Šešelj i kumovi

Čistka za ne daj Bože

0
1085

2014-06-21_063650Veoma je indikativno, pomalo čudno, pa i u neku ruku groteskno reagovanje Vlade Srbije i njenog premijera na najavu nekakvog antidržavnog scenarija sličnom onome iz 2003. godine. Vest o nekakvoj velikoj zaveri unutar srpskih medija, a posredno i same izvršne vlasti, posebno policije, došla je iz usta Mila Đukanovića, nekada žestokog srpskog (žutogrednog), a danas crnogorskog nacionaliste. Takvu opomenu svog „crnogorskog prijatelja“, srpski premijer je protumačio kao „dobronamernu“ i, svakako, korisnu, jer je odmah reagovao rečima da „Đukanović nije daleko od istine“. Potom je dodao, da bi oni koji mu rade o glavi trebalo da znaju da se „država nikoga ne boji“, te da će ona „reagovati brže i snažnije nego što (njegovi neprijatelji) mogu da zamisle“.

Ali, samo koji dan kasnije, pokazalo se da premijer (kao i predsednik države) nisu baš uvereni u snagu države, jer su upravo njih dvojica inicirali čistku u policijskim redovima. Smenjeni su svi načelnici policijskih uprava, uključujući i načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića, iako je ovaj, kako su saopštili iz policije, istog dana uspešno prošao poligrafsko testiranje.

Premijer Vučić je juče izjavio nešto što se, verovatno, ni u jednoj ozbiljnoj državi ne bi moglo ni pomisliti. Naime, najpre je predsednik vlade naglasio da „Vladi Srbije neće naređivati Darko Šarić“. Postavlja se pitanje, kako bi to Darko Šarić mogao da nešto naređuje vrhu države, pogotovo sada kada se nalazi u zatvoru. Uz Šarića, predsednik vlade je pomenuo i „gospodina Čumeta“ (Ljubiša Buha), koji je svedok saradnik u procesu za ubistvo Zorana Đinđića. A bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića ubili su, kako se tvrdi, upravo članovi kriminalne organizacije (zemunski klan) protiv koje Čume „zaštićeno“ svedoči.

Da Vas podsetimo:  Anesteziranje naroda

Dakle, ovde se može pratiti jasan trag od Đukanovićevog upozorenja o nekakvom „rukopisu iz 2003. godine“, preko zemunskog klana, pa sve do Darka Šarića i Ljubiše Buhe Čumeta, koji bi, po premijerovim saznanjima ili „slutnjama“, želeli da upravljaju Srbijom. Uz sve to, predsednik srpske vlade dodaje da su „mnogi ušli u borbu između Šarića i Čumeta“ (nije objasnio ko su ti „mnogi“), ali da država Srbija (to jeste, premijer lično) u tome „neće da učestvuje“ (ne zna se u čemu). Vidimo, ostaju brojne nepoznanice iza izjava Aleksandra Vučića, jer on putem medija, izgleda, šalje šifrovane poruke onima koji, valjda, nameravaju da udare na državu – zapravo, na njega lično.

Koga sve predsednik vlade nije pomenuo u toku jučerašnjeg obraćanja javnosti: od pomenutih navodnih članova mafijaških organizacija, do Frica Dudića, Rodoljuba Radulovića (za kojim još nije raspisana međunarodna poternica), preko nestalih diskova sa razgovorima članova Šarićevog klana i funkcionerima MUP-a, BIA i Specijalnog tužilaštva, između ostalih i sa načelnikom UKP Rodoljubom Milovićem.

Da bi se stvar, reklo bi se, dovela do apsurda i da niko ne zna ko je ko u premijerovoj priči u kojoj se „država nikoga ne boji“, prvi čovek Srbije (sada i zvanično najmoćniji) odnekud izvlači i nekakvog novog narko-dilera, za koga ranije niko nikada nije čuo. Uz to, iako ni sam ne saopštava javnosti pravo ime novog narko-bosa (osim nadimka Kosmajac), premijer kaže da se „jedino on ne plaši da pomene njegovo ime“.

Naravno, vidimo da ni Vučić nije (iako tvrdi suprotno) nije hteo (ili smeo) da kaže puno ime i prezime„novootkrivenog“ mafijaškog kuma.

2014-06-21_064939
Vojislav Šešelj

Ali, ako je stanje zaista takvo da niko u državi ne sme da pomene nadimak (a kamoli ime) nekog opakog kriminalca, osim hrabrog (neustrašivog) predsednika vlade, tada se postavlja pitanja, kako je moguće da se ta ista država „nikoga ne plaši“ i „da je mnogo jača nego što neki pretpostavljaju“? Pošto se iz reči Aleksandra Vučića može zaključiti da jedino on ima smelosti da stvari u Srbiji nazove pravim imenom, tada iz toga jasno sledi da bi on sam mogao biti i ona država u čiju se snagu uzda. Iz psihologije je poznato da samo kukavice imaju potrebu da se neprestano hvale svojom hrabrošću i da tvrde kako se nikoga i ničega ne boje. Istinski hrabar čovek o svojoj hrabrosti nikada ne priča.

Da Vas podsetimo:  Diplomatski skandal koji to nije - o postistini i ruskim špijunima

Interesantna je i paralela koju neki povlače između mogućeg dolaska Vojislava Šešelja u Srbiju, jer ovih dana Haški tribunal bi trebalo da donese odluku o njegovom puštanju na privremenu slobodu posle jedanaest godina robije bez presude. Da li je moguće da su se i predsednik vlade i predsednik Srbije (i Nikolić je zahtevao smene u vrhu policije) uplašili povratka njihovog kuma na političku scenu Srbije?

Ovakva preventivna čistka u policiji sigurno nije mogla biti pokrenuta bez jakog i ozbiljnog razloga, a eventualni povratak predsednika srpskih radikala jasno koincidira s pomenutim smenama načelnika policijskih uprava i smenom načelnika UKP Rodoljuba Milovića. Uostalom, Nikolić i Vučić najbolje poznaju svoga bivšeg stranačkog šefa (s njim deleli i zlo i dobro decenijama), tako da najbolje znaju da li imaju razloga za brigu, a, možda, i za paniku.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime