Savezna sokolska prosvetna škola u Beogradu

0
55

U Saveznoj prosvetnoj školi u Novom Sadu priređen je osmodnevni prosvetni tečaj od 7 do 14 avgusta 1932. Broj polaznika bio je ograničen. Na trošak Saveznog prosvetnog odbora mogla su da dođu samo dva polaznika iz svake župe, a po jedan na trošak župa. Bilo je 1932. oko 60 tečajaca. Tečajci su živeli u internatu. Vlada Belajčić, predsednik Saveznog prosvetnog odbora, bio je glavni inicijator i organizator tečaja. Dr. Kapamadžija je tečajce snimao za film. Tečajci su se šetali po Novom Sadu i okolini, uz izlet u Frušku Goru. Uz predavanja bilo je seminarskih vežbi i govora pred vrstom, uz kritike o svakom održanom govoru. Kod kritike važile su Tiršove reči : „Ništa ne škodi toliko, koliko blagost naše kritike”. Tečaj je završen debatom o samom tečaju. (1)

Beograd internatSavezna prosvetna škola SKJ u u Novom Sadu održala je prosvetni tečaj od 7 do 17 avgusta 1933. Cilj tečaja bio je obrazovanje prosvetara za vođenje župskih i društvenih škola. Držani su eksperimenti sa filmovima i dijapozitivima. Sami tečajci upravljali su aparatima, naročito skioptikonom. Tečajci su posečivali kulturne zavode i išli u kraće izlete u bližu okolinu. Organizovan je izlet u Frušku Goru, do groba Branka Radičevića, gde je položen venac, pevana tužaljka, a T. Ilić održao govor. U Sremskim Karlovcima pohodili su gimnaziju i patrijaršiju, a u Ravanici poklonili su se moštima kneza Lazara. Škola je bila u Srpskom učiteljskom konviktu. Tečajaca je bilo 66 iz svih krajeva Jugoslavije. (2) Značaj filma kao prosvetnog sredstva u sokolstvu uočen je 1931. Tada otpočinje rad na stvaranju zbirki filmova i dijapozitiva, snimanju prvih filmova (Letovanje sokolskog naraštaja na Paliću, Jedan dan života sokola-naraštajca) i filmskih žurnala (O Novom Sadu, Sport na Fruškoj gori). Rad filmske sekcije delio se u nekoliko pravaca: snimanje filmova sa sokolskom sadržinom, stvaranje sokolske filmske arhive, organizovanje prosvetne propagande putem filma (3)
Filmove je snimala filmska sekcija Prosvetnog odbora Saveza Sokola. Filmovi koje su sokoli prikazivali mogu se podeliti na prosvetne, higijenske, privredne (unapređenje poljoprivrede), ideološke, sportske i zabavne. Sokolski prosvetni odbor kupovao je projekcione aparate za uzani film i delio ih župama. Prilikom III tečaja Savezne prosvetne škole u Novom Sadu 1934. projekcioni aparati predati su župama Osijek, Karlovac, Kranj, Skoplje i Sarajevo. Projekcioni aparati koje je poklonio župama bili su konstruisani za pogon ili rukom ili motorom. Gde je bilo struje korišćen je Cajsov aparat (16 mm) a u mestima bez struje upotrebljavan je aparat Pate-bebi za prikazivanje filmova od 9,5 mm širine (4) Filmsku sekciju SPO vodili su dr. Kapamadžija i Bogoljub-Mile Krejčik, a filmski referent SPO vodio je tečajeve o upotrebi projekcionih aparata u okviru tečaja Savezne prosvetne škole u Novom Sadu. Dvodnevni praktični tečaj za prosvetnu propagandu putem filma i dijapozitiva obuhvatao je kratki tečaj o upotrebi aparata i o načinu priređivanja filmskih predstava. Sekcija SPO snimila je pokrajinske sletove u Sarajevu i Zagrebu i letovanje naraštaja subotičkog sokolskog društva na Paliću. Film „Letovanje sokolskog naraštaja na Paliću“ (16 mm) trajao je 30 minuta (5). O radu Filmske sekcije SPO izveštavao je časopis „Sokolska prosveta“.

U „Izveštaju o prosvetnom radu u Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije u 1934 godini” istaknuto je o župi Osijek : „Najveću aktivnost pokazala je u tom radu župa Osijek, priredivši svojim jedinicama 22 predstave sa 3.800 gledalaca.” (6)

Cajsov aparat (16 mm), koji je Savez Sokola poklonio župi Osijek omogućio je intenzivan rad. U mestima bez struje upotrebljavan je aparat Pate-bebi za prikazivanje filmova od 9,5 mm. Pomoću ovih projektora održano je u zimu na teritoriji župe 57 prikazivanja filmova sa predavanjima u 25 društava pred 7.300 gledalaca. Sva predavanja su bila u režiji ŽPO. Prikazivani su filmovi SSKJ (6), Kodakovi (14), uzani 9,5 mm (54), ukupno 74 filma i to sokolski, putopisni, sportski, higijenski, privredni, tehnički i zabavni. Postojao je veliki interes za prikazivanjem filmova, naročito na selu, gde nije bilo bioskopa. Župski prosvetni odbor planirao je da kupi uzane filmove 9,5 mm, i poslati ih jedinicama koje su mogle dobaviti projekcione aparate. Takvih društava u župi je bilo oko 20. (7)

Tečajci su svoje znanje prenosili na tečajevima u okviru župa i društava. Sokolska četa Lovas održala je krajem februara 1935. predavanja uz pomoć filma. Filmove i filmski aparat pozajmila im je Sokolska župa Osijek. Po sadržaju filmovi su bili prosvetni ali je bilo i smešnih filmova. Prosvetar Dumić predavao je uz filmove. Za prikazivanje filmova bili su zaineresovani i sokoli i građani. Na projekcijama filmova (četiri večeri) bilo je preko 500 osoba. Uprava sokolske čete zamolila je župu, da joj dostavi veći aparat, na kojem je htela da prikaže sahranu kralja Aleksandra, sokolske sletove u Ljubljani i Zagrebu. (8)

U prostorijama župe Osjek održan je 24 maja 1935. župski tečaj za film. Tečaj je održan posle konferencije okružnih prosvetara, a prisustvovao je starešina župe Dimitrije Petrović i članovi uprave Prosvetnog odbora. Od župskih jedinica poslalo je svoje delegate 16 jedinica. Na tečaju je prikazan dotadašnji rad, i izložen program daljeg rada. Polaznici su upoznati sa 9 raznih aparata za snimanje i projekciju filmova. Tečajem je rukovodio župski izvestilac za film ing. Mužina. Bio je veliki interes za tečaj, a tečajci su se uputli u rukovanje aparatima za mesne prilike. Dobili su sve podatke za nabavku aparata i filmova. Jedan aparat bio je upućen društvu Otok, a drugi u Zdence. Na tečaju suprikazani aparati za projekciju : normalni film 35 mm Ememan; 16 mm Zeiss i Kodak; 9 mm 3 tipa Pate, a za snimanje 16 mm Kodak, dva tipa 9 mm Pate i 9 mm Nizo. Župa je snimila hodočašće Sokolske župe Osijek na Oplenac 19 maja 1935. i proslavu 30 godišnjice sokolskog društva Slavonska Požega 26 maja 1935. Prikazani su sokolski film „Sokolski slet u Ljubljani”, snimljen od dr. Kapamadžije, zatim Sokolsko letovanje u Omišlju, a takođe i prosvetni filmovi Od Sušaka do Kotora, … . Župa je uputila sokolskom društvu Borovo film „Sokolski slet u Beogradu”. (9) Izvestilac za sokolsku filmsku propagandu snimio je uz “Poklonstveno hodočašće naše župe na Oplenac 19 maja 1935., proslavu 30 godišnjice sokolskog društva Slavonska Požega 26 maja 1935. i “Proslavu 30-e godišnjice opstanka Sokolskog društva Osijek Donji grad” sa razvićem društvene zastave 8 i 9 juna 1935. (10)

Članovi Prosvetnog odbora Saveza Sokola učestvovali su i u snimanju filmova koje su snimali drugi za sokole. U bioskopu “Urania” 1939. prikazivan je nekoliko dana film “Jugoslovenski Sokoli na IX sletu bugarskih “Junaka” u Sofiji”. Film koji je snimila firma Mišković iz Beograda, bio je dužine 528 metara. Snimanjem je upravljao prof. Bogoljub Krejčik uz pomoć Jovana Šepe i Dragoljuba Atanackovića, članova Prosvetnog odbora SSKJ. Snimljeni su su svi važniji momenti sa sleta na kojem je učestvovalo preko 7.000 sokola i sokolica iz Jugoslavije. Film je prikazan u zemunskom bioskopu “Korzo” i poslat u unutrašnjost za prikazivanje u većim bioskopima u gradovima. (11)

Savezna prosvetna škola nastavila je svoj rad u Beogradu u Studentskom domu. Tečaj održan od 9 do 22 avgusta 1937. otvorio je zamenik starešine Saveza Sokola Đura Paunković predavanjem „Šta treba da radimo”. Naglasio je potrebu čuvanja svega sokoskog a time i čuvanje svega narodnog. Vođstvo škole nastojalo je da se kod tečajaca razvije samoradnja. Život tečajaca bio je uređen na internatskoj osnovi. Vođa tečaja bio je Stanojević. Z. Vojnović, Gaćić i Atanacković starali su se datečajcima boravak u školi bude što prijatniji. U toku tečaja školu je posetio Bukovski, starešina sveslovenskog sokolstva. Pozdravio je tečajce i pozvao ih na slet u Prag. U prostorijama Saveza Sokola održana je proslava 60-godina starešine Đure Paunkovića. Na proslavi tečajci su pevali nekoliko sokolskih pesama. U ime tečajaca Paunkovića je pozdravio Selimović. Tečajci su bili na izletu u Pančevu i na Oplencu. Na Oplencu su se poklonili pred grobom kralja Aleksandra. (12) Na tečaju od 7 do 20. 8. 1938. Saveznom prosvetnom školom upravljao je savezni prosvetar Miloš Stanojević, a otvorio je Đura Paunković. Paunković je ubrzo preminuo. Na tečaju je bilo 59 tečajaca iz župa Saveza Sokola i po jedan Rus, Čeh i Bugarin. Predavača je bilo 23, a održan je 121 čas. Tečaj je bio organizovan internatski : jutarnja gimnastika, govoripred vrstom (3 minuta), predavanja, večernja gimnastika, debatne večeri i prikazivanje sokolskih filmova. Teme govora pred vrstom bile su : Ko je pravi soko ? Pijana glava ne nosi barjaka. Vino i mudra pobudali. U čemu je ljubav prema domovini ? Započeti, ali i dovršiti, Sam – upri sve sile svoje itd. Teme predavanja bile su : prosvetni rad na selu, sokolsko vaspitanje dece i naraštaja, istorija našeg i slovenskog sokolstva, sokolane, štednja, trezvenost, prosvetni rad, priredbe, knjižnice, putevi i ciljevi, sokolstvo i selo, pozorište, recitacije, muzika i pesma, govori preko radija, film i sokolska štampa. Svaki dan popodne bile su muzičke vežbe, na kojima su se učile sokolske pesme i himne. Horsko recitovanje predavao je Paščan-Kojanov. Tečajce je uvežbao recitovati u horu Rakićevu pesmu „Na Gazi Mestanu”. Tečajci su razgledali Muzej kneza Pavla, vojni muzej i Zološki vrt. Na Avali su se poklonili grobu Neznanog junaka a na Oplencu grobu kralja Aleksandra. Razgledali su venčačku vinogradarsku zadrugu, Aranđelovac, Bukovičku Banju i Pančevo. U Pančevu su govorili pred spomenikom kralja Petra. Na grob kralja Aleksandra položeni su venci. U ime bugarskih Junaka govorio je Boris Vasiljev, inspektor za fizičko vaspitanje i načelnik župe junaka u Sofiji. Između ostalog rekao je i ovo : „Klanjam se grobu Kralja Viteza i borca za slobodu svoga naroda i istinsku slovensku ideju.” U članku Emila Kavgića iz Voćina, „Savezna prosvetna škola u Beogradu“ isticalo se da se ovi tečajevi mogu nazvati „sokolskim univerzitetom”.(13)

Opšti prosvetni tečaj održan je od 6 do 20 avgusta 1939. u Saveznoj prosvetnoj školi u Beogradu. Od 1931. održavao se tečaj svake godine sa ciljem da se pojača kadar sokolskih radnika u narodu. Tečaj je vodio predsednik Sokolskog prosvetnog odbora Miloš Stanojević, a predavalo je preko 20 poznatih sokolskih radnka : dr. Vladimir Belajčić, M. Smiljanić, Đ. Brzaković, Č. Živanović, R. Aranitović, Zorka Vojnović, M. Skovran, Olga Skovran, dr. M. Dragić, dr. T. Protić, E. Antonijević, ing. M. Cvejić, I. Lavrenčić, S. Marić, …. . Tečaju je prisustvovalo 64 slušalaca iz svih župa, uglavnom prosvetari ili članovi prosvetnih odbora sokolskih jedinica. Među njima je bilo učitelja, profesora, sudija, zvaničnika, studenata i tri seljaka. Učestvovali su i članovi bugarskih junaka, ruskih i poljskih sokola.Tečaj je održan u studentskom domu u Beogradu. Tečajcima su bili prikazani uzani filmovi sa sokolskih sletova i medicinski film „Bič čovečanstva”. Specijalno za tečajce prikazan je film „Oj letni sivi Sokole!”. Muzički časovi su sa pevanjem svih slovenskih himni i mnogih sokolskih pesama bili velika manifestacija sveslovenske i sokolske misli. Razgledani su znamenitosti Beograda i Pančeva, priređeni su skupni izleti na Avalu, Oplenac i Aranđelovac. Na grobu kralja Aleksandra posle opela držali su govore predstavnici jugoslovenskog, bugarskog, poljskog i ruskog sokolstva.(14) Četvrtog avgusta 1940. počeo je VIII tečaj prosvetne škole Saveza SKJ. Tečaj je trajao do 18 avgusta 1940. Osmi tečaj bio je „Opšti prosvetno-narodno- odbrambeni tečaj” sa programom prilagođenim prilikama. Tečaj je organizovao Savezni prosvetni odbor na čelu sa predsednikom M. Stanojevićem. Po završetku tečaja učesnici su išli na Avalu i Oplenac.(15)

U Saveznoj prosvetnoj školi u Novom Sadu obrazovani su prosvetari za vođenje župskih i društvenih škola. Između ostalog i za snimanje i prikazivanje sokolskih filmova. Oni su dalje prenosili svoje znanje na župskim i društvenim tečajima. Savezna prosvetna škola prenela je svoje sedište u Beograd. Radila je u studentskom domu u Beogradu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

________

Napomene:

1. Ivo Maričić, „Savezni prosvetni tečaj u Novom Sadu”, „Bratstvo”, Osijek, septembra 1932, br. 5,6 i 7, str. 64, 65;
2. Aleksandar Čavrak, „Savezna prosvetna škola“, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1933, br. 9, str. 169, 170;
3. Ljubodrag Dimić, Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I, Beograd 1997, str. 456;
4. Ing. Bruno Mužina (Osijek) „Film“, „Sokolska Prosveta”, Beograd, Maj 1935, br. 5, str. 255;
5. Film „Letovanje sokolskog naraštaja na Paliću“, „Sokolska Prosveta”, Februara 1932, br. 2, God. II, str. 64; „Sokolska Prosveta”, juni 1934, br. 6, str. 262; „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, Septembar 1934, br. 7, str. 298;
6. D.I. Mamuzić,„Nekoliko podataka”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1935, br. 1-2, str. 5;
7. Ing. M, „Sokolska propaganda – film”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1935, br. 1-2, str. 12;
8. „Predavanja pomoću filma”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 marta 1935, br. 11, str. 4;
9. „Župski tečaj za film”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31 maja 1935, br. 23, str. 3; „Sokolska propaganda – film”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1935, br. 3-4, str. 35, 36;
10. „Sokolska propaganda – film”, „Bratstvo”, Osijek, 15 jula 1935, br. 5-6, str. 58;
11. „Sa velikim uspehom prikazuje se sokolski film o sletu u Sofiji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 5;
12. M. Sel-ć, „Savezna prosvetna škola“, „Sokolska prosveta”, Beograd, Septembar 1937, br. 7, str. 285, 286;
13. Emil Kavgić, Voćin, „Savezna prosvetna škola u Beogradu“, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1938, br. 11, str. 218-220;
14. Antun Milinković, Slav. Brod, „Savezni prosvetni tečaj”, „Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 181, 182;
15. „Savezna prosvetna škola“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 avgust 1940, br. 31, str. 1; „Savezna prosvetna škola“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 5;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime