Seci uši krpi… Kako režim finansira međunarodne platne obaveze Srbije

0
197
Ilustracija/Foto: pixabay.com

Globalna plutokratija održava svoj vazalski režim u Srbiji isključivo ako on kontinuirano sve više uzajmljuje njihove krivotvorene kredite (novac kreiran bez ikakvog materijalnog pokrića) i predaje im u bezcenje sve vredne materijalne posede naroda Srbije.

Ali šta biva  kada režim više nije u mogućnosti da odplaćuje sve te akumulirane kredite i nema  šta više prodati?  A narod Srbije je tehnički već  u bankrotu, jer je u manjku od preko $51 milijardi realnih likvidnih sredstava neophodnih za namirenjena potraživanja globalnih bankstera (vidi http://www.koreni.rs/bankrot-naroda-srbije/).

Posebno je težak problem devizne nelikvidnosti naroda Srbije za podmirenje međunarodnih platnih obaveza.  Samo za 2020. devizne platne obaveze Srbije prema inostranstvu procenjuju se na $16 milijardi:

  • $8 milijardi odplate dospelih glavnica i kamata javnog i privatnog duga.
  • $6 milijardi za pokriće godišnjeg spoljnotrgovinskog deficita Srbije.
  • $2 * milijardi neto-odliv deviza (repatrijacija profita) za direktne strane investicije.

*Procenjuje se $3.5 milijardi ukupnog zvaničnog i nezvaničnog/ilegalnog deviznog odliva iz Srbije,  za iznošenje dobiti iz stranih investicija.  Devizni priliv iz stranih investicija u najboljem slučju 2020. može biti samo $1.5 milijardi deviznog keša.  Stoga je u međunarodnom platnom bilansu Srbije, neto devizni odliv za direktne strane investicije bar $2 milijardi.

Po MMF diktatu, režim/Narodna Banka (NBS) garantuje 6-mesečnu inostranu platnu likvidnost Srbije kontinuiranim održavanjem minimuma deviznih rezervi.  Trenutno , te rezerve su oko $14 milijardi. Od tih NBS deviznih rezervi, oko 50% čine inostrane hartije od vrednosti (obveznice), oko 40% čine devizni depoziti u inostranstvu, i oko 10% čine rezerve zlata.

Činjenica je da trenutni zakon tretira NBS kao autonomnu (privatnu) instituciju,  a ne zajedničku svojinu Naroda Srbije.  Tako da Narod Srbije uopšte nije informisana o strukturi, riziku i naplativosti NBS inostranih hartija od vrednosti, niti o bonitetu finansijskih institucija u kojima su devizni depoziti NBS.  Posebno pitanje je odkup zlata iz domaće proizvodnje.  Od koga?  Po kojim/čijim privatizovanim koncesijama se to zlato proizvodi?  Gde se čuva?

Da Vas podsetimo:  Mitropolit Porfirije: Teror nad Crkvom, po ugledu na Enver Hodžu, ne može biti rešenje za Crnu Goru

Uz to, sredstava NBS pohranjena u inostranstvu ostvaruju negativne prinose i kamate, i kontinuirano gube vrednost zbog inflacije.  I što je najgore, ta sredstva se ne koriste za neophodno finansiranje privrede Srbije –  čime se privreda primorava da uzima nove skupe kredite od istih globalnih bankstera, koji NBS inostranom aktivom/depozitima raspolažu.

Ako su sada godišnje spoljne platne obaveze Srbije $16 milijardi, kako to onda režim/NBS održava svoje devizne rezerve i svoju deviznu platnu likvidnost?

Privreda Srbije već nema neto deviznih prihoda, jer međunarodni trgovinski bilans Srbije je već  decenijama prosečno u stalnom manjku od oko $7 milijardi godišnje.  Stoga , jedini izvori deviznog priliva koji osiguravaju međunarodnu/deviznu platnu likvidnost Srbije su:

  • likvidacija /privatizacija javne/državne imovine
  • novi banksterski krediti
  • donacije Dijaspore

Priliv od privatizacije –  U svom budžetu za 2020. režim je predvideo samo $200 miliona neto deviznog priliva od naplate koncesija i privatizacije javne/državne imovine.  Režim je 2018-2019 već jednokratno likvidirao javne starteške privredne giganate (železaru Smederevo, Aerodrom Beograd, PKB, Bor, Komercijalnu Banku…) za oko $1 milijardi neto keš prohoda.  Znači nema drugog značajnog deviznog priliva iz privatizacije.  Osim ako globalne gazde (kroz MMF) još i ne narede hitnu likvidaciju EPS, Telekoma, Srbija Gasa…

Novi banksterski krediti –  Za 2020. predviđa se oko $10 milijardi ukupnog deviznog priliva iz novih javnih i privatnih inostranih kredita. Prema zvaničnom budžetu za 2020. režim je planirao da dodatno zaduži narod Srbije za $5 milijardi deviznih – uglavnom prodajom državnih obveznica Srbije na domaćem i stranom banksterskom tržištu.  Procenjuje se da će u 2020., zbog ekonomske recesije, privatni sektor uzajmiti oko $5 milijardi deviznih samo za prosto obrtno-reprogramirnje  oko $30 milijardi svog spoljnjeg i domaćeg duga.

Da Vas podsetimo:  Kon: Pobedićemo, ako izdržimo šest nedelja

Posebnom budzetskom stavkom su predviđena nova (već  ugovorena) spoljna, dodatna dugoročna zaduživanja od $12.5 milijardi za režimske investicije u javna dobra/infrastrukturu i javnu administraciju. Takođe, režim  će se dodatno spolja zadužiti još  $3 milijardi zbog vanredne situacije sa Kovid-19 pandemijom. Ali tih $15.5 milijadi dodatnih zaduživanja  će biti relevantno u spoljnjem platnom bilansu Srbije za 2021.

Dakle , privreda i režim novim banksterskim kreditima kratkoročno obezbeđuju $10 milijardi novog deviznog priliva.  Tehnički, taj novi devizni priliv su novi računovodstveni (bez keša) kreditni transferi u krivotovrenim banksterskim hartijama od vrednosti.

Veoma je važno razumeti ukupni trošak tih novih kredita.  Prosečna godišnja kamata na te kredite je oko 3.5% ($350 miliona). A i te kamate su mnogo više nego kamate za zemlje u regionu.  Međutim, u realizaciji ovih kredita, povrh kamate imamo i brokerske-finansijske provizije i troškove sistemske korupcije – koji se procenjuju na oko $200 miliona godišnje.  Stoga ukupni efektivni trošak ovih kredita je + 5.5%.  A ekonomski rast Srbije, za 2020. procenjuje se na negativnih 6%.

U suštini režim praktično plaća tekuće međunarodne kreditne obaveze Srbije, uzimanjem kredita sa jedne banksterske kreditne kartice (sa višom kamatom) da bi odplatio dug na drugoj banksterskoj kreditnoj kartici.  Ipak nemojmo ovo kratkoročno režimsko/NBS obrtno balansiranje izjednačavati sa finansijskom spretnošću i mudrošću.  U narodu to se prosto zove seci uši krpi…  A dobro znamo da vlasnici kreditnih kartica i čekovnih knjižica, koji prekorače dozvoljeni im minus, redovno ostaju i bez ušiju i bez…

U 2020. ukupne dospele zvanične devizne platne obaveze Srbije prema inostranstvu su $16 milijardi.  Vidimo da će režim i privreda kako-tako obezbediti $10 milijardi deviza iz obrtnih banksterskih kredita.  Nameće se presudno pitanje: Odakle Srbiji još $6 milijardi keš deviza za namirenje preostalih inostranih platnih obaveza?

Da Vas podsetimo:  Plata u Petrohemiji 35 hiljada dinara, radnici najavili štrajk

Režim će taj deficit od $6 milijardi izprva pokriti iz trenutnih $14 milijardi deviznih rezervi NBS.  Ali po MMF direktivi, te devizne rezerve se opet moraju hitno obnoviti.  Što znači, NBS će tih $6 milijardi deficita efektivno pokriti odkupom iz privatnih deviznih rezervi naroda Srbije, koje su u stvari donacije Dijaspore.  Imajmo u vidu da će NBS odkup deviza od naroda biti otežan monopolom i sobstvenim interesima stranih banaka u Srbiji.  Takođe imajmo u vidu, da zbog svetske ekonomske krize, donacije Dijaspore su uveliko usahle – tako da se privatne devizne rezerve naroda Srbije jednokratno troše bez obnavljanja.   A šta će sa narodom i državom Srbijom biti kada se u roku od godinu dana i te privatne devizne rezerve potroše?

Očigledno da vazalski režim još kratkoročno grčevito održava svoj parazitski opstank kriminalnim reketom Dijaspore, uzimanjem novih banksterskih kredita, i grozničavom likvidacijom i ono malo preostalih javnih/državnih poseda Srbije.  Ali Dijaspora je već maksimalno iskorišćena, a značajno-vrednih javnih/državnih poseda Srbija više i nema.

Dakle , opstanak ovog vazalskog režima zavisi samo od još većeg zaduživanja kod globalnih gazda u njihovom krivotvorenom novcu.  Zbog evidentnog finansijskog bankrota Srbije, globalni banksteri uslovljavaju dalje zaduživanje režima sve višim kamatama i prekomernim lihvarskim materijalnim zalogom.  Nažalost jedini preostali materijalni posedi Srbije, koje im režim može dati u zalog su suverena teritorija Srbije i prodaja naroda Srbije u  golo  roblje.  Ali to je već  isključivo absolutna  odluka samog naroda Srbije, sa njegovom potpunom odgovornošću i pravom.

©Zoran Karaklajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime