Kada je, svojevremeno, prvi čovek najveće vojne državne institucije u zemlji, organizovao redovne hepeninge u svom rodnom selu, novinari su se podrazumevali. Kada stigne autobus pun beogradskih novinara, bez kojih, jel’te, ništa nije moglo da počne, kada se otvore autobuska vrata, „novinari“ prvo stavljaju naočare za sunce na oči i besplatne kartonske kačkete na glavu. Zatim slede pitanja- „Gde smo mi ovo? Ko je zadužen za nas? Šta se ovde dešava? Gde da predamo bonove za ručak? Kad je polazak za Beograd“…
Bio sam mladji dve decenije, ali, tu naivnost da pomislim da ne može gore, ni vekovi mi ne mogu oprostiti!!! Autobusu, vrati se, sve ti je oprošteno. Danas, kad nas, recimo, jedan nekada dobar novinar najboljeg nedeljnika u nekadašnjoj državi, u izostanku gostovanja neprikosnovenog vladara, uz pomoć nekih likova za koje nikad niko, osim uže rodbine nije ni čuo, uči seksualnim akrobacijama, umesto da, kao što zakon nalaže, deci pusta crtaće, ono vreme od pre dve decenije izgleda kao humanizam i renesansa. Lepo kaže narodna izreka- „Televizori će poželeti Mile Štule i Krste Bjelića“…
Probajte danas da dobijete izjavu od nekoga ko ima bilo kakve veze sa politikom, pa bio on, makar, predsednik kućnog saveta. Nema šanse. Mora da konsultuje bazu, stranku, sekretara… Uostalom, svedoci ste (ako vam je do istine) kada je nedavno ministar Šarčević izvredjao novinara, samo zato što mu je postavljeno pitanje koje se njemu nije svidjalo. „Dobićete sve u saopštenju“, svakodnevni su odgovori ukoliko postavite neko pitanje od opšteg, javnog interesa, i to u najboljem slučaju, jer vam, najčešće preti šikaniranje, ignorisanje i pokušaji diskreditacije.
Kako drugačije objasniti situacije kada se biraju novinari koji se zovu na neki dogadjaj, a nekima se to uskraćuje, kako objasniti situacije da se nekim medijima daju informacije pre nego ostalima, ili, možda, samo njima, a drugima ne. Pri tome, niko od njih, bar zvanično, nije državni medij. Izgleda da smo dostigli veoma visok nivo demokratije- „Svi smo jednaki, ali, ima nas i jednakijih“.
