Gondolijeri na Ušću isekoše stabla kao jedinu nadu opozicije za moguću uspešnu Balvan revoluciju. A svi su izgledi da ćemo se seći još.
Ko bi mogao i biti pametan kad zna da nam Turci na Kolubari u Valjevu posekoše knezove, Đilas u Beogradu – pošto su ustaše u Marseju posekli kralja Aleksandra – poseče platane u kraljevom bulevaru, a gondolijeri na Ušću isekoše stabla kao jedinu nadu opozicije za moguću uspešnu Balvan revoluciju. A svi su izgledi da ćemo se seći još.
Ovi u Hagu osudiše Srbe na petnaest vekova robije – što je tri puta više nego što smo robovali pod Turcima – a mi se, kao Don Kihot, borimo protiv fontana na Slaviji, Beograda na vodi, kaldrme u Skadarliji i popločavanja Trga Republike. Kosova nema nigde kao da je već u Albaniji.
Hilari je Bilu oprostila Moniku, a mi, baš u jeku bitke za povećanje nataliteta, smenjujemo Jutku u Brusu sa položaja na kome se, baš na ovom polju, mogu postići značajni rezultati.
Da je Evropa na vreme zabranila upotrebu najlon kesa, Miloševića možda ne bi ni isporučili. Ne bi imali u čemu kad već nismo imali zbog čega. U Srbiji, sumnjičavoj kakva je po rođenju, niko ne veruje u ljubavnu vezi između Tačija i Lili Madlen Olbrajt. Zato su, možda, u pravu oni koji tvrde da su za sve krivi Srbija i Milošević, a Olbrajtova je ostala nevina što se, nakon isteka devetog meseca, i pokazalo apsolutno tačnim. Olbrajtova je pare volela više od samog Tačija dok je Džefri Najs voleo ili pare ili produžetak leđa. To su Muslimani i Šiptari znalački iskoristili da mu se podvuku i bez para pa su optuženi samo za krađu kokošaka u carskom gradu Prizrenu u vremenu od deset pre podne do dvanaest i petnaest istog dana i na Baš-čaršiji jednog petka.
U Beogradu je Šabić okrvavio obraz, a opozicija ukaljala svoj. Šabić pao, a saplela se opozicija. Vlast tvrdi da iza svakog ćoška vidi ponekog Boška. Svako se sa svakim koška i svi tvrde da je to zbog Boška. Za to vreme u Prištini vodeći Šiptari preuzimaju u svoje krvave ruke ukupno sudstvo iz sličnih ruku EULEKSA i, ako Natašu Kandić postave za vrhovnog sudiju, Srbija će kao Karadžić, generalno zbog „genocida“, biti optužena na doživotnu robiju bez prava na žalbu i mirne građanske proteste.
Plašim se da je Srbija i bez Boška ostala zatočenica evropskog ćoška i da joj ni priznanje „države“ Kosovo ne bi donelo život ponovo.
Dragoslav Pakić
Izvor: stanjestvari.com
