Saša Janković – čovek za sve režime

Slušamo predsedničkog kandidata Sašu Janković kako nastupa „opoziciono“ već nekoliko godina sa pozicija funkcije Zaštitnika građana iako je ta funkcija nespojiva sa političkim angažmanom. Isto tako je zanimljivo kako Saša Janković kritikuje vlast i „povratak u devedesete“ i kršenje ljudskih prava a zapravo je i on pravi čovek iz devedesetih. On je čovek koji je bio u gotovo svim vladama od devedesetih do danas. Verovatno jedino podršku Đinđića nije imao a svih drugih – Miloševića, Tadića, Koštunice, Vučića i Dačića jeste. Jedan od retkih koji je bio čovek gotovo svih režima, pa i onog „ozloglašenog“ Miloševićevog što je verovatno slabo poznato onim liberalnim i antimiloševiševski nastrojenim krugovima koji ga podržavaju i predstavljaju kao „čestitog borca za ljudskog prava i demokratiju“.

Da vidimo malo ko je Saša Janković i šta tu ima u njegovoj biografiji. Diplomirao u 26-toj. Osam meseci kasnije u februaru 1997. počinje sa radom u ozloglašenom „miloševićevom režimu“ i to u Vladi Mirka Marjanovića, gotovo bez ikakvog radnog iskustva, kao „stručni saradnik“ SPS-ovog ministra za sport i omladinu Radomira Cvetkovića gde ostaje do 2000-te. U martu 2000-te uz podršku tadašnjeg saveznog ministra sporta i svog zemljaka iz Šapca i SPS-ovca Zorana Bingulca kome je bio državni sekretar prelazi kod novog ministra sporta Velizara Đerića koji se ako se sećam bio istaknuti član JUL-a. Bilo bi zanimljivo proveriti da li se u to vreme Saša Janković učlanio u JUL ili SPS. U toj Saveznoj Vladi u kojoj je Saša Janković bio državni sekretar za sport potpredsednici su bili Maja Gojković i Tomislav Nikolić.

Nakon demokratskih promena koje su, gle čuda, zaobišle Jankovića isti u julu 2001. postaje pomoćnik saveznog ministra a potom sekretara za sport i nekadašnjeg istaknutog člana Nove Demokratije Vojislava Andrića. U istoj vladi Janković ostaje do njenog raspuštanja u martu 2003. će nakon čega počinje da radi po ugovoru za kancelariju OEBS u Beogradu. Bio je čovek gotovo svih režima ali mu je ključno za napredak u daljoj karijeri bio rad u natovskim strukturama OEBS-a. U junu 2007. na predlog svog zemljaka iz Šapca čuvenog Dušana Petrovića jednog od najbližih saradnika Borisa Tadića postaje zaštitnikom građana.

Tri meseca ranije administrativni odbor Narodne Skupštine za zakonodavna pitanja razgovara sa kandidatima za ombudsmana, između ostalog i sa Jankovićem koji tom prilikom ne pominje slučaj pogibije svoga druga Predraga Gojkovića koji je misteriozno stradao od njegovog oružja u njegovom stanu. Upućeni tvrde da je tome prethodio dil između DSS i DS (Koštunica, Jocić, Bulatović sa jedne i Petrović, Rakić i Tadić sa druge strane) na osnovu kojeg je „dosije Janković“ stavljen u fioku i sklanjen od očiju javnosti. U avgustu 2012-te je Vlada Ivice Dačića, vlade koalicije SNS, SPS i URS potvrdila Jankovićev petogodišnji reizbor na poziciji Zaštitnika građana. Stoga je prirodno što Saša Janković nije u mogućnosti da navede nijednog svedoka njegovog učešća u demokratskim promenama u Srbiji. Nije u mogućnosti zato što i nije u tome učestvovao jer je bio kadar SPS i JUL ovih ministara.

Inače ne postoji šanse da obaveštajna služba koja radi bezbednosnu proveru ne zna da ste saslušavani u više navrata zbog sudski kvalifikovanog samoubistva, gde je počinioc istoga koristio oružje kojima ste vlasnik. Saša Janković je ćutao o tome, a o tome su gotovo sigurno DSS i DSS prethodno sklopili dogovor da se izabere na značajnu funkciju Zaštitnika građana. Svakom od njih je odgovaralo da se zažmuri na očiglednu mrlju u biografiji jer je Saša Janković imao podršku i koalicionih partnera, ali i moćnih stranaca.

Na kraju imamo kao zaključak da čovek koji je predsednički kandidat DS i NVO sektora koji se predstavljaju kao nosioci „demokratije“ i koji satanizuju miloševićev režima svoje prvo radno mesti nakon diplomiranja ima u Miloševićevoj vlasti u Vladi Mirka Marjanovića kao „stručni saradnik“ a kasnije i državni sekretar. Naravno nije sporno da neko radi u administraciji ali ipak bez radno iskustva dobiti odmah dobar posao u Miloševićevoj vladi a kasnije i poziciju državnog sekretara nisu mogli nepodobni i opoziciono nastrojeni. Mi nemamo problem sa tim što je on bio kadar kod ministara SPS i JUL-a a kasnije i Nove Demokratije, DSS-a, DS-a, URS-a i na kraju potvrđen kao Zaštitnik građana i od SPS-a i SNS-a. Saša Janković ima problem da se predstavi kao protivnik «povratka u devedesete» a bio je kadar Miloševićeve vlade i kao protivnik «Vučićevog režima» a istovremeno su ga SPS i SNS potvrdili još jedan njegov mandat pre pet godina.

Iako se predstavlja kao kandidat liberala i drugosrbijanaca Sašu Jankovića nije podržala ni «drugosrbijanska majka» Latinka Perović. Isto tako tu ne vidimo ni potpise Vesne Pešić ili Srbijanke Turajlić kao i drugih perjanica «liberalne ideje» iako smo gotovo sigurni da je i njima pod nos guran drugosrbijanski spisak «apela 100». Da li je u pitanju to što ove prvosveštenice liberalne i anacionalne ideologije znaju za grehe iz mladosti Saše Jankovića ili pak ne veruju u to da bi on imao nekakvu šansu na izborima teško je reći. Bilo kako bilo Saša Janković može dobiti podršku od Šutanovca i Kene ali je pitanje koliko mu to koristi a koliko nanosi štetu. Najveći njegov problem je što je bio čovek svih vlasti i režima iako se sada predstavlja kao dosledni borac protiv «zla devedesetih» i «autoritarne vlasti».

Branko Radun

www. vidovdan.org