Smanjenje plata – nerazuman čin (1)

20
2208

Scripta manent, Verbić volant

2014-05-03_225637„Plate u prosveti moraju da se smanje“, osvanuli su naslovi u današnjim novinama. To je izjavio, niko drugi, do novoimenovani ministar prosvete Srđan Verbić. Eto, dodao je, on razume da su prosvetni radnici „pokretači društva i da treba da budu više plaćeni“, ali realnost je takva da se za državu svi (uključujući i nastavnike) moraju žrtvovati. Pre toga, novoustoličeni premijer je mesecima, u čerčilijanskom stilu, obećavao „bolne rezove“, podrazumeva se, sa dubokim ranama iz kojih će (po)teći „krv“, a povrh toga, još – „znoj i suze“. Javnost, naročito ona koja je glasala za premijerov „bolno-rezni“ program, sada se našla u čudu. Valjda, mislili su da se bivši PPV samo šalio kada je narodu obećavao muku; verovali su da će, kada „najmoćniji“ postane premijer najnemoćnije države u Evropi, sve njegove (odnosno, MMF-ove, SB-eove i „jejlijansko-lazaretske“) najave biti zaboravljene. Sada kada „rezovi“ ne samo da su opaki, već se u njihovoj dubini nazire srpska džigerica (i crna i bela), svet u Srbiji počinje da „kapira“ da je ovog puta vrag odneo šalu.

Mladi ministar prosvete spremno je dočekao svoje postavljenje, ponavljajući onu priču koju sadašnji premijer, a bivši PPV ponavlja mesecima unazad. Narode, mnogo se trošilo, a sada je došlo vreme da se sve potrošeno vrati. I sasvim je verovatno da je stanje baš tako, da je Srbija dugovima priterana uza zid, te da nema drugog rešenja, nego da udari „dobrovoljne“ namete i na najsiromašniji sloj građana, među koje, svakako, spadaju i prosvetni radnici.

Nastavnik u narodnoj kuhinji

U jednom komentaru u „Novostima“, jedan prosvetni radnik je (duhovito) napisao: „Molim Ministarstvo da me obavesti gde se sve nalaze narodne kuhinje, pa da posle nastave odem tamo da nešto prezalogajim!“

Dakle, mlađani ministar, za kojeg niko ne zna tačno kojim kvalitetima se nametnuo za mesto ministra prosvete, čini se, u startu kreće đonom na „svoju branšu“. Verbić je magistrirao na temi pod naslovom: „Veza minimizacije slobodne energije, skrivenih Markovljevih lanaca i dekodovanja linearnih blok kodova“. Naravno, ako iz takvog naslova niste ništa razumeli, ne brinite, verovatno nije ni Srđan Verbić. A kako naslućujemo da Verbić nije razumeo naslov svog magistarskog rada? Pa, to „vidimo“ otuda što pretpostavljamo da ovi Markov(ljev)i lanci nisu lanci Kraljevića Marka. Zapravo, matematički lanac naučnika Markova (Andreja) skopčan je sa filozofskim viđenjem stvarnosti, a ne sa nekom „ozbiljnom“ primenom u praksi. U stvari, Markov kao da je slušao Ketrin Ešton ili, barem, njenog (po)silnog  Srbina koji kaže da nema nikakve svrhe da se vraćamo u prošlost; to jeste, na osnovu prošlosti nemoguće je predvideti budućnost. Ili, da se sada potpuno zabunimo, budućnost se krije u sadašnjem trenutku koji stiže konzekventno, svakog budućeg časa.

Nastavnici na udaru, a administracija zaštićena

Ipak, hajdemo da se manemo Markovih konaka (pardon, lanaca), pa da pogledamo otkuda ideja srpskoj vladi da poredi radnike u prosveti (nastavnike) sa ostalim „lezilebovićima“ u javnom sektoru? Najpre, od 2000. godine, nadalje, srpske škole su primile ogroman broj nepotrebnih administrativnih radnika. Na primer, sve škole (pa i one od 50-100 đaka) imaju sekretara škole, što je poseban kuriozitet. Tu su na hiljade nekakvih knjigovođa (opet u svakoj školi), pa čak i pomoćnika knjigovođa, koji bukvalno (kao i većina sekretara) nemaju šta da rade. Tu su i nepotrebni direktori u pomenutim malim školama, pa i pedagozi i psiholozi, koji bi mogli da deluju kao mobilna služba, a ne kao „stacionar“ za školu u kojoj jedva da ima 60-ak đaka. Većina takvog administrativnog osoblja dolazi u školu zajedno s nastavnicima, a iz škole, uglavnom, izlaze pre nastavnika. Ima i onih koji se u školi ne pojavljuju danima. Jednostavno, pošto nemaju šta da rade (ni za šta nisu zaduženi), niko i ne primećuje njihovo odsustvo.

I sada, dolazimo do neverovatne činjenice, da nastavnik, ukoliko se smanji broj razreda u školi, postaje „tehnološki“ višak. A viškom ga proglašavaju oni koji nikada ništa nisu radili, niti imaju šta da rade (sekretari koji su zaduženi za normativno-pravne poslove) – odnosno oni koji nikako (ni pod kojim uslovima) ne mogu da budu višak. Dakle, to je još jedan od apsurda srpske prosvete, da nastavnik može da bude proglašen tehnološkim viškom, jer je njegov rad merljiv brojem razreda (časova i učenika), dok oni koji rade u administraciji ni pod kojim uslovima ne mogu da budu višak – jer je njihov rad nemerljiv! Da li škole primarno postoje zbog učenika i nastavnika ili zbog sekretara, podsekretara, knjigovođa i „potknjigovođa“, direktora, zamenika direktora i zamenika direktorovih zamenika?

Krediti u poljoprivredi

Naravno, zajedno sa otpuštanjem viška administrativnih radnika država bi morala da sačini ozbiljan i sprovodljiv plan novog zapošljavanja ili davanja kredita za pokretanje privatnog biznisa. Ovaj drugi deo u vezi novog zapošljavanja uopšte ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, pošto većina našeg stanovništva i dalje živi barem jednom nogom na selu. Čak i skupi strani krediti bili bi isplativi ukoliko bi se planski delili nezaposlenima za, na primer, pravljenje zalivnih sistema, gradnju modernih štala i obora, podizanje plastenika, podizanje voćnjaka, kupovinu priplodnog materijala u stočarstvu, kupovinu poljoprivrednih mašina. Država bi u takvom slučaju bila dužna da obezbedi otkup (plasman) proizvoda na domaćem ili stranom tržištu.

Nekada su, znamo, škole imale jednog sekretara za sve administrativne poslove u školi. Naravno, sekretar nije morao da ima završen pravni fakultet, kako je to danas slučaj. Obično je imao svršenu neku adekvatnu srednju školu. U manjim školama danas sekretar nije potreban u nekoj posebnoj meri, tako da bi, na primer, jedan sekretar bio dovoljan za obavljanje upravnih i pravnih poslova za pet do šest seoskih škola. Pa i u takvim okolnostima, veliko je pitanje, da li bi on imao ikakvog ozbiljnijeg posla. Što se knjigovodstva tiče, ono danas može da se vodi iz jednog knjigovodstvenog (kompjuterskog) centra za sve škole u jednoj opštini. Sva plaćanja pojedinih škola tako bi bila vidljiva, čime bi se smanjila mogućnost bilo kakvih mahinacija.

Mi ovde govorimo o školi, u kojoj je, ipak, daleko manje administracije nego u zdravstvu, opštinskim upravama, javnim preduzećima. Ali, kada vidimo kolike se uštede mogu postići u školama u jednoj racionalnijoj organizaciji posla, tada će nam biti potpuno jasno, da u Srbiji uopšte nije potrebno da se smanjuju plate u javnom sektoru, niti da se diraju penzije. Naime, samo smanjenjem nepotrebne administracije u školama, moglo bi se uštedeti nekoliko milijardi dinara.

Nastaviće se…

Smanjenje plata – nerazuman čin (2)

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

20 KOMENTARA

    • Mnogo vam hvala, nekada su deca ucila od nastavnika, ucitelja, sa radoscu isla u skole ( u kojima je i tada i oduvek postojala kao i u svakom preduzecu,ustanovi, administracija-direktor skole, sekretar, racunovodstvo ), ne znam da li se secaju danas bivsi davni ucenici.Profesori su bili postovani i od roditelja, ucenika, sramota je bilo ici kod direktora radi nekog nedolicnog ponasanja, a kamo li dobiti ukor, a danas su svi u sukobu i nastavnici i roditelji i deca i administrativni deo skola, koji postoji danas i postojao je oduvek jer je neophodan. Svi danasnji nastavnici se sigurno toga secaju, bili su i oni djaci, pa studenti… Pa i na fakultetima su imali takodje studentske sluzbe… dekane,..profesore. A ako neki nastavnik duva u prste , ne znaci da to svi rade. Mozda se opekao dok je pusio napolju na odmoru, pred ucenicima.

  1. Ja zivim daleko od grada i velikih skola,pa kasnim sa ukljucivanjem u ovu temu,koja je aktuelna jos od kada radim u prosveti,a to je oko 20-tak godina.Kasnim iz tehnickih razloga i bas mi je bilo dobro citajuci ove informacije.Rekla bih da su svi po malo u pravu jer zavisi od mnogo faktora.Ono sto ovde nisam nasla je problem „malih seoskih skola“ cije postojanje je obavezno ,ali rukovodjenje i organizacija rada nisu prilagodjeni takvim uslovima ,sto daje ogromne mogucnosti za navedene situacije.Takvih skola ima u Srbiji i trebalo bi neko da izvrsi uvid i propise jasna prava i obaveze svi zaposlenih,pa ne bi bilo prebacivanja odgovornosti i zabuna.Prosvetni radnici uce druge,ali ne smeju zaboraviti i da oni od drugih nauce ono sto im treba.

  2. E sad nam vaše ime i prezime puno znači, baš kao i moje. Ni ovako ni onako, niko osim bliže rodbine ne zna ko smo.

    Sekretar škole, na primer, nikako ne može biti prosvetni radnik; nešto ste debelo pobrkali. Naravno, on može da radi u prosvetnoj ustanovi, ali to je nešto sasvim drugo. Uprava škole (direktor i sekretar) nikada i nigde u svetu nemaju niti mogu imati iste interese kao i prosvetni radnici. Interesi su tu direktno sukobljeni. Direktor i sekretar sprovode politiku Ministrstva i Vlade, a interesi Ministarstva često nisu u skladu sa interesima prosvetnih radnika.

    Niste mi odgovorili da li ste se ikada i igde založili (pretpostavljam da ste negde sekretar u školi) za to da i nastavnici imaju isti status kao i administrativno osoblje, to jeste, da se njihova norma ne vezuje za broj časova.

    Sumnjam da ste o tome ikada razmišljali, a sada pokušavate da odbranite nešto što se teško može braniti. Sekretari (pravnici) su dovedeni posle 2000. godine i bukvalno su preplavili sve škole. Šta će sekretar u školi koja jedva da ima pedset đaka? Ni po normativima to nije moguće, ali se direktorima i sekretarima tu gleda kroz prste. Zašto?

    Ako se smanjuje broj odeljenja u školi, valjda se on smanjuje i za administraciju, a ne samo za nastavnike? Ali ne, vi ste za solidarnost koja ide samo u jednom pravcu, da biste sačuvali vaše radno mesto na kome parazitirate, jer, bukvalno, kao sekretar nemate nikakvog posla. Napišete desetak rešenja godišnje, pa ih štancate po šablonu – i to je sve. Ne kažem da ste vi krivi za to, ali, pobogu, što bi vas neko plaćao da ležite i dosađujete se u školi?

    Ako se desi da škola ima nekakav ozbiljniji pravni problem, tada se angažuju advokati! Ama, vidite da za vama nema nikakve potrebe. Vi (zajedno sa direktorom) izdajte rešenja nastavniku da ima smanjenu normu ili da je ostao bez norme (posla) – i ne pada vam na pamet da se s tim nesrećnicima solidarišete, je li?

    A ovamo, hteli biste da se nastavnici s vama džabalebarošima solidarišu i da vas, još, smatraju prosvetnim radnicima? Zar ne vidite koliko je to drsko s vaše strane?

    • E, moj Lazare. Vi ili ništa ne znate ili nećete da znate. Ali, pre bih rekao da ste veoma zlonamerni. Ovo što vi iznosite su manje-više čiste nebuloze, moram tako da se izrazim. Ovim putem mi ne pada na pamet da objašnjavam šta je posao sekretara, jer su moji prethodnici već detaljno objasnili, ali ću reći samo jedno, i to odgovorno: radno mesto sekretara je najopterećenije radno mesto u školi! Ja ću od ponedeljka, 28.jula, ponovo biti na radnom mestu, i za razliku od Vas nikada nisam iskoristio ceo godišnji odmor! A gde ste vi, gospodo nastavnici, od 1.jula do 25. avgusta? Zato, bolje ne nastavljajte ovu suludu priču, jer samo razbijate ionako razjedinjeno jezgro radnika u prosveti. Zar nam je to potrebno u ovom teškom trenutku?

  3. Prvo, Lazare, bilo bi lepo da napisete puno ime I prezime kao sto sam ja napisao svoje.
    Drugo , profesionalna solidarnost znaci isto ono sto I u svakoj drugoj civilizovanoj zemlji. Ljudi koji rade u obrazovanju(bez obzira na mesto rada, profesiju …) se nazivaju prosvetnim radnicima I osim zajednickog imena imaju I zajednicke interese. Za posao koji profesionalno obavljaju treba da budu adekvatno placeni ali ne jedni na ustrb drugih. Ovo je „klasicna koska“ koju ministarstvo, drzava, poslodavac, baci da bi skinuo odgovornst sa sebe a naivni se upecaju I onda krene rasprava ko je visak. Odeljenje, ako zelimo kvalitetno obrazovanje ne moze da ima 30 I vise ucenika I to je onda alibi ministarstvu za „sistematizaciju“ I smanjivanje broja zaposlenih…
    Trece, u razvijenim zemljama sa tradicijom sindikalnog organizovanja(kod nas sindikati rade samo za vrh sindikalnih organizacija I sluze da zbune radnike I kanalisu nezadovoljstvo radnika na nacin da drzava nema problem), kad bi ministar I pomislio da uradi nesto protivno interesu bilo koga ko radi u obrazovanju, svi zaposleni bi solidarno izasli na proteste. Sigurno se ne bi delili na sekretare, nastavnike, pedagoge….klasicna srpska nesloga…
    I na kraju Lazo, ili kako se vec zoves, procitaj jos jednom ono sto sam napisao. Ovde se svi bune samo kad su licno ugrozeni umesto da svi budu solidarni I stite zajednicki interes..Dakle, ako je danas ugrozen nastavnik, treba da ga podrzi I sekretar I pedagog I svi ostali I obrnuto…tako se, izmedju ostalog, gradi I dignitet prosvetnih radnika….Sutra ce oni koji su danas“preziveli“ kvazi reforme biti na tapetu…

  4. Ne znam cime se bavi autor ovog teksta ali ovo me podseca na pricu svestenika iz drugog svetskog rata. Parafraziracu: Kad su odvodili jevreje ja sam cutao jer nisam jevrej. Onda su poceli da odvode protestante a ja sam cutao jer nisam protestant…….Na kraju su dosli po nas a vise nikog nije bilo….Svi su suvisni I svi mogu da budu „mobilni“ samo da doticni sacuva svoju poziciju. Kakva samozivost I sebicluk ?! Dakle, na zalost, ljudska I profesionalna solidarnost I osecaj za cestitost I pravednost postaju retkost ali ovakvi kvazi intelektualci u eri interneta dobiju prostor da napisu ovako nesto. Nadam se samo da ovo nije zlonameran tekst u cilju spinovanja javnog mnjenja da ministar dobije „zeleno svetlo“ za neke „genijalne, reformisticke“ poteze…

    • O kakvoj to vi profesionalnoj solidarnosti pričate. Nastavnik da tegli, a administracija da planduje, igra igrice na kompjuteru, razmenjuju viceve? Kad nastavnik ostane bez časova (izgubi deo norme ili celu normu), da li se vi na to uopšte trzate gospodine Kuzmanoviću? Da li se solidarišete s nastavnicima kojima je smanjena plata ili su ostali bez plate, onako, kako velite – „profesionalno“? Ama, vidim, puca vam prsluk za njima! Vi ostajte zaštićeni kao beli medvedi i šta vas briga ko je živ a ko mrtav oko vas. Pravnik ima mogućnosti da se zaposli na mnogim stranama, a nastavni, kada ostane bez posla može da duva u prste.

  5. Poštovani ,
    Danas ste borbu za prava prosvetara počeli konfrontacijom sa administrativnim osobljem, tačnije sa sekretarima u školi, a sutra ćete početi da se konfrontirate sa profesorima koji predaju „manje važan predmet“. Ne znam šta vi predajete, ali očigledno veoma važan predmet.
    Da ste bar nekoliko reči razmenili sa svojim sekretarom, a o upućivanju u posao „istog nepotrebno kadra u školi“ da ne govorim, shvatili biste da posle svoja održana 4 časa dnevno ( u proseku) ,kada krenete kući, taj nepotrebni sekretar, ostaje da se bori sa besomučnim administrativnim i gle čuda i stručnim poslom. Nećete verovati ali i u školama ima dosta stručnog posla, koji bojim se, ne bi mogli da odrade sekretari iz devedesetih godina prošlog veka.
    Na primer sekretari zajedno sa direktorima, na početku svake godine, imaju užasno veliki posao kako da izmisle zaduženja nastavnicima, kako bi ih uklopili u 40-časovnu radnu nedelju. Verujte, ako poznajete Pravilnik o pedagoškoj normi, shvatićete da je mnogo teško naći poslove koje bi nastavnici mogli da rade u okviru svoje 40 časovne ( ma ne, 40-satne radne nedelje).Zamislite sebe, gospodine da osam sati radite u školi, dakle da i pripremu za nastavu radite u školi i da to činite svaki dan u okviru osmosatnog radnog vremena.
    A vidite ti zlosrećni sekretari i računovodstveni radnici to sve rade svaki dan , a posle osmosatnog rada, neretko rade posao i kod kuće.
    Medjutim, nije to poenta cele priče.Vizija moje borbe za položaj zaposlenih u prosveti je sasvim drugačija. Svakoga dana i na svakom mestu, ne štedim grlo da nezadovoljnim roditeljima naših i vaših djaka objasnim da prosveta nije ono što oni zamišljaju( 3-4 časa dnevno rada nastavnika) I verujte, niko u tim optužbama ne pominje sekretare, već vas nastavnike.Iako sam po vašem mišljenju „nepotrebni kadar“ u školi, u mom prisustvu niko ne može da govori loše o prosvetnim radnicima.
    To čini velika većina mojih kolega sekretara i sigurna sam, da mnogo bolje štitimo interes vas nastavnika nego što vi to sami činite.
    A ono što je jedina istina i realnost je to, da smo i jedni i drugi (mislim na sekretare i nastavnike) u ponižavajućem položaju.A sigurno je milion posto, da položaj vas nastavnika sigurno neće biti poboljšan i kada bi se otpustila kompletna admministracija u školama ( iako se ja apsolutno ne slažem sa terminom administracija. Sekretari nisu i ne mogu biti administracija)

    P.S. Radim u srednjoj stručnoj školi i ako biste anketirali nastavnike sa kojima radim, 98% bi odgovorilo da bi im rad bez sekretara i administrativnog osoblja bio nemoguć. To je ono što me raduje, jer swam sigurna da ne misle svi kao Vi.

  6. Zamisljam situaciju da jedna npr. osnovna skola sa nekih 700 ucenika, nedelju dana funkcionise bez sekretara, administrativnog radnika, ped-psih. sluzbe (bez direktora moze par dana…). Posao uprave skole se uzima zdravo za gotovo, a rad nastavnika ne moze da se odrzi bez iste te uprave. Vrlo je ruzna ta generalizacija, koja se bas potencira u tekstu, a opet, slabo se zna o stvarima koje se pljuju !

  7. Da li znate gde je radio sadasnji ministar prosvete sem u Petnici i sem sto je recenzirao? So, radio je u Zavodu za vrednovanje…bla bla.., znate vec te uzaludne institucije koje samovrednuju etc etc papir tamo, nosim ga na prevodjenje onamo.., pric pric oko kopiranja, pa ga setam na slanje skolama?
    So, tu je radio.
    I, u ZUOVu i slicnim ZZZ zavodima (tisina, spavaju, sek kad rade tezge/seminare) otpustanja nece biti. Ne brinite kolege.A i kinte od seminara bice i dalje.

  8. Profesor zaradjuje 43.000 ,a vozac 50.000. Koliko godina učenja je porebno da se stekne Diploma profesora? Osnovna škola, srednja i visoka, što je ukupno 8+4+4 što je ukupno najmanje 16 godina učenja.
    Za vozača autobusa je potrebna osnovna skola i položen ispit za upravljnjem autobusom!
    Doktor zaradjuje 65.000,a sudija 108.000, što znači da mesečno jedan profesor i jedan doktor rade i zarade koliko jedan sudija.
    Profesor, doktor i sudija, imaju isti stepen stručne spreme(7.), ali očigledno da postoje velike razlike u plati i ako svi rade u javnom sektoru.Ima li tu logike?
    Smatram da ste u pravu da administracija treba da se smanji, takođe pedagozi i psiholozi koji se samo šetkaju i puše i ako je zabranjeno. U malim školama sa malim brojem odeljenja smanjiti 100% radno vreme direktora, jer nemaju isti obim posla kao i direktor koji ima po 30 odeljenja i oko 1000 učenika.

  9. a šta mislite o sledećem?
    Ode jedan prosvetni radnik u penziju,a na njegovo mesto direktor primi tri radnika po 33,33% (srpski jezik u srednjoj školi). Ili direktor ne preuzme tehnološki višak iz druge škole tvrdeći da nije stručan i ako je predavao 17 godina taj predmet, zato što neki ministar je naveo samo neka zanimanja koja mogu da predaju taj predmet. Ispod navedenih profila prosvetnih radnika za dati predmet naveden je tekst da taj predmet mogu predavati i lica koja su imala četiri semestra informatičkih predmeta na studijama. Direktor ne preuzme tehnološki višak već primi drugog radnika na određeno. POsle dva meseca raspiše konkurs koji mu odobri načelnik školske uprave. Zatim donese odluku da se ne primi ni jedan kandidat prijavljen na konkursu (konkurisao i tehnološki višak). Na taj način je omogućio produženje radniku na određeno da i dalje radi.

  10. Prozaicno bi bilo da kazem da ovu drzavu treba da je sramota da nakon cetiri godine ponizavajuceg rasta prosvetarskih plata po 2,5%, sada odjednom obori platu za 10%. Matematicar sam i znam dobro sta je procenat, no i lud shvata da 10% od plate od 50000din. nije isto kao 10% od plate 100000. Sa 90000 se jos uvek moze lepo ziveti, a 45000 je znacajno manje nego 50000. Znaci, linearno smanjenje zarada nije resenje problema, nego samo dalje urusavanje sistema vrednosti i pracenje plana koji nase potomke vodi u status jeftine radne snage. Postoji u ovoj zemlji dovoljno onih koji odavno imaju plate preko 80000, sa fakultetom, u drzavnom sektoru…a u prosveti ni direktorska (drzavna) plata nije tolika. Razocarana sam stavom ministra koji , izgleda, nije postavljen tu kao neko ko treba da stiti interese prosvetara, kao ni prethodni, nego da objasnjava svojoj bransi zasto je ova kriminalna odluka dobra. Trebalo je malo vise porazmisliti o primanjima ministara u Skupstini i putnim troskovima, a ulozenom trudu i radu, g-ne Vucicu. Nije to zanemarljiv broj..pa o voznim parkovima pojedinih institucija. Prosvetari se oblace po Second hand prodavnicama i buvljacima, sumnjam da iko iz Skupstine ima i takav problem. Vlast se ponela kao roditelj koji bi, u znak stednje, detetu zabranio cokoladu, a sam se ne bi odrekao estetskih operacija za podmladjivanje. Neodgovorno i veoma ponizavajuce za nas, prosvetare i jako se nadam da necemo opet cutati i kusati

  11. Vi ocigledno imate nesto protiv sekretara skola, a verovatno ste nastavnik. Iz Vaseg teksta se ocigledno vidi da vi o ovom poslu ne znate bas nista. S obzirom da sam ja sekretar u jednoj skoli, evo nekoliko reci na tu temu. Jedino sekretar i racunovodstvo u skoli radi puno radno vreme. Obaveze koje mi imamo ne mozete cak ni da zamislite. Dok vecina nastavnog osoblja posle odrzanih nekoliko casova odlazi kuci, mi smo u skoli i radimo. Mnogo puta sam morala i kuci da nastavim sa radom. Raspuste nemamo a o godisnjem odmoru, koji nam je zakonom zagarantovan, mozemo samo da sanjamo. Nikada nisam iskoristila ni polovinu svog godisnjeg odmora jer nema ko da me menja. Zato Vas molim da ne pisete o stvarima o kojima ocigledno ne znate nista.

    • Znamo to vaše radno vreme, igrate igrice kad god neko uđe u računovodstvo ili kod sekretara. Radim u četri škole a situacija je svuda ista. Normalno da idem posle dva ili tri časa, zato što žurim u drugu školu na časove.

      • Da me je neko pre 10g pitao sta radi sekretar skole, knjigovodstvo, rekla bih blago njima. Jer, sama pomisao kada se kaze ta rec skola,dovodi do nekog zakljucka „zimski,prolecni,letnji raspusti,ekskurzije, dnevnice,nastava u prirodi,…“ Situacija je potpuno drugacija i nimalo obojena. Kada sam pocela raditi, sve mi je polako postajalo jasnije, da je skola iako su u njoj ucenici i nastavno osoblje, jedno pravno lice u kome postoji Upravni-Skolski odor,Savet roditelja,Nastavnicko vece. Direktor,sekretar,racunovodja,pomocno osoblje-vecina nastavnika nisu upoznati sa radom nikog od njih. Kazu, mi nismo duzni da znamo zakone, pravilnike… Na koji nacin ce se ocenjivati ucenik, ako ne znate pravilnik o ocenjivanju? kako cete znati sta sve i koje propise mora da zna sekretar-pravnik ako niste procitali Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja? Ko vas prijavljuje, odjavljuje,osigurava,stoji u redu za markice za osiguranje,ko sprovodi postupak javnih nabavki ogreva , elektricne energije,pa osiguranje ucenika,zaposlenih,raspisivanje konkursa, organizovanje sednica skolskog odbora,vodjenje aktive, pasive,arhive…a obracun putnih troskova, dnevnica, obracun zarada…kontiranje, stajanje na salterima da bi se predale prijave za placanje poreza , nalozi za placanje racuna…brojna resenja izmedju ostalog i o godisnjim odmorima, resenja o zaradi, vodjenje dosijea radnika, slanje statistickih podataka. jedan pravnik u skoli primenjuje mnogo zakona, uredbi, pravilnika, uputstava i pri tome ne sme da pogresi, jer sledi odgovornost direktora i to novcana. Za bilo koji propust odgovoran je direktor skole.U skoli pravnik mora pored ZOVO da poznaje i Pravilnike-o vaspitno discipl.odgovornosti zaposlenih, uceika, pravila ponasanja ucenika,Statut skole,Zakon o javnim nabakama,pravila upravnog postupka,parnicnog takodje ukoliko dodje do radnog spora, sve promene skole kao pravnog lica moraju se uskladjivati sa podacima u Privrednom sudu gde je skola registrovana,svi ovi akti moraju se usaglasavati svake godine pa makar se jedna rec promenila u zakonu. Tu su poslovnici o radu organa u skoli,ucenickog parlamenta, zavrsni ispiti, slanje izvestaja tromesecnih o javnim nabavkama, legalizacija,takmicenja, polaganje ispita za licencu. Isplata jubilarnih nagrada, solidarne pomoci…i ne stizem da vidim sta ko radi, i ne znam da li bilo sta da zatreba bilo kom nastavniku uvek dodju kod sekretara, racunovodje,pedagoga. Zasto,ako oni nisu potrebni, ako se sve moze sam. Moj posao nije da nadgledam kad je ko otisao, dosao, za to postoji Evidencija prisutnosti na radu u koju se svi upisuju kada dodju u skolu. Preporucila bih svakom da eto bar jednom sam sprovede postupak nabavke a moze i male nabavke, jer je sada za svaku nabavku bilo cega pa recimo krecenje ucionica potrebno sprovodjenje ovog postupka.Sta radi nastavnik kada neki ucenik izgubi svedocanstvo, kada se povredi, kome ce ga uputiti? Ako nastanik ima problem u smislu ponasanja ucenika, ako ucenik pocini povredu pravila ponasanja, kome ce ga prijaviti, sta podneti? sta ako ima problem sa stazom, kome ce se obratiti? Kome ako ga drugi nastavnik omalovazi pred svima? Kada popunjavate diplome, svedocanstva, unosite podatke i napomene u maticne knjige, kada vam je potrebna prevodnica…cesto pitate kako, koji pecat veliki mali,..delovodni broj za sve isto ili posebno…Ako dozivi povredu na putu do posla i nazad? I zaista, mnogi nisu ni znali sve ovde jos nenabrojene poslove,ali i ne moraju znati.Uglavnom kada nastane neki problem sa ucenikom, roditeljem,ili bilo koji problem uvek se obracate ne jedni drugima vec direktoru, pravniku, racunovodi, pedagogu. Zasto?

  12. Većina radnih mesta u školi postoji i datira na osnovu slike škole iz 90-tih godina, a to su činjenice koje su iznete u knjizi Menadžment obrazovanja, prof. dr Slavka Karavidić, bivšeg pomoćnika ministra prosvete za sektor finansija. Zadnjih godina broj učenika u svim školama je opao, ali za pojedina radna mesta ne važi pravilo da se smanjuju.
    Npr. škola u kojoj radim imala je 2003/04 godine 8 izdvojenih odeljenja i ukupno 32 odeljenja (362 učenika ukupno), a sada u školskoj 2013/14. godini ima svega 15 odeljenja i ukupno 214 učenika. I ako je većina nastavnika i učitelja, skoro 1/3 ostala kao tehnološki višak, direktor je i dalje ostao da imao 100% normu, a broj odeljenja za više od polovine se smanjio. Pored smanjenja broja odeljena za 17, u školi su veštački otvoreni pored jednog produženog boravka, još jedan produženi boravak-100% i još 50% psihologa. Imali li tu malo logike?
    Napomenuo bih da na teritoriji grada postoje još 4 takva sela i 4 takve škole (I škola ima 8 odeljenja oko 100 učenika, II škola ima oko 100 učenika, III škola ima 40 tak učenika i IV škola ima oko 190 učenika), a pri tome sve imaju po 1 direktora. Da li takvim školama potreban direktor od 100% ili je za to mesto potrebno i dovoljno priznati samo 20%? Ovim primerom mesečno bi se uštedelo 4 plate direktora (po 50.000,00), što iznosi 200.000,00 mesečno. (2.400.000,00 godišnje).
    Eto uštede. Takva mesta i takve škole ima u svakom gradu.

    Članom 8. Pravilnika o ceni usluga u osnovnoj školi precizirano je da redovna škola sa 24 i više odeljenja ima direktora…
    Članom 15 Pravilnika o ceni usluga u osnovnoj školi precizorano je da redovna škola se organizuje sa najmanje 24, odnosno 32 odeljenja učenika od I do VIII razreda.

    Da li se prosvetnim radnicima treba smanjiti po 10% ili se trebaju smanjti i ugasisiti neka radna mesta ostaje da se vidi!

  13. Poštovani,moram da razjasnim jednu neistinu koja se provlači kroz tekst,inače korektan.Kažete da ne postoji normativ za zaposlene u administraciji u školama,što nije istina.Normativ postoji kao i za nastavnike.Problem je što se normativ ne poštuje,pa se dešava da u skolama sa preko 1000 ucenika,radi isti broj zaposlenih u administraciji kao u školama sa 300 učenika,naravno sa istim platama samo sa prevelikom razlikom u obimu posla. Zato molim Vas nemojte da nas stavljate sve u isti koš,zato što veliki broj zaposlenih van nastave,obavlja korektno svoj posao za jako male plate.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime