Šesta kolona

„Možda će i biti lepših vremena, ali ovo je naše“, Žan-Pol Sartr

Geopolitička dešavanja u svetu su uzavrela. Posle decenija relativnog ili bar prividnog mira sa ustaljenim poretkom i pravilima igre dolazi do eksplozije novih događaja. Gledajući iz perspektive Srbije, mi se tome sigurno možemo obradovati. U proteklim vremenima dominante zemlje su bile one koje su Srbiju i srpski narod dovele na ivicu opstanka. Nema potrebe za elaboriranjem šta nam je sve urađeno od sankcija, proterivanja Srba, bombardovanja, otimanja dela zemlje pa sve do dovođenja na vlast marionetske vlade pre 16 godina koja je rasprodala, pokrala i uništila sve što je Srbija još uvek imala. Kada to sve znamo nema potrebe ni objašnjavati šire da bi nam svaka promena dobro došla. Ako promena bude takva da se prvi put u istoriji pre vremena direktno ne mešamo u sukobe velikih sila i ako naša jedina istorijska zaštitnica Rusija i prijatelj Kina nastave da rastu kao geopolitički igrači, mi smo onda svakako u dobitku. I jedno i drugo se upravo dešava.

DVE PETE KOLONE

Politika Srbije u odnosu na raniji period dobija konture. Ta politika u svim svojim oblicima od ekonomije do spoljne politike plovi prilično mirno, jednom određenom linijom. O tome da li bi trebalo menjati stvari i na koji način, vredno je rasprave. Srpski brod, kao što mnogi vole da govore, plovi mirno i možemo reći da u ovim uslovima i vremenu na jedino moguć način. Svako skretanje sa linije balansa između istoka i zapada bi za nas danas, bilo kobno. Svaki pokušaj da se Srbija pošalje na put neizvesnosti je antidržavan i motivisan isključivo ličnim sopstveničkim interesima, mržnjom prema svom narodu i ličnom sujetom pojačanom bolešću koju možemo nazvati žal za vlašću. Ono što zabrinjava je da istu matricu rušenja države imaju i liberalni kritizeri i pseudo nacionalni. Oni se vrlo brzo okupe oko svake ideje koja je loša po Srbiju. Takođe i kada su na dijametralno suprotnim pozicijama – jedni bi da prekinu odnose sa EU (pri tome ne mislim na racionalni evroskepticizam već na srljanje u sukob), a drugi da prekinu sa Rusijom – oni u stvari i tada rade za srpske neprijatelje. Svako na svoj način. Ali s obzirom da je efekat isti, postavlja se pitanje da li je i finansiran iz istog centra. Suviše je mnogo slučajnosti da bi bilo slučajno. Sigurno da veliki broj onih koji se predstavljaju kao nacionalisti to i jesu, i sigurno ne misle da rade u korist srpskih neprijatelja. U tome jeste trik. Da se ne vidi da rade protiv Srbije jer je tako efekat bolji. Ako bi ih sve plaćali, svi bi bili isti. Jednostavnije je i jeftinije da se koriste lične frustracije. Na levoj strani spektra je antisrpski NVO sektor koji nema više toliko apanaža iz inostranstva i lideri koji su izgubili vlast iako misle da im pripada. Oni svi misle da su superiorna bića kojima svi ostali treba da služe. Zamislite koliko tu ima frustracija i materijala za antidržavno delovanje. Na desnoj strani su umišljeni pseudonacionalisti koji misle da sve znaju, da sve mogu i da imaju laka rešenja ali ih eto narod ne razume. Na izborima, tako genijalni, ili prolaze loše ili ne prolaze cenzus pa su besni na narod. Toliko su besni da bi radi vlasti neretko i dušu prodali đavolu. Problem je što im ne traži. Već je ima.

KRITIKA I PODRŠKA

Sve te frustracije naši neprijatelji vide i znaju. I vrlo dobro znaju da to iskoriste. No pitanje je, kao i uvek, šta nam je činiti. Sažeću odgovor u dve stvari. Prva je podržavati vlast, a druga je kritikovati vlast. Istovremeno. Izgleda kontradiktorno, ali nije. Idemo od kritike. Vlast treba kritikovati i vršiti određeni pritisak da bi se popustilo u finansijskoj disciplini i promenila ekonomska politika. Ne naravno tako da se dozvoli haos, anarhija, devalvacija i zaduživanje kao u ranijim periodima. Treba podstaći potrošnju, povećati plate i penzije. Ovo je ključno mesto gde treba vlast kritikovati i na neki način naterati da popusti. Ovo je pitanje opstanka građana. Stigli smo do toga gde vlast treba podržati ali i biti spreman na žestoku kritiku ako zatreba, to je sledeće pitanje. Vlast treba podržati u vođenju spoljne politike. Ako izuzmemo frustrirane političare koji su ili izgubili vlast ili nisu postali poslanici ili su u parlament ušli na pritisak NATO pakta i američkog ambasadora, realno gledajući vlast nije i kako izgleda, za sada neće preći crvene linije. Više puta sam pisao a skoro svi se i slažu da su crvene linije odbrana Republike Srpske, nepriznavanje nezavisnog Kosova i Metohije i najbolji mogući odnosi sa Rusijom. Ako izuzmemo ranije navedene isfrustrirane osobe koji naravno uvek imaju laka rešenja koja su uvek neizvodljiva i koji tvrde da ništa ne valja, moramo reći da se crvene linije za sada brane lukavije nego što smo istorijski to radili. Napominjem lukavo, jer ne radi se sve na očigled i busajući se u grudi.

RUSIJA NAM JE NAJBOLjI SAVEZNIK

Ti koji se busaju već par godina govore kako je Rusija prozrela politiku Srbije i da joj ne veruje, kako ćemo se okrenuti protiv njih i uvesti sankcije, kako ćemo dozvoliti da KiM budu u UN, da ćemo pustiti Republiku Srpsku da se bori sama. Da li se to desilo? Nije. Da li su promenili priču? Nisu. Ujedno se raduju pobedama raznih devijantnih levičara kao što je Siriza u Grčkoj ili Podemos u Španiji. To proglašavaju kao put Srbije i raduju su promenama. Kada se vidi da su ti i takvi samo sluge Amerike onda prestanu da komentarišu. Ovo govorim da bi se jednom za svagda prekinulo sa čitanjem i slušanjem istih neznalica. Nama sudbinski važno pitanje je kako ovu ili neku sledeću vlast naterati da ne odstupi od ovog kursa tj., da ne napusti odbranu crvenih linija, a ne da trošimo energiju na gluposti. U nacionalno produktivnom delovanju treba biti pametan i lukav. Opet vlast treba podržavati i kritikovati. Podržati kada odluči da obeležava bitne datume za istoriju Srbije zajedno sa Srbima iz Republike Srpske. Kada obeležava pogrom nad Srbima bile gde i bilo kada da su se dogodili. Podržati kada diže spomenike Caru Nikolaju, Stefanu Nemanji, Gavrilu Principu. Kada Vojvodini vraća srpske simbole. Kada kulturnu politiku polako vraća da postane nacionalna. Podržati i podstaći da krene i da pokrene izgradnju gasnih konektora i cevovoda preko naše zemlje, a na način koji je kompatibilan sa privremeno obustavljenim Južnim tokom. Posle neuspelog američkog puča u Turskoj, veze Erdogana i Putina se učvršćuju i otopljavaju. To će doneti boljitak Srbiji na mnogo načina ali jedan od važnijih jeste oživljavanje Turskog toka. To će nam ako budemo bili pripremljeni, dati veliku mogućnost energetske nezavisnosti. Kako sada izgledaju stvari, u američke šarene laže ne veruje više ni Bugarska koja je ostavljena na nemilost izbeglicama, koja plaća ogromne penale zbog slušanja EU. Time se nazire mogućnost oživljavanja i Južnog toka koji je najvažniji projekat u srpskoj istoriji. Dakle valja nam podržati ono što nas sve više povezuje ekonomski i na svaki drugi način sa Rusijom. Mi možemo i donekle moramo ići evropskim putem. Ali evropski put i ulazak u EU nisu isto. Uz to tim putem moramo ići samo kao jaka i nezavisna država. To možemo biti samo sa jakom Rusijom iza naših leđa. Rusija je zaštitnica Srbije i srpskog suvereniteta. Rusija i Predsednik Putin su više puta pokazali principijelan stav prema srpskom pitanju i velike simpatije za Srbiju. Kao i mnogo puta u istoriji Rusija je jedina velika sila koja hoće da pomogne Srbiji.

ŠESTA KOLONA

Gde treba kritikovati vlast da ne bi odstupila sa sadašnjeg spoljnopolitičkog kursa? Sa ovog kursa vlast ne može da skloni sadašnja opozicija. Oni su relikt prošlosti. Povezani su sa kriminalnim aferama, uništili su živote miliona građana. Oni više ne mogu prevariti nikoga ko ume da misli. I zato oni više nisu opasnost. Jeste da je malo zabrinjavajuće kad pogledaš i vidiš koliki prostor dobijaju u prozapadnim medijima ali nemaju više nikakvu snagu ni uticaj. Idu u više raznih kolona jer svi hoće da dobijaju novac za promovisanje nastranosti i uvlačenje Srbije u NATO. Vlast sa ovog kursa može pomeriti samo šesta kolona iz sopstvenih redova. Svaki žuti bojovnik koji je dobio priliku da bude u vlasti umesto da završi na optuženičkoj klupi je tu iz samo jednog razloga. Naravno da se spase odgovornosti ali čim se malo ustoliči i opusti posao mu je da pomogne da Srbija pređe ove crvene linije. Ti kadrovi, školovani da od Srbije naprave siromašnu i razoružanu zemlju, su opasnost za Srbiju. Taj ešalon preletača, koji crpi privilegije iz vlasti već decenijama, taj soj ljudi će raditi naporno do poslednjeg daha protiv Srbije. Ovo je mesto gde treba kritikovati vlast. Veoma jako i direktno. Oni su rak rana Srbije. Ima ih svuda po gradovima, u Beogradu posebno, privrednoj komori i Vladi. Oni čekaju, oni savetuju, oni truju. Šesta kolona je ona linija koju vlast mora da uoči i počisti iz svojih redova. Tada možemo da budemo sigurni da je geopolitička pozicija Srbije ispravna i zagarantovana. Do tada treba gledati, upozoravati i vršiti pritisak. Najvažniji zadatak je boriti se u narednom periodu protiv „šeste kolone“. Nije problem u sadašnjem kursu već u mogućnosti da se od njega odstupi, a tome se moramo energično suprotstaviti.

prof. dr Stevica Deđanski, Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje

Vidovdan