Sedam dana je izgleda malo da bi se u jednom novinskom tekstu opisalo sve ono što se u međuvremenu dogodilo u Srbiji. Utisci o poseti Putina još nisu stavljeni van pažnje javnosti, a u Srbiju stižu mnogi drugi, od voljenih i poštovanih, do onih koji nikada, ama baš nikada, ne bi trebali da kroče na milimetar srpske zemlje. Verujem da će većina tekstova biti ispisana o poseti Rame i povratku Šešelja. Pa tom izazovu ni ja ne mogu da odolim.
Dok smo se nekako podsetili da su nas Francuzi nekada voleli, a da nas Rumuni vole, mimo volje naroda, stigao je i neželjeni gost, albanski premijer Edi Rama. Nešto mislim, kad 68 godina nijedan Albanac nije dolazio u posetu Beogradu, kakva je korist od dolaska čoveka koji je simbol mržnje prema Srbima, koji je nedavno slavio neviđenu provokaciju na fudbalskoj utakmici i koji je na kraju krajeva, premijer najzaostalije, najnazadnije i najprimitivnije države u Evropi, koja kaska daleko čak i iza osiromašenih balkanskih država. Naravno da je jasno da odnosi Srbije i okolnih država moraju biti podignuti na viši nivo ili da to prostije napišem, naravno da marionetska vlast u Beogradu, po nalogu Brisela i Amerike, pogotovo posle Putinove posete, mora da prima i goste poput Rame i „da mora da popravi odnose s Albanijom“. Kako da popravi kad ti odnosi i ne postoje?
Koliko je zla nanela Albanija u proteklih 68 godina, posebno poslednjih dvadesetak, kad su šiptarski teroristi ne samo vojno i politički podržavani iz Albanije, nego kad je Albanija organizovala ubistva i mučenja Srba, čiji su organi prodavani širom sveta.
Rama je iskoristio priliku i neočekivano, posle fudbala, još jednom zadao Srbiji i svima nama, težak udarac. On sebe nije ponizio, jer ljudi kao on ne znaju za tu ljudsku osobinu, ali jeste isprovicirao i ponizio Srbe, a to mu je i bio cilj, a zadatak je dobio od zapadnih mentora. Dobro, Vučić je intelegentno reagovao, ali pobedu je ipak odneo srpski neprijatelj Rama. Zašto?
Zato jer je on bio u pravu, a ne Vučić. Zna Rama da je Kosovo isti taj Vučić briselskim sporazumom poklonio Šiptarima, zna albanski premijer da Kosovo nije Srbija i da on u svakom trenutku može u Prizren, Peć ili Uroševac, a da premijer Srbije ne može. Niti je Rama hrabar a niti je glup, jednostavno, govori ono što mora da kaže po nalogu vlastodavaca i tu je isti kao Vučić, ali njihovi interesi i ono što je najstrašnije, situacija na terenu, nisu isti. Zahvaljujući i ovoj vladi i Aleksandru Vučiću, sveta srpska zemlja nije više srpska, i to obojica znaju, a albanski premijer koristi u trenutku kad je to najbolnije za Srbiju.
Videćemo, ako do uzvratne posete srpskog premijera dođe, hoće li on imati hrabrosti da u Tirani kaže ono što je rekao odgovarajući albanskom provokatoru. Ali pre toga puno će se stvari na nemirnom Balkanu desiti. Ja nemam nimalo sumnje po tom pitanju.
Glamurozno je ovih dana proslavljena godišnjica pada berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke. Verujem da Nemci imaju razloga da slave, a drugi? Koliko je taj „istorijski događaj“ doprineo boljem životu građana bivšeg istočnog bloka i većoj bezbednosti Evrope?
Koliko je haški tribunal doprineo pomirenju među narodima bivše Jugoslavije i koliko je ratnih zločinaca osudio za najteža krivična dela, posebno protiv Srba? O tome se mogu napisati knjige, ali se istina može sažeti u jednoj prosto proširenoj rečenici. Opet nemam dileme, najbolje su prošle sudije i ostali zaposleni u toj političkoj a ne pravnoj instituciji. njihova su mesečna primanja nezamisliva običnom smrtniku. I sada, kada je jasno da su Šešelja pustili, da ne umre u ćeliji, da li će ikada odgovarati za nepravdu prema tom čoveku, ma ko šta o njemu mislio? Jesu li prema najstarijem haškom uzniku, „istorijski događaji iz 1989.“ i rušenje berlinskog zida doneli pravedno suđenje i pravdu? Jesu na isti način kako su Staljinova ili Hitlerova suđenja bila pravedna i poštena?
Ni posle dvanaest godina tamnice i desetine hiljada sati i stranica u sudskom spisu, ja nisam načisto i ne znam, za koja su krivična dela optužili i sudili dr Vojislava Šešelja? Neću da verujem za verbalni delikt! Ako je tako, možda bi manju zatvorsku kaznu bez presude dobio u Severnoj Koreji? Ili u Hagu, kad je o Srbima reč, još nisu čuli da je srušen berlinski zid?
Tokom nedelje iz Srbije je stigla i fantastčna vest, u moru loših, neopravdano zapostavljena. Na košarkaškoj utakmici košarkaša „Zvezde“ i grčkog „Olimpiakosa“, zajedno se slavilo i pevalo, klicalo i veselilo, pravoslavlju i više nego bratskoj vezi Srba i Grka. Neka vidi Evropa, pa i svet, kako se vole dva stara, bratska, pravoslavna naroda, slavne istorije i zajedničkih tradicija, ideja i interesa. Nijedna politika i nijedna politička vlast ne mogu zaustaviti ljubav među narodima koji se vole. Na košarkaškoj utakmici niko nije pitao za rezultat. A to je ono što našim neprijateljima smeta. Kad nas ima puno koji kličemo, Srbija, zemlja najdraža.
Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
