripreme za neminovnu „demokratizaciju trusnog tla“ gde će oni slavodobitno pobrati „kajmak“, dok se Srbi i Hrvati ponovo kolju.
Međutim, ni lokalni igrači, ni dosadašnji gospodari igara, nisu računali sa odlukom običnih američkih birača, kojima se smučilo da budu statisti na svoju štetu, u prepoznatoj igri otuđenih centara moći!
Pobeda Trampa, očekivano otvara mnoga do sada zatvorena pitanja, konstruktivni dijalog Hrvata i muslimana u MH federaciji više neće moći sprečiti, ni Incko, ni Han, ni Plenković, ni „NATO-plavušica“, ni RKC čelnici, ni reis Kavazović, ni Bakir Izetbegović, jer će se pitati legitimni predstavnici hrvatskog naroda i razumni muslimani u MH federaciji!
Džaba su u vladi Hrvatske formirali koordinativno telo za nadzor nad „bespotrebnim“ sudskim procesom čelnicima HVO u Orašju, pod dirigentskom palicom ministra Medveda. Ratni zločini se ne praštaju, a veličanje ratnih zločinaca nije tekovina demokratskih društava, a ne NATO „demokratizovanih“.
Od vremena kada su ga Kinezi počeli koristiti u vojnim školama, šah je postao (i ostao) najmasovniji sport među profesionalnim vojnicima i političarima!
Od vremena otomanske okupacije BiH, bio je šah sporedna zanimacija islamiziranih aga i begova, čiji su pravoslavni pretci uspešno igrali domaću verziju, poznatu kao „kozaljka“.
Srbi zato i danas upotrebljavaju izraz „kozati se“, doduše samo oni autohtoni, preumljeni se gade tih primitivnih igara, oni se radije igraju prognoze, makar i u hotelu „Kraun plaza“.
Vladimir Frolov
Fond strateške kulture
Dobar opis (ne)prilika u BiH, ali ne ocekujem da ce Tramp bitno da promeni stvari, ukljucujuci Bosnu. SAD ne vodi predsednik, nego banksteri na celu sa Rakafelerom koji, pod maskim velikih investisionih fondova koje posredno kontrolisu, poseduju sve vredno posedovanja u SAD: velike korporacije, ukljucujuci medijske, dakle, ekonomiju, finansijsko-monetarni sistem kroz Federal Reserve koji je fakticki privatna centralna banka, ljude na kljucnim pozicijama u drzavnim agencijama, sudstvu, intelektualnoj i politickoj eliti itd. Tramp zna da su oni ti koji odlucuju o tome koliko ce njegovo predsednikovanje biti uspesno, i zato neminovno mora da pravi kompromise s njima, sto se vec vidi po ljudima koje imenuje za kljucna mesta u svojoj vladi. Ali Trampov anti-globalisticki (makar u bitnom delu) stav u sprezi sa tekucim opadanjem svetske dominacije SAD bi trebalo osetno da pomogne svima kojima Ameri stoje na vratu, ukljucujuci nas, u oslobadjanju od njihove demonkratije.