Posle mog teksta objavljenog u jednom dnevnom listu, a koji su preneli i drugi mediji „Ko je gazda elektronskih medija u Srbiji“ imao sam puno poziva sa raznih strana.
Bliski prijatelji su me savetovali da se više ne zameram SBB-u, neki su mi govorili da bespotrebno gubim vreme i energiju, ali su bili u većini oni koji su mi predlagali da ne odustajem jer smo i Sos kanal i ja već dovoljno platili cenu što smo se „kačili“ sa ovim moćnicima i da bi sada bilo kukavički i licemerno da ućutim.
Nakon toga, pozvan sam i na sastanak Radne grupe za izradu medijske strategije kako bih im detaljnije obrazložio svoje stavove iznete u tom tekstu.
Govorio sam o nepoštovanju zakona od strane REM-a, koji godinama unazad ne sankcioniše operatore koji u svojim mrežama reemituju programe prekograničnih kanala sa naknadno ubačenim reklamama domaćih oglašivača, što dva naša Zakona – o elektonskim medijma i o oglašavanju – striktno zabranjuju.
Upozorio sam da se na taj način legalizuje siva ekonomija, da se državi nanosi ogromna šteta, a da je to jedan od glavnih razloga propadanja domaćih elektonskih medija.
Novac namenjen za marketing i oglašavanje na lokalnim medijima, koji su najgledaniji i najznačajniji za informisanje gradjajana u lokalnim sredinama, odlazi na strane kanale čija sedišta su u inostranstvu, a u Srbiji nisu poreski obveznici, nisu upisani u registar javnih glasila i nemaju obavezu da poštuju ni jedan srpski zakon i svoje reklame emituju na crno izbegavajući tako da državi plaćaju porez i sve druge dažbine.
Međutim, zabrinajavajuće je da je predstavnica REM-a i na tom sastanku tvrdila da regulator radi sve po zakonu i da nema saznanja da se na prekograničnim kanalima prekida izvorni program, odnosno prekida tok signala, naknadnim ubacivanjem reklama na srpskom jeziku.
Takođe, u REM-u tvrde da Sport klub svoj program emituje iz Luksemburga, uprkos činjenici da su svi gledaoci svedoci da se program emituje iz studija u Beogradu, iako Sport klub nema dozvolu REM-a, što je uslov da bi mogao da legalno emituje svoj tv program…
U mejl prepisci, posle sastanka, sa više članova radne grupe dobio sam ista uveravanja da je ovo političko pitanje i da će se odluka o tome da li će se udovoljiti moćnom SBB-u (KKR i Junajted grupa) i da li će medijski zakoni biti po njihovoj volji doneti na nekom drugom mestu, a ne na Radnoj grupi u šta sam sklon da verujem.
Uprkos činjenici da se država potkrada do sada niko nije imao snage da se suprostavi toj hajdučiji moćne američke kompanije i što je još važnije niko zbog toga nije snosio nikakve konsekvence,a zakone krše kablovski operatori, domaći oglašivači i marketinška agencija u vlasništvu Junajted grupe – Cas media, koja nezakotito prodaje reklamni prostor na tv kanalima koji su van pravnog sistema Srbije…
Kao član Radne grupe NKEU za poglavlje 10 od relevantnih institucija tražio sam da mi odgovore da li imaju informacije o grubom kršenju medijskih zakona imajući vidu da je EK u svojim izveštajima u više navrata ukazivala na probleme sa reemitovanjem programa stranih kanala u Srbiji i naknadnim ubacivanjem srpskih reklama u izvorne sadržaje.
Iz kabineta premijerke Brnabić dobio sam odgovor da će „nadležno ministarstvo preduzeti neophodne radnje kako bi se utvrdila činjenična situacija i preduzeli dalji koraci“, šef Misije EU nije me udostojio ni protokolarnog odgovora, kao ni ministarka za evropske intergacije gospođa Joksimović, a iz OEBS-a stiglo mi je pismo u kojem hvale moje napore za poštovanje zakona i kažu da će o tome obavestiti radnu grupu.
Na radnoj grupi je ozbiljan zadatak. Koliku će oni imati slobodu u odlučivanju, ko će sve lobirati i urgirati za svoj interese pokazaće vreme.
Voleo bih da strategija bude dokument koji će vratiti dostojanstvo novinarskoj profesiji, gde će zakoni važiti isto za sve. Zakon o privatizaciji medija i sadašnji medijski zakoni su ionako posrnule domaće, pre svega lokane i regionale televizije, bukvalno doveli do prosjačkog štapa, a hiljade vrednih i časnih ljudi ostavili na ulici.
Iz dosadašnjeg iskustva i svih saznanja koja imam nisam veliki optimista. Posebno mi smeta što ubuduće utakmice reprezentacije Srbije neću moći da gledam na javnom servisu za koji, kao i vi, plaćam redovno pretplatu, već na kanalima Sport kluba. Ako je za utehu ista sudbina čeka i ljubitelje fudbala i u svim bivšim državama.
A tamo gde je fudbal, tu je i veliki novac. A ko ima novac, smatra da treba da ima i zakone po svojoj meri.
Mislite li da će KKR ili Junajted grupa lako prepustiti ovaj biznis nekom drugom?
Neće. A zašto bi? Pa oni mogu sve. Oni vladaju medijskom scenom u Srbiji i oni određuju sudbinu elektronskim medijima u našoj zemlji.
Dragiša Kovačević
www.cenzolovka.rs
Press centar UNS
„Javni servis“ je najveća prevara na medijskoj sceni Srbije. Finansira se iz silom nametnute pretplate, od reklama i naravno iz budžeta države Srbije.
O kvlaitetu medijskih sadržaja na RTS-u i RTV-u je izlišno govoriti. Građani su nemoćni da bilo šta promene na javnim servisima koji je „svojina“ svih građana Srbije…
Neko će reći da je to u skladu sa preporukama EU, i da to tako mora da bude. Na žalost u Srbiji birokratija svega čega se dohvati dovodi do apsurda. Sve se vrti oko „prljavog“ novca, koga je na medijskom tržitu Srbije iz godine u godinu sve više. Javna je tajna da su mediji u Srbiji (čast izuzecima) odavno eksponenti
različitih međusobno suprostavljenih interesnih grupa i „perionice“ novca.
Tamna je noć!
Mediji u Srbiji ne postoje, to su beskičmenjaci u službi jednog režima i čoveka i treba da propadnu, zajedno sa „javnim servisom za koji plaćamo pretplatu“.
Тај „моћни“ СББ (Serbia Broadband) већ годинама пријављује пословни губитак и не плаћа ни динара пореза. А и одакле сироти Шолак да плати, из ког џепа, кад баш купује нову јахтицу и приватни авиончић? А о америчкој ККР (Kohlberg, Kravis, Roberts & Co. L. P.) која је у не баш скрупулозном америчком пословном свету заслужили надимак „Варвари Вол Стрита“ (The Barbarians of Wall Street) да и не говоримо. Они поседују СББ, и Шолака, и словеначки и босански Telemach, и Total TV, и NetTV Plus, и United Media, и CAS Media, и Grand, и црногорски ББМ, и N1 TV (у Београду, Загребу и Сарајеву, илегално уједињујући продукцију и дистрибуцију медијских садржаја), словеначки Tušmobil и POP TV, хрватску TV Nova, сувласник (са Ротшилдовом Swiss press group) свима омиљеног Бљуц-а… А ККР поседују Ракафелери…