Da mi je mozak Nebojše Stefanovića na samo dva dana, ljudi, samo dva, ni minut duže, da odmorim k’o čovek, štono kažu…
Da mi je ta vetrometina među ušima ne bih žalio godinu dana života za tih četrdesetosam sati, ali…
Dečkić se, naime, još bavi falsifikovanom ličnom kartom Vučićevog brata, odnosno, ubeđivanjem javnosti da zaista jeste falsifikovana i zloupotrebljena!
Dokon pop i jariće krštava, a vukovi kidišu sa svih strana, no rešiti pitanje svih pitanja zaista jeste prioritet, jer misija dobrog vojnika Nebojše jeste zaštita svega što se preziva Vučić, ili ima barem tri od tih pet slova u nazivu, ili se njemu učini da ima, zvuči, podseća, moglo bi da zvuči i podseća?..
Dakle, dok su svi ostali problemi na režimu „može i ne mora“ dr Stefanović je potanko objasnio javnosti kako se odmotalo to zavereničko klupko, ponudivši u međuvremenu, kao mali znak pažnje, premijerovom bratu svoju ličnu kartu na korišćenje, uz napomenu da je slobodno koristi i za čačkanje uva, ako mu volja?!
Što se pomenute istine tiče, izašla je na videlo kada je trag zavere odveo sina Nebojšu lično do jedne od beogradskih pijaca, gde je na mlečnim proizvodima saslušao na desetine baba, koje su listom potvrdile da potpis na famoznoj ličnoj karti nema veze sa Andrejevim!
– Ma, ministre, sigurna sam ne sto posto već sto i tri posto da ovo nije Andrejev potpis, a pravo da Vam kažem sumnjam i da je ovo njegova fotografija?! Toliko puta je sir i kajmak plaćao karticom, pa obično tražim ličnu kartu na uvid i da mi se potpiše na novine za svaki slučaj, tako da tvrdim da je reč o falsifikatu, i to bezočnom, sramotnom, tendencioznom i što je najgore- lošem, bre, lošem- citirao je ministar jednu od baba koje su nedvosmisleno potvrdile ono što je on zna od prvog dana, pa i pre toga!
Naravno, kako jedna lasta ne čini proleće, tako ni tuce baba ne čine istragu završenom, pa je Stefanović, u cilju prikupljanja što više dokaza, zamolio i Andreja Vučića da još jedanput dobro pogleda ličnu kartu i zakune mu se da nije njegova, što je ovaj i učinio, stavivši tačku na istragu koja je iscrpela i ministra i resurse.
– Da sad ne zamaram javnost detaljima grafoloških istraživanja, tek da pomenem kako su najveći stručnjace iz te oblasti utvrdili da je potpis aposlutno nepravilno akcentovan, jer je opšte poznato da braća Vučić, usudio bih se reći sveta braća Vučić, koriste kratkouzlazno V prilikom potpisivanja, a na falsifikovanoj ličnoj karti bilo je lako uočiti dugosilazno, a o lepoti potpisa da i ne govorim- reč je o najobičnijem švrakopisu, a Vučići pišu kaligrafski maltene…- sve jasno, baš kako je ministar i objasnio, ako je iko više i sumnjao u verodostojnost zvanične verzije?
Sad polako i bezbrižno može u nove radne izazove, ako ih uopšte ima, jer, čini se, da je rešenjem ovog slučaja stopa kriminala opala za dodatnih dvesta odsto, zar ne?!
Eh, da mi je njegov mozak samo na dva sata i njegova lična karta- iznajmim „Kako sam sistematski uništen od idiota“ i odmorim ko čovek…
Mihailo Medenica
Gospodine Medenica, hvala na ovako izuzetno dobrom tekstu. Dok se mi ovakvih „strucnjaka“ neotarasimo stradacemo samo mi koji nemamo falsifikovae licne karte.