Nebojša dr Stefanović još jednom je opravdao nadimak koji ga krasi. U naletu strasti, gostujući na Pinku, dok je iznosio seriju optužbi protiv Aleksandra Rodića detaljno je opisao sebe i svoju porodicu.
– Aleksandar Rodić je od 2002. do 2015. čak 43 privredna subjekta registrovao na sebe i članove svoje porodice. Kad jedna firma mora da plati porez ili iz bilo kog drugog razloga mora da plati dažbine državi, on je preregistruje, promeni ime i nastavi izdavanje dnevnog lista „Kurir“, što je bilo potpuno suprotno zakonu – izjavio je dr Stefanović.
Treba mu verovati, malo ko se bolje od njega razume u tu vrstu prevara. Na isti način je Aleksandar Vučić, zloupotrebivši troje Stefanovića, nekoliko godina sprovodio prevarne radnje u svom dnevnom listu „Pravda“. Većinski suvlasnik izdavačkog preduzeća „Pravda Pres“ bio je Nemanja Stefanović, brat Nebojše iz Beograda. Osim što je pozajmio svoje ime, Nemanja ni na kakav način nije učestvovao u radu izdavačke kuće i njenih novina. Poslom su upravljali braća Vučić i svemoćni kum Nikola Petrović. Radili su to na isti način na koji sada gospodare Srbijom. „Pravda“ je završila u stečaju, a ni Srbija neće bolje proći.
Prve dve godine Vučićeve novine su poslovale pozitivno. Dobar tiraž i solidan prihod od marketinga stvorili su dobit, koju su vlasnici proćerdali na besmislene nagradne igre i slične egzibicije s katastrofalnim posledicama. Tokom 2009, kad su problemi nabujali, Vučić je smislio odličan model za uštedu – prestao je da zaposlenima isplaćuje platu i da plaća Štampariju „Borba“. Neki urednici i novinari su potražili bolje redakcije, dok su drugi pokušali da se štrajkovima izbore za zarađene plate. „Borba“ je blokirala račun „Pravda Presa“ i podnela tužbu za odštetu od 60 miliona dinara.
– Neka tuže, nikad neće dobiti te pare. Sami su krivi. Kad su videli da ne plaćamo račune, što nisu prestali da štampaju novine? Nisam ih ja terao da nas toliko trpe. Suze mi teku niz leđa zbog njihovih problema – mudro je procenio Vučić.
Umesto da plati dugove, primenio je isto rešenje za koje sad optužuje Rodića. U saradnji sa Duškom Vuksanovićem, operativcem u službi Stanka Subotića Caneta i aktuelnim kontrolorom „Informera“, osnovao je novo preduzeće „Pravda Plasman“. Vuksanović je imao 40 odsto, a Ana Stefanović, supruga dr Sline, 60 odsto vlasništa u novoj firmi. Istovremeno, Vučić je Anu postavio za direktora „Pravda Presa“.
Pošto je račun „Pravda Presa“ bio u blokadi, prihod od prodaje i oglasa uplaćivan je na račun „Pravda Plasmana“. U prevarne radnje Vučić je uvukao svoje lažne političke protivnike i prave logističke i finansijske sponzore Miodraga Rakića i Dragana Đilasa. Iako su znali da vrše krivično delo, Grad Beograd i „Telekom“ su „Pravda Plasmanu“ plaćali reklame koje su objavljivane u novinama čiji je izdavač „Pravda Pres“. Pored svega, Canetov multimedijalni prevarant Vuksanović napravio je paramarketinško odeljenje „Pravdashop“, koje je, mimo zakona, u „Pravdi“ objavljivalo svoj oglasnik. U prevarnim radnjama učestvovala je i advokatica Snežana Rakočević, tada pravni zastupnik „Pravde“, a danas predstavnik naprednjačkog kartela u Republičkoj izbornoj komisiji.
Prevare Vučićevog klana nikada nisu kažnjene. „Pravda“ se ugasila sama od sebe, a njeni zvanični i nezvanični vlasnici preuzeli su vlast u državi. U skladu sa svojim karakterom, bahato optužuju svoje medijske i političke protivnike za ista krivična dela koja su i sami izvršili. Nije neka uteha, ali ostaje nada da će se kad-tad neko setiti da i njih, kao što su se oni sada setili Rodića, pozove na odgovornost.
PS
Nebojša dr Stefanović je u istom intervjuu na Pinku osuo drvlje i kamenje na Miroslava Miškovića, optužujući ga da pruža finansijsku podršku Rodiću. Upravo zbog toga treba proveriti informacije koje tvrde da je Mišković po Vučićevom nalogu platio dug „Pravde“ prema Štampariji „Borba“.
Predrag Popović
www.predragpopovic.wordpress.com
