Senzorna soba na otvorenom

0
874

Za uspešno obavljanje nastavnog procesa potrebno je mnogo truda i mašte. Pored nastave u školama, bolnicama i kućama, za usvajanje gradiva je od velikog značaja primena integrativne nastave i ambijentalnog učenja. Kada se učenicima koji zbog bolesti nastavu prate u kućnim uslovima organizuje nastava u prirodi, onda smisao izlaska iz kućnog okruženja predstavlja nesvakidašnji doživljaj i višestruku korist za đaka.

Jelena Arsović, zaposlena u Osnovnoj školi ,,Dr Dragan Hercog” u Beogradu i jedna od „scenaristkinja” radionica na otvorenom, podeliće sa nama utiske, doživljaje i zaključke o dobrobiti ovakvih programa za đake koji nastavu prate po individualnom obrazovnom planu sa defektolozima. U realizaciji besplatnih radionica za đake, u okviru projekta „Inkluzivne aktivnosti uz pomoć konja za učenike sa smetnjama u razvoju“, projekta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Udruženja „Guliver”i OŠ ,,Dr Dragan Hercog“, učestvovali su defektolozi sa terapijskim konjem Lenom, a podršku su pružili direktor škole i psihološko-pedagoška služba.

  • Kako ste došli na ideju da organizujete radionicu?

Cilj nam je bio da učenicima pružimo što kvalitetniju nastavu. Tako se rodila jedna ideja koja je počela sa realizacijom. U saradnji sa Udruženjem za aktivnosti i terapije uz pomoć konja „Guliver“, omogućili smo da dvadeset učenika i učenica iz kućne nastave pohađa nastavu koja se realizuje u vidu šest radionica. Predviđene aktivnosti obuhvataju odlaske učenika na beogradski hipodrom i u šumu parka Košutnjak. Ovi učenici zbog brojnih prepreka uslovljenih zdravstvenim stanjem nisu u mogućnosti da često imaju zajedničke aktivnosti. Stoga, pored onoga što uče na radionicama, njima je druženje sa vršnjacima dragoceno i vredno dolaska uprkos brojnim preprekama sa kojima se suočavaju i đaci i roditelji.

  • Možete li nam reći nešto više o svojim učenicima? Zašto je njima korisno da imaju i ovakav vid nastave?
Da Vas podsetimo:  Oči dobrog prijatelja su najbolje ogledalo

Zbog teškoće obrade svakodnevnih senzornih informacija u celovit opažaj, vrednost ovakve tematske nastave kroz radionice kod ovih učenika sastoji se u tome što se neposrednim opažanjem prirodne sredine omogućava utvrđivanje stečenih i sticanje novih potpunijih i trajnijih iskustava. Interdisciplinarni pristup nastavi je veoma važan. Povezivanjem sadržaja različitih predmeta u jednu celinu u prirodnom okruženju sa odgovarajućim aktivnostima, mirisima, dodirom, zvukom itd. podstičemo razvoj svih čula i lakše usvajanje znanja i veština. Već posle prve radionice pod nazivom „Ja sam sa prirodom”, koja je održana na Košutnjaku na Svetski dan zaštite životne sredine, uvideli smo prednosti nastave u prirodi za ove učenike u odnosu na klasičan rad. Integrativni pristup učenju podržava celovit razvoj ucenika. Obezbeđivanjem stimulativne sredine koja je pojačala svesnost učenika, stvorili smo podsticajnu atmosferu kojom su se učenici ohrabrili da istražuju okruženje, budu fizički i psihički aktivni i uživaju u novim avanturama.

  • Koja je bila tema ove radionice?

Tema prve radionice je bila reciklaža materijala i ekologija. Roditelji učenika su razmenjivali informacije i iskustva, a povremeno su se i uključivali u radionicu. Rad sa biljkama je opuštao i smirivao decu, davao im nove veštine i osećaj zadovoljstva. Učenici su kroz igru učili o važnosti zaštite prirode. Radionica je imala za cilj podizanje svesti o važnosti poštovanja životne sredine i o značaju reciklaže otpada. Terapijski konj Lena je na Svetski dan zaštite životne sredine došla sa suzama u očima jer zbog velike zagađenosti okruženja na Košutnjaku nije mogla da pase. Današnje vreme zahteva da se stalno podsećamo šta nam sve priroda nudi i koliko je važno da je čuvamo.

  • Kako su aktivnosti uz pomoć konja uticale na realizaciju časa, koja je bila njihova uloga i oseća li se boljitak posle jednog druženja sa ovim plemenitim životinjama?
Da Vas podsetimo:  Pčelarstvo je profesija satkana od ljubavi, rada i slobode

Aktivnosti uz pomoć konja, pored jahanja, obuhvatale su i mnoge aktivnosti koje su se realizovale uz samo prisustvo konja, korišćenjem didaktičkog materijala u cilju poboljšanja sveukupnog psihofizičkog zdravlja dece. Mirisi iz prirode ulaze u telo putem disanja, poruke se šalju direktno u mozak delujući na telo, psihu, emocije, kogniciju, raspoloženje itd. Miris i dodir konjske dlake, grive, repa itd. stimuliše čulo mirisa i dodira. Kroz dodir rukama i nogama učenici su učili šta je glatko, mokro, suvo (zemlja, pesak, suve biljke itd.) i toplo, tvrdo, mekano (kamen, drvo, plastika itd.). Taktilnom stimulacijom uvežbavali su nove veštine. Punili su posude peskom, slamom, zemljom, lišćem i sadili cveće. Vizuelnom stimulacijom i posmatranjem prirode u određeno godišnje doba, okruženi različitim zvukovima (šum grana drveća, trave, zujanje insekata, cvrkut ptica, fijuk vetra itd.) proširivali su ranije stečena iskustva. Deca su jahala i terapijskog konja Lenu, a vestibularni senzorni sistem stimulisan je hodom konja kroz šumu, promenama smera, uspona i nagiba. Kretanje konja pomera telo deteta, stimuliše detetove mišice i zglobove, pa dete ima jači proprioceptivni osećaj. Vestibularnom stimulacijom i vežbama na terapijskom konju Leni, kao i samom relaksacijom na konju, učenici su imali jednu zaokruženu celinu. Kroz vežbe senzorne integracije poboljšava se efikasnost kojom nervni sistem obrađuje i koristi senzorne informacije da bi dete bolje funkcionisalo. Ovi odgovori ogledaju se u boljoj regulaciji, poboljšanju pažnje i poboljšanju funkcionalnih veština i ponašanja kod tih učenika.

socijalnoukljucivanje.gov.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime