Šef deska RTV tvrdi da nema cenzure, ali odbija da odgovori na pitanje novinarke koja je zbog cenzure dala otkaz

0
523

rtv_javna_rasprava_cenzolovka_perica_gunjic-2-1-768x514Verbalni dueli, nadvikivanje, izbegavanje odgovora deo su burne javne rasprave o programu Radio-televizije Vojvodine. Urednici RTV govorili su o osvojenim slobodama i većoj gledanosti, dok su građani podsećali na ukidanja emisija, cenzuru, kao i na primer Dnevnika u 17 u kome je prvih šest vesti posvećeno premijeru.

Programski savet Radio-televizije Vojvodine trebalo bi da do sredine ovog meseca sačini izveštaj o primedbama i sugestijama iznetim na šest ovogodišnjih javnih rasprava o programu pokrajinskog javnog servisa i da o tome obavesti rukovodstvo te kuće.

Organizovanje javnih rasprava, što spada u zakonske obaveze Programskog saveta, i posledično objedinjavanje onoga što su građani iznosili o programu RTV od septembra u Senti, Vršcu, Zrenjaninu, Lovćencu, Rumi i, u minuli četvrtak, u Novom Sadu, po svemu sudeći, ima se smatrati lakšim delom posla.

Zbog prirode odnosa Programskog saveta i novog rukovodstva RTV, međutim, predsednica Programskog saveta Aleksandra Đurić Bosnić ne gaji optimizam kada je reč o tome da će u RTV uvažiti sve što je u javnim raspravama izneto o programu pokrajinskog javnog servisa – naročito kada je reč o priličnom broju kritika i primedaba.

„Možda će neke sugestije usvojiti, ali nisam preterani optimista u vezi s tim da će uvojiti sve ono što se ne uklapa u političko-ideološki obrazac koji se već neko vreme neguje na RTV“, ocenila je za Cenzolovku Aleksandra Đurić Bosnić.

„Svaka vrsta ideološkog upodobljavanja mora da prestane da bude manir u RTV“, ističe naša sagovornica. Istina, kaže, teško je očekivati da će se to deseti u dogledno vreme, tim pre jer iste manire prepoznajemo i u kulturi – mi, zapravo, živimo to upodobljavanje i to će sigurno trajati još neko vreme.

„Ti maniri se, međutim, u medijima lakše uočavaju jer se tu ne mogu sakriti manipulacije, ideologizacija, razni oblici cenzure i stvaranje ’dvostruke realnosti’, u šta spada prilog sa javne rasprave u Lovćencu koji je emitovan na RTV“, podseća Đurić Bosnić.

Dnevnik u 17 konačno državotvoran

U tom prilogu izostavljene su, inače, ozbiljne optužbe o cenzuri, uklanjanju nepodobnih urednika i novinara, te primedbe o favorizovanju određenih funkcionera u informativnim emisijama RTV. RTV nije zabeležio ni trenutak kada je deo prisutnih, navodno revoltiran istupanjem bivših novinarki RTV Sanje Kljajić i Vanje Đurić, sada aktivistkinja Inicijative „Podrži RTV“, i njihovim kritikama pre svega koncepcije informativnog programa te kuće nakon smena u maju ove godine, demonstrativno, kao po komandi, napustio skup.

U tom trenutku, iza novinara Cenzolovke pojedini meštani su glasno zatražili „da se puste đevojke da govore“ jer su, kako su napomenuli, želeli da čuju „šta se to dešava u RTV“.

Nasuprot primedbama da je, prema objavljenom monitoringu Novosadske novinarske škole, samo u jednom danu (21. 6. 2016) premijeru Aleksandru Vučiću posvećeno prvih šest vesti Dnevnika RTV u 17 časova, te da dominantno vreme u informativnim emisijama zauzimaju pseudodogađaji koje organizuje vlast, u Lovćencu se, eto, našao građanin koji je za Dnevnik u 17 uskliknuo kako je „konačno postao državotvorna emisija“, a sam RTV je, napomenuo je, uspeo da postane „javni servis svih građana“.
IGNORISANJE POSTOJANJA O RADIJA

Da Vas podsetimo:  REM krije transkripte sa sednica

Glavna urednica O radija Klara Kranjc upitala je svoje kolege zbog čega u upitniku za ocenu programa pokrajinskog javnog servisa, koji su popunjavali učesnici na svim javnim raspravama, ne postoji mogućnost ocenjivanja programa O radija.

Ovaj radio proletos je pobedio na takmičenju evropskih radio stanica „Radio bitka“ (prošle godine bio je poražen u finalu), e da bi samo nekoliko meseci kasnije bilo faktički inicirano njegovo gašenje, odnosno, zvanično – bilo je predloženo da bude pripojen redakciji omladinskog programa Radio Novog Sada.

Kako je potvrđeno Cenzolovci, zakon se isprečio takvim namerama, pa se od ukidanja O radija (zasad) odustalo. Očito ne i od ignorisanja, makar u upitnicima za ocenu programa RTV, u čijem je sastavu O radio pune dve godine.
Šef centralnog deska: Apsolutna sloboda na RTV
Predstavnici RTV iskoristili su javne rasprave da predstave programske segmente pokrajinskog javnog servisa, da najave nove projekte, da se pohvale nagradama, povećanom minutažom emisija na jezicima nacionalnih manjina (ima ih 13) u odnosu na raniji period, ali i u sistemu RTV najvećom gledanošću – informativnog programa.

To je, kažu predstavnici RTV, naročito primetno nakon promene u rukovodstvu kuće u maju ove godine i, sledstveno tome, promena u uređivačkoj politici RTV.

Prema objavljenom monitoringu Novosadske novinarske škole, samo u jednom danu (21. 6. 2016) premijeru Aleksandru Vučiću posvećeno prvih šest vesti Dnevnika RTV u 17 časova

Šta je to donela promena (urednika i) uređivačke politike?

Šef centralnog deska RTV Budimir Marković kaže da se od maja ove godine „više niko sa strane ne meša u posao urednika“, ne postoje instrukcije o tome šta mora da se emituje i ne postoji cenzura, dok urednici imaju „apsolutnu slobodu“ u svom radu.

„Nakon maja i promena u kući došlo je do promene uređivačke politike, što između ostalog znači da smo izbacili sve što nema ukusa ,kao i poručene analitičare i isto takve izveštaje“, objasnio je Marković na javnoj raspravi u novosadskom Studiju M.

„Da li možete navesti koji su to sadržaji bez ukusa koje ste izbacili iz programa?“, stiglo je Markoviću pitanje iz publike.

„Do maja meseca u informativnim emisijama vladali su ostrašćenost i pljuvačina i toga više nema. Danas se više ništa loše ne može čuti o opoziciji, niti se više mogu čuti naručeni analitičari čiji je zadatak pre maja bio samo da pljuju po tadašnjoj opoziciji“, odgovorio je Marković.

Danas RTV ne da više nije servis jedne političke stranke, kako je to primetio Marković, nego je u informativnom programu te medijske kuće opozicija čak zastupljenija od vladajućih stranaka! Marković uporno ponavlja da je, izračunato „po metodi RTV“, odnos zastupljenosti 60:40 – u korist opozicije.

U prilogu RTV-a sa javne rasprave u Lovćencu izostavljene su ozbiljne optužbe o cenzuri, uklanjanju nepodobnih urednika i novinara, te primedbe o favorizovanju određenih funkcionera u informativnim emisijama RTV

Da Vas podsetimo:  Zabrana Vučića ili zabrana zloupotrebe funkcije koju obavlja?

„Evo, u prilogu posvećenom republičkom budžetu za 2017. imali smo četiri predstavnika opozicije, a sa druge strane – samo premijera“, kazao je Marković ponovivši da na RTV „više ne vlada jednoumlje“.

„Taj podatak o odnosu zastupljenosti opozicije i vladajućih stranaka – prosto nije tačan“, reagovala je direktorka Novosadske novinarske škole (NNŠ) Dubravka Valić Nedeljković.

Ona je okupljenima u Studiju M predočila istraživanje NNŠ, obavljeno od 18. maja do 30. juna ove godine, koje je pokazalo drastičan porast broja praćenja pseudodogađaja, kao i to da informativni program RTV ne zadovoljava standarde.

„Ti podaci su javni i ja pozivam sve urednike i autore, kao i rukovodstvo da dođu i sami se uvere“, poručila je direktorka NNŠ.

Verbalni dueli sa publikom

Za razliku od Lovćenca, na novosadskoj javnoj raspravi niko od prisutnih nije pohvalio novouspostavljenu „državotvornost“ (!) jedne informativne emisije. Za (samo)hvalu su bili zaduženi predstavnici RTV, dok su od prisutnih gotovo isključivo stizale kritike i ozbiljne primedbe. Na neke od ključnih odgovori su, međutim, izostali.

U pojedinim trenucima razgovor sa predstavnicima RTV prerastao je u verbalne duele, nadvikivanje, dobacivanje i insistiranje na odgovorima, što je šefa centralnog deska Budimira Markovića nateralo da prisutnima iznervirano poruči da više neće odgovarati na pitanja.

„Do maja meseca u informativnim emisijama vladali su ostrašćenost i pljuvačina i toga više nema. Danas se više ništa loše ne može čuti o opoziciji, niti se više mogu čuti naručeni analitičari čiji je zadatak pre maja bio samo da pljuju po tadašnjoj opoziciji“ (Budimir Marković)

Predstavnicu Studentskog pokreta sa Univerziteta u Novom Sadu interesovalo je, tako, zbog čega joj je otkazano učešće u emisiji u kojoj je trebalo da najavi protest studenata i zbog čega RTV nikad nije emitovao prilog o tom protestu, uprkos obećanju.

Na to je Slavica Subotić Braun, od maja meseca v.d. direktora programa RTV, a istovremeno i članica (!) Programskog saveta, odgovorila da je „stvar urednika da li će ili neće emitovati neki prilog“.

U odgovorima na pitanja prisutnih građana moglo se čuti i da prilog o demoliranju izložbe o razaranju Vukovara u centru grada „nije emitovan u Dnevniku već u Novosadskim razglednicama jer je procenjeno da je to lokalni događaj“, te da je emitovanje serijala u produkciji Fonda za humanitarno pravo „Ljudi i svedočanstva“, u kojem govore žrtve ratova na tlu bivše Jugoslavije, naprasno prekinuto jer je ustanovljeno da „nisu ispoštovane pravne procedure oko emitovanja“.

„Mi nismo protiv te teme, ali u svemu se moraju poštovati procedure – moraju postojati potpisani ugovori, saglasnost o emitovanju, kao i sinopsis za svaku epizodu“, rekla je Slavica Subotić Braun.

U pojedinim trenucima razgovor sa predstavnicima RTV prerastao je u verbalne duele, nadvikivanje, dobacivanje i insistiranje na odgovorima, što je Markovića nateralo da prisutnima iznervirano poruči da više neće odgovarati na pitanja

„Ustanovili smo da ništa od toga ne postoji u našoj dokumentaciji. Mi stojimo otvoreni za takve teme, ali se pitam zašto se jednom ne progovori i o pozitivnim stvarima koje su se dogodile na ratnim područjima, a ne samo o negativnim?“

Na to joj je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo odgovorio da je RTV na vreme pribavio saglasnost za emitovanje, te ju je upitao zbog čega mu niko iz RTV, ni nakon nekoliko poslatih mejlova, nije pružio objašnjenje za ukidanje emitovanja serijala.

Da Vas podsetimo:  U Nišu u poslednji čas otkazana debata sa Oljom Bećković i Ivanom Ivanovićem

„Na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja obratio sam se generalnom direktoru RTV Miodragu Koprivici i od njega dobio odgovor da „ne postoji programski interes za emitovanje serijala“. Vi, sa druge strane, kažete da je u pitanju nepoštovanje procedure, da li time osporavate odgovor generalnog direktora?“, upitao je Stjepanović.

„Ne želim da osporavam navode generalnog direktora, a ovo što vi sada radite prerasta u otvoreni pritisak“, kazala je vršiteljka dužnosti programskog direktora RTV.

Burno je reagovao i šef centralnog deska Budimir Marković na pitanja bivše novinarke RTV i aktivistkinje Inicijative „Podrži RTV“ Sanje Kljajić, koja je pre nekoliko meseci dala otkaz nakon što joj nije emitovan prilog o kršenju radničkih prava u Srbiji, o cenzuri u toj medijskoj kući, naprasnom prekidanju rada na istraživačkom serijalu o reformama pravosuđa, te o „kaznenom“ premeštaju TV voditelja na – radio.

Marković je potom rekao da „više neće polemisati s predstavnicima Podrži RTV“ te da više ne želi da odgovara na pitanja prisutnih.

PARADNA ULOGA PROGRAMSKOG SAVETA

Na predstojećoj sednici Programskog saveta RTV, pored izrade izveštaja sa javnih rasprava, Aleksandra Đurić Bosnić očekuje i raspravu o daljim aktivnostima tog tela, čiji mandat ističe 2019. godine.

„Ne nameravam da podnesem ostavku, ali nije isključeno da ćemo biti smenjeni“, kaže za Cenzolovku Đurić Bosnić. „Čak i da se to ne dogodi, ostaju kao bitni problemi uloga i nadležnosti Programskog saveta, koji sada ima tek paradno-savetodavnu funkciju, i naše inicijative koje upućujemo rukovodstvu RTV ,a na koje ili ne dobijamo odgovore ili su oni najčešće nesuvisli.“

„Generalnog direktora još nismo zvanično upoznali, kao ni v.d. glavnog urednika Prvog programa. Kad pitamo rukovodstvo zbog čega je neka emisija skinuta s programa, odgovore nam, recimo, da je autorki istekao ugovor. Ako pitamo zašto su dve novinarke dale otkaz tvrdeći da postoji cenzura, onda nam odgovore da ne znaju o čemu je reč i da cenzure nema“, navela je predsednica Programskog saveta RTV.

„Sa prethodnim generalnim direktorom, kao i sa bivšim programskim direktorom Slobodanom Arežinom imali smo odličnu saradnju, redovno su dolazili na naše sednice i učestovali u raspravi o programu, a takođe su nam dolazili i urednici programa i detaljno nas informisali o svojim planovima.“

Denis Kolundžija

Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime