Glavni cilј Sokolstva bio je čuvanje državnog jedinstva sa načelima bratstva, jednakosti i slobode. (1) U Pravilima pevačkog društva „Bratimstvo” koje delovalo kao muzika sokolskog društva u Baru ističe se da radi na učvršćivanju zajednice građana Jugoslovenske države. (2) U svojoj polemici list „Dubrovnik” isticao je shvatanja sokola : „kod Sokola ne pita : ko se kako krsti, već je načelo : brat je mio koje vjere bio ? Je li s toga što je sokolski glavni princip : bratska lјubav, jedinstvo i sloga, te upućivanje samo na dobro naroda, naročito među selјacima, koje se odvraća od svih poroka i upućuje ih se putem napretka ?” (3) Sprovođenje tih načela nailazilo je na otpor sredine u kojoj su članovi sokola živeli.
Sokolska društva u Kralјevini Jugoslaviji trudila su se da što više njihovih pripadnika a posebno dece letuje širom Jugoslavije. Sem oporavka cilј sokola bio je da sokolska deca i naraštaj što bolјe upoznaju svoju zemlјu i njenu istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojen u više država trebao je sokolskim zalaganjem da se upozna i zbliži. (4) Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca, pisao je o sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću i istakao da je zadatak sokolskog obrazovanja stvoriti : „… jednu zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilј je ove naše naraštajske škole.” (5) Jovan Ćirilov istakao je o sokolskoj organizaciji : „Usred zemlјe koja je već trajala svoje dane, rastrzana raznim socijalnim i političkim trzavicama, sokolski pokret bio je oaza tolerancije i nestranačkog drugarstva”. (6)
Sokoli iz Dubrovnika 1927. priredili su izlet i javni čas u Kuparima. Gosti iz Češke srdačno su dočekali sokole. (7) Delegacija Spoleka Čehoslovačkih carinskih činovnika posetila je maja 1928. Jugoslaviju. Poseta je bila deo zajedničke aktivnosti za političko, ekonomsko i kulturno zbližavanje naroda Čehoslovačke i Jugoslavije. Posetili su Dubrovnik, Kotor i Cetinje. Gosti su razgledali Dubrovnik predvođeni profesorom Markom Muratom i Nikom Đivanovićem. Na Cetinju goste je pozdravio Gavro Milošević, starosta Sokolske župe Nјegoš. (8) Beogradsko Sokolsko Društvo ,,Matica“ organizovalo je 1928. put preko 90 članova društva u Đenović u Boki Kotorskoj. Sokolići su putovali vozom do mora. Proveli su jedan mesec u taboru pod šatorima. Dane su provodili u vežbi pod vedrim nebom umesto u sokolani, u šetnji po obali, u utakmicama u veslanju i plivanju. (9) U članku „Sokolsko letovanje u Omišlјu na Krku” u časopisu „Bratstvo” iz Osijeka 1933. istaknuto je „Težnja za svestranim telesnim i duhovnim vaspitanjem sokolskoga naraštaja ponukala je načelništvo gornjogradskoga Sokolskog društva u Osijeku da u julu ove godine organizuje jednomesečno letovanje za muški i ženski naraštaj na moru u Omišlјu na Krku.” Naraštaj je bio smešten u osnovnoj školi i opštinskoj zgradi. Imali su na raspolaganju sokolsku vežbaonicu. Veći deo hrane donesen je iz Osijeka. Naraštajci su veći deo dana provodili plivajući, igrajući odbojku i veslajući. Posmatrali su uveče saDupca Kvarner i obalu Istre pod Učkom. Dva puta priređene su filmske projekcije uz sviranje sa radija. Priređena su tri jednodnevna pešačka izleta po ostrvu Krku. Uz beogradsku koloniju i članice lјublјanskog sokola na akademiji domaćeg sokolskog društva učestvovao je naraštaj i vodnici u prostim vežbama muškog i ženskog naraštaja i članice kao i članica na razboju. Muški naraštaj izveo je i ritmičku vežbu „Veče na školјu”. Domaće sokolsko društvo darovalo je naraštaju veliku sliku Omišlјa za uspomenu na letovanje i učešće na akademiji. Naraštaj je učestvovao na javnoj vežbi Sokolske župe Sušak-Rijeka 30. jula 1933. u Rabu. Nastupili su u vežbama muškog naraštaja i članica, a ženski naraštaj nastupao je samostalno sa lјublјanskim prostim vežbama.Pri povratku svratio je naraštaj na Plitvička jezera gde su se zadržali dva dana. U članku „Sokolsko letovanje u Omišlјu na Krku” u časopisu „Bratstvo” iz Osijeka 1933. ocenili su rezultate izleta : „Jednomesečno naraštajsko letovanje, dodir koji je uspostavlјen aktivnim radom i nastupom sa omišalјskim društvom i … župom, jednostavna nastamba, dobra i zdrava ishrama, i uzoran red i disciplina pokazuju nam puteve kojima ima da se pođe u telesnom, moralnom i nacionalnom vaspitanju naraštaja putem letovanja, a pretstavlјa konkretan slučaj kako imadu i mogu da se sa malim sredstvima, ali nesebično i s velikom lјubavlјu i ustrajnom volјom organizuju naraštajska, a i dečja letovanja.”(10)
Uz sokole letovanja su organizovala i druga nacionalna društva. Najaktivnije je bila Jadranska straža. Dok su sokoli letovali u šatorima Jadranska straža je letovala u domovima. U Budvi je obnovlјena zgrada bivšeg dominikanskog, kasnije franjevačkog manastira. Nјu su 1931. u dogovoru sa katoličkim župnikom počeli da uređuju i modernizuju članovi sarajevskog odbora Jadranske straže. Tokom leta mesec dana boravile su devojčice i potom isto toliko dečaci. Na izlete su ih vodili u Miličer, Petrovac i na Cetinje, a pri povratku posećivali su Kotor. Iz godine u godinu povećavao se broj izletnika 1933. bilo je 54 dece, 1934. 74 dece, 1935. 50 dece, 1936. 77 dece i 1938. 84 dece. (11) Ženski podmladak Jadranske straže iz Sarajeva (učenice sarajevskih srednjih škola) letovale su 1934. u domu u Budvi. Bile su dve grupe, prva grupa od 40 učenica letovala je u julu, a druga od 35 učenica u avgustu. Budva je odala poštu svom velikanu Stjepanu M. Ljubiši. Vođe grupa upoznale su omladinu sa Ljubišinim delima i krvavom istorijom kraja. Učenice su videle poprsje koje je izradio umetnik Dolinar. (12) Spomenik Stjepanu M. Ljubiši je jedna italijanska jedinica srušila 1941. posle poraza na Brajićima u sukobu sa partizanima.
Zetski glasnik od 10 septembra 1938. pisao je o kolonijama izletnika na primorju Zetske banovine. Kolonija Jadranske straže iz Beograda letovala je u Bijeloj. U Budvi su boravili članovi Banovinskog odbora Crvenog Krsta iz Sarajeva, … U Bečićima je boravilo 50 sokola iz Tuzle. U članku se ističe : “Sve su kolonije smještene u školskim, sokolskim, opštinskim i privatnim zgradama, sem kolonije Sokolskog društva iz Beograda, koja je u Sutomoru, stanuje pod šatorima, koja ima svoj namještaj, krevete, postelјine, kuhinju i sav potreban pribor. Ova je kolonija zavidno uređena pod vođstvom starešine društva g. dr. Svet. Popovića lјekara. … .”(13) Tabor Sokolskog društva Tuzla bio je 1939. u Toploj, između Hercegnovog i Igala. Bilo je 50 dece sa načelnikom Manojlom Vlatkovićem i načelnicom Radojkom Lakić. Deca su provodila vreme u igri i vežbi do 7 časova (tenis, ping-pong i odbojka). Posle doručka od 8 do 9 časova bili su časovi idejne škole a od 10 do 12 časova kupanje i veslanje. Ručak je bio u polјskoj trpezariji koju su podigli sokoli. Posle ručka bio je odmor do 16 časova a zatim užina i ponovo kupanje i veslanje do 18 časova, pa većera u 19 časova. Za vreme večere čitan je taborski list. List je pisan olovkom. Posle zajedničke šetnje do 21 časa, svi sokoli su morali da budu u postelјi pod šatorom, u 22 časa. Na znak trube svi fenjeri su gašeni. Stražari su imali puške sa vazdušnim punjenjem. Starešina tabora bio je inž. Kuzman Milјević. Obiđene su znamenitosti Tople i bliže okoline a planirani su izleti u Budvu, Kotor i Dubrovnik. (14)
Na inicijativu Sokolskog društva Tivat i njegove čete Radvići, Sokolska župa Cetinje radila je da zaliv Pržna pretvori u stalno sokolsko letovalište na moru. U tome je župi pružena pomoć od vojnih i civilnih vlasti. Naročito su joj pomogli komandant divizije na Cetinju, general Varjačić i komandant Boke Kotorske, general Aračić. Oni su omogućili da se zamisao sprovede u delo, da plaža, na samom ulazu u zaštitnu bazu ratne mornarice, postane gnezdo sokola. Sokolsko društvo Tivat je otkupilo iz svojih sredstava jedan kompleks zemlјišta na obali, i na njemu podiglo pavilјon dugačak preko 20 metara, kao početak radova. Projekte za pavilјone izradio je član sokola Lah, mornarički kapetan iz Tivta, jedan od najagilnijih pionira u radu na izgradnji Sokolovca. Opština Radvići, poklonila je Savezu Sokola jedan kompleks zemlјišta od oko 10 hilјada kvadratnih metara, na kojem su trebali da se izgrade stalni pavilјoni od strane sokolskih župa i društava. Plaža je trebala da postane zborno mesto sokola iz svih krajeva Jugoslavije za vreme žarkih letnjih dana. Plaža Sokolovca je bila pokrivena najfinijim peskom kakvog je imao još jedino Hercegnovi. Sokolovac je bio plaža sa divnim izgledom na otvoreno more. Zaliv je bio nenaselјen i odvojen od bližih većih naselјa. Najbliže naselјe je bilo selo Radvići, udalјeno 2 kilometra od Sokolovca. Organizatori su zamislili da sokoli provedu u Sokolovcu za vreme letovanja život, koji bi se zasnivao potpuno na sokolskim principima, sa svima sokolskim vaspitnim metodama. Sokolovac je počeo kao sokolsko letovalište 17 jula 1939, kada je došlo na letovanje stotinu beogradskih sokola, pripadnika društva Beograd I. Toga dana prvi put je zalepršala sokolska zastava u zalivu Pržno, zabeleli se šatori i odjeknula pesma „Sokolskom snagom svom…”. (15) Savez Sokola poslao je 1939. Sokolskom društvu Tivat pomoć za uređenje letovališta od 30.000 dinara. Tim novcem trebalo je graditi bunare i barake. U „Sokolskom glasniku” smatrali su da kada bude završeno uređivanje, „Sokolovac” je trebao da bude jedno od najuređenijih letovališta za sokole na Jadranu. (16)
P. Brinić opisao je u „Sokolskom glasniku” jedan dan u sokolskom taboru u Sokolovcu. Na taborovanju bilo je 90 sokola. U svom članku istakao je : „Sokolovac je plaža na otvorenom Jadranu. Oivičen brežujcima, s večito zelenom odećom, on se duboko uvukao u kopno… To je letovalište beogradskih Sokola. Na dvesta koračaja od automobilskog druma, na sredini plaže, uzdiže se velika kapija, na kojoj se s obe strane lepršaku dve velike državne zastave kao da sokolski pozdrav s plavog Jadrana šalјu ponosnom Dunavu i Savi i našoj beloj prestonici. Tabor još spava, samo dežurni članovi i članice posluju oko kuhinje. Šatori nose ime znamenitih sokolskih radnika : Tirš, Paunković, Gangl, dr. Belajčić, dr. Popović, Žakula i dr. Jutarnje sunce nečujno budi tabor. Do šest sati skoro svi su na nogama, a pola sata kasnije trubač “Gandi” okuplјa ih u zbor. Deca, naraštajci i odrasli članovi žure k određenom mestu. Tu pored pravnice svrstavaju se sokoli bez razlike zvanja i položaja.” Starešina tabora Mihajlo Nikolić je u drugoj polovini letovanja primio dužnost od Milenka Ćasića. Zajedno sa načelnikom i načelnicom sačekao je da se svi sokoli okupe, a zatim je trubaču dao znak za molitvu. Tada je odjeknula pesma „Sokolskom snagom svom…”. U članku je nastavlјeno : „.. vežbači odlaze na jutarnje vežbe. Na obližnjoj ledini u senci granatih maslina, bruju dečija pesma, praćena ritmičkim pokretima naraštajki : „U Milice, u Milice, duge trepavice …”. Malo dalјe članice izvode svoje sletske vežbe. Dole na žalu naraštajci se takmiče u trčanju i skokovima, a iznad njih, na pesku, članovi vežbači vrše vežbanje. Na ponovan znak trube tabor se okuplјa i kreće na doručak. Prolazi se pored “Kuhinje kod masne varjače” i tabor zakreće levo na široku terasu, koja se diže iznad kruga. S nje se ulazi u prostran pavilјon gde dežurne članice služe jutarnji obrok. … Postepeno pavilјon se prazni. Pod šatorima i okolo njih obavlјaju se jutarnji poslovi, nameštaju se kreveti, dovode se u red odela, šatorske reduše metu šatore i njina “dvorišta”, dok dežurne sređuju krug. …. Naraštaj i članstvo vrše jutrom i večerom polusatno vežbanje. Uskoro ćemo ovde davati javan čas, a u Tivtu sokolsku akademiju. Sem toga, svak je dužan da se sam brine o svojim ličnim potrebama. Ovakovim načinom života želimo da kod varoške mladeži, koja je navikla da uvek dolazi na gotovo, razvija smisao staranja o samom sebi. … Mi ovde imamo članova raznih profesija i raznog vaspitanja….. Ekonom Pera prilazi starešini da se sporazumeju za sutrašnju hranu. Treba se pobrinuti da se devedeset morem nadraženih apetita pet puta dnevno zadovolјe. … Kroz to vreme plaža, koja se nalazi s južne strane do samog logora, lagano se puni. ….. Kako vam se dopada ovde ? pitam sestru Maru. — Odlično. Sokolovac je jedinstven. Prošle godine obilazila sam mnoge naše plaže, ali se ni jedna po svojim prirodnim lepotama ne može meriti sa Sokolovcem. …. Oko česme u taboru sve veća gužva. Spira se žurno pesak i morska so svežom bunarskom vodom. …. Posle ručka tročasovni odmor, koji svako iskorišćuje po svojoj volјi. Neki s ćebetom u ruci traže hladovinu ispod krošnjastih maslina, drugi svraćaju u obližnji bife na hladno piće, a treći sevraćaju pavilјonu s pisaćim priborom. Ali većina opet ide k plaži. To su oni koji nikad nisu siti sunca i mora. Sem toga, u to doba i meštani dolaze na plažu s kojima su taborovci već od prvih dana u drugarskim vezama. “Gandi” i Leka, u šatorskoj tišini, s drugovima, spremaju repertoar diletantskog pozorišta. Prva tačka večernje predstave biće “Hotel kod masne varjače”, u kojoj se komično prikazuju nezgode nezadovolјnih taborovaca. Druga tačka : “Lekcija iz astronomije” — sudbina onih koji se mešaju u tuđe poslove o kojima pojma nemaju. Pauze će ispuniti brat Oblak pesmom o Katarineti i dr. Biće i gostiju, zato se uloge ozbilјnije uče, da bi predstava ispala na opšti smeh i da bi se kasnije uz harmoniku veselije igralo i pevalo. A na plaži je sve živlјe. Nekoliko meštana leže zatrpani do grla i grančicama smrče brane se od sunčane žege. Desno i levo šarene se grupe kupača i kupačica : jedni plivaju, drugi se takmiče u trčanju, stvarajući vodoskoke širokih mlazeva, treći izvode razne vežbe i akrobacije plјuskajući na sve strane oko sebe zagrejanu morsku vodu. I tako sve do večera. Mnogi do tog doba i ne svrate u tabor. Sledovanu užinu drugari primaju i dodaju jedan drugome po pesku, po hridinama u moru i po čamcima. Jedino vežbači u šest časova nastavlјaju svoje redovno dnevno vežbanje. Tek kad sunce zađe, tabor oživi. U sedam sati glas trube poziva zbor. Tada se deli prispela pošta, vrši se dnevni raport i određuju se za idući dan dežurstva i požarčenja. Sa zbora se u propisnom redu ide na večeru. Pavilјon ponovo zabruji kao pčelinjak. U očekivanju jela komentarišu se dnevni događaji u prvom redu s vežbališta. … . za skorašnju priredbu, za koju se već počinje uređivati bina i gledalište na prostranoj terasi. …. publika počinje puniti “dom”, i grabiti se za bolјa mesta, i posmatrajući završetak “scenskih radova”, očekuje pojavu svojih lјubimaca. …. kao da pričaju o Nemanjića Savi, koji je tu u blizini, na Prevlaci, podigao beše duhovni svetionik Boke Kotorske, manastir sv. Arhangela Mihaila; šume kao da govore o o morskim vukovima bokelјskim, braniocima slobode …. šume kao da pevaju večito opelo herojima Plave Grobnice.” (17) Posle Aprilskog rata sokolska društva su bila zabranjena.
Posle oslobođenja umesto sokola nova vlast osnovala je društva za telesno vaspitanje Partizan. D.T.V. “Partizan” Novi Sad I imao je svoja letovališta, prvo u Budvi, a zatim u Makarskoj i Bijeloj u Boki Kotorskoj. I pored toga što su smene organizovane tokom čitavog leta, nikada nije moglo da se udovolјi svima koji su bili zainteresovani da letuju sa “Partizanom”. (18) Početkom pedesetih godina Zvonko Šaban se zbog zdravlјa kao dete učlanio u Partizan Beograd III. Od starešine društva slušao je da je to društvo nastavak Sokolskog društva Beograd III. Sa decom iz društva letovao je 1953. u Orebiću a kasnije u Đenoviću. U Orebiću je naučio da pliva. Na letovanju je jedan stariji dečak brinuo o tri mlađa.
Svoj glavni zadatak sokoli su videli u zbližavanju naroda koji je vekovima bio razdvojen. Zato su na svojim priredbama i sletovima radili na upoznavanju i zbliženju svojih članova kako na Primorju, tako i sa Crnom Gorom i sa ostalim oblastima Jugoslavije. Sem toga obilazili su turiste iz Čehoslovačke i drugih slovenskih zemalјa koji su letovali na Jadranu. Sa istim cilјem radili su na razvoju turizma na Primorju. Svoja ograničena sredstva sokolska društva su izdajala na putovanja i posete svojih članova. Na inicijativu Sokolskog društva Tivat i čete Radvići, Sokolska župa Cetinje radila je da zaliv Pržna pretvori u stalno sokolsko letovalište na moru. Posle Aprilskog rata 1941. sokolska društva su bila zabranjena. Posle oslobođenja umesto sokola nova vlast osnovala je društva za telesno vaspitanje Partizan. Ta društva imala su drugačiju ideologiju u odnosu na sokole ali su nastavila da organizuju letovanja na Jadranu za decu u svojim redovima.
Saša Nedelјković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_______________________
Napomene:
Dr. M.Glavinić, „Značaj decembra”, „Oko sokolovo”, decembar 1936, br. 1, str. 3;
„Pravila omladinskog društva „Bratimstvo” u St. Baru”, Jasmina Rastoder, „Od Bratimstva do Jedinstva”, Bar, 1998, str. 97;
U tom grmu zec leži”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 30 septembar 1939, br. 39, str. 3;
Milojko Jeftimijades, „Sokolska letovanja“, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 21. septembar 1930, br. 23, str. 2,3;
Antun Gauder, „U sokolskoj naraštajskoj školi”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
„Sećanje na Jovana Ćirilova”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 2014, br. 53-54, str. 29;
„Spomenica godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.72, 73;
Saša Nedelјković,„Srbi katolici na Južnom primorju od do 1945. godine”, „Boka”, Herceg-Novi, 2011, br. 31, str. 134;
Drag. M. Jovanović, „Tabor beogradskih Sokolića na Jadranu“, „Soko Dušana Silnog“, Beograd, 1928, str. 178–180;
L.Č, „Sokolsko letovanje u Omišlјu na Krku” „Bratstvo”, Glasnik sokolske župe Osijek, Osijek, 15 novembra 1933, br. 9, str. 156,157;
Mila Medigović-Stefanović, “Uramlјena lјetovanja”, Beograd, 2013, str. 59;
Podmladak Jadranske straže na moru”, „Jadranska straža“, Split, decembar 1934, br. 12, str.520, 523;
Mila Medigović-Stefanović, .„Uramlјena lјetovanja”, Beograd, 2013, str. 154;
„Taborovanje Sokola iz Tuzle na Jadranu”, „Sokolski glasnik“, Beograd,11 avgusta 1939, br. 32, str. 2;
M.N. „Sokolovac, — letovalište jugoslovenskih Sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 4 avgusta 1939, br. 31, str. 3;
„Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 jula 1939, br. 28, str. 7;
P. Brinić, „Jedan dan u taboru Sokola u Sokolovcu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 avgusta 1939, br. 34, str. 2;
Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 108, 109;
