Simonovićeva ekipa: Ko su ljudi koji su zamalo zapalili novinara

0
514
Dragoljub Simonović / Foto: YouTube Screenshot

Godinu dana nakon što je novinaru Žig info Milanu Jovanoviću zapaljena kuća, a on pukom srećom preživeo, zna se dosta detalja o ovom događaju.

Bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović optužen je da je svog poznanika policajca zamolio da organizuje paljenje automobila novinaru. Još troje ljudi je učestvovalo u ovome, a cena posla bila je svega 1.500 evra.

U Jovanovićevu garažu ubačen je Molotovljev koktel, a vatra se ubrzo proširila na kuću u kojoj je spavao sa suprugom. U požaru su umalo poginuli, a kuća im je gotovo cela izgorela.

„Počeo sam da se gušim i bio sam poluonesvešćen kada me je supruga iz tog dima izvukla u dvorište. Tek tada sam počeo da dišem i da iz pluća iskašljavam garež i čađ“, priseća se Jovanović za Raskrikavanje. „Pogledao sam i video da mi je kuća, u kojoj živim 50 godina, sva u plamenu. Tu je za par minuta izgorelo sve što sam imao u životu“.

Manje se u javnosti zna ko su ljudi iz ekipe koja je za Simonovića obavila ovaj posao.

Raskrikavanje je sakupilo obimnu krivičnu dokumentaciju iz beogradskih tužilaštava i sudova, koja pokazuje da ovi ljudi iza sebe imaju brojna krivična dela – protiv njih su podnošene krivične prijave za krađu, prebijanja, porodično nasilje, dilovanje droge, pa čak i pokušaj ubistva.

Ne samo to. Dokumenta otkrivaju i da je Simonovićev bratanac blizak sa najnasilnijim od njih, čovekom koji je optužen da je lično zapalio kuću, a protiv koga je policija najmanje deset puta podnosila krivične prijave.

Raskrikavanje u nastavku objavljuje krivične profile ovih ljudi, počevši upravo od ovog čoveka koji se nalazio na dnu „lanca“.

Dečko koji je zapalio kuću

Aleksandar Marinković, zvani Kloki, bacio je Molotovljev koktel u Jovanovićevu garažu, prema optužnici. Požar je progutao „mercedes“, ali se ubrzo proširio na kuću. Pucanje drvenih greda i pucketanje vatre čula je novinarova žena koja ga je izvela iz kuće. Ovo ih je umalo koštalo života, s obzirom da su se oboje nagutali dima, a kuća im je gotovo cela izgorela.

Za ovaj posao Marinkoviću je obećano svega 500 evra i opraštanje duga od 350 evra koji je imao prema drugom članu grupe.

Ovaj 26-godišnjak je, kako se vidi iz njegove krivične biografije, bio logičan izbor za posao – problematični dečko iz kraja koji se često uvaljivao u probleme. Hapšen je za krađu, ali je i često učestvovao u tučama. Drogu je prodavao na sitno.

Radio je u kafani „Tri lepe“ u Mladenovcu, kako je sam ispričao na sudu.

Pre šest godina, izveo je pljačku za koju nije odgovarao.

Bilo je to tokom noći u januaru 2013. godine, kada je sa ženskom osobom obio prozor vrtića „Lane“ u Vrčinu. Marinković, koji je tada imao 19 godina, polomio je staklo na šalteru kuhinje i uvukao se kroz otvor. Iz frižidera je ukrao svinjsko meso, suvi vrat i pečenicu, dva mala kuhinjska noža i ženski džemper.

Kada ga je policija uhapsila, priznao je krađu. Ipak, kako vrtić nije tražio da se isplati odšteta, a vrednost ukradene robe nije bila veća od 15.000 dinara, krivična prijava je odbačena.

Marinković je bio optuživan i za mnogo ozbiljnije stvari. On je, pre svega, nasilna osoba i često je bio hapšen zbog tuča.

Kao maloletnik, zbog nanošenja telesnih povreda osuđen je na pojačan nadzor i odvikavanje od alkohola i droge.

U oktobru 2011, protiv Marinkovića i njegovog prijatelja policija je podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da su pretukli dvojicu ispred diskoteke „Arena“ u Vrčinu. Postupak je, međutim, kasnije obustavljen zbog zastarelosti.

Sledeće godine, u maju 2012. pretukao je muškarca u parku u Vrčinu. Udarao ga je po glavi pesnicama, a potom i kolenom. Čovek je završio u modricama, sa polomljenim nosom i zubom. Tek prošlog meseca, sedam godina nakon prebijanja, Marinković je pravosnažno osuđen.

Skoro godinu dana nakon ovog događaja u parku, Marinkovića je policija ponovo uhapsila. On je u martu 2013. godine tokom proslave svog rođendana sa još trojicom došao na ugovorenu tuču sa dvojicom momaka sa kojima su, po svedočenjima učesnika, imali sukob odranije. U opštoj tuči, Marinković je navodno jednog od njih ogrebao nožem po ruci i leđima. Pred tužilaštvom je tvrdio da nema nikakve veze sa slučajem i da te večeri uopšte nije napuštao kafić u kome je slavio rođendan. Prijava je odbačena zbog nedostatka dokaza.

Da Vas podsetimo:  Skrivanje informacija i diskriminacija novinara sve gori: Vlast zatvorenija, institucije i kompanije ništa bolje

Avgusta 2013. napao je i policajca u Mladenovcu koji je pokušao da ga odvede u policijsku stanicu da bi ga legitimisao. Marinković ga je uhvatio za košulju, odgurnuo i pobegao. Tek u avgustu 2018. godine pravosnažno je osuđen uslovno na dve godine.

Marinković je optužen i da je pretio nevenčanoj supruzi sa kojom ima dete u septembru 2017. godine – najpre je zvao telefonom, „lupao na vrata, galamio i pretio da će ući u kuću (…) i pobiti ukoliko mu odmah ne preda dete“. Proces je u toku, a sud mu je izdao zabranu prilaska ženi.

Optužen je i da je u novembru 2018, manje od mesec dana pre paljenja kuće novinaru, prebio muškarca u kafani „Andergraund“ u Mladenovcu. Ovo je bila veoma rizična situacija za njega jer se u tom trenutku nalazio pod uslovnom kaznom zbog napada na policajca. Tužilaštvo je imalo svedoka koji je opisao događaj: nakon kraće svađe, Marinković je muškarca izudarao pikslom. Ovaj svedok je, međutim, kasnije na sudu povukao iskaz, a sudija je poveravala Marinkovićevoj odbrani da nije pretukao čoveka. Oslobođen je.

Pored toga što se često uvaljivao u tuče, Marinković je radio i kao diler.

Prvi put je uhvaćen s drogom u junu 2012. godine. Policija ga je zaustavila na ulici i pronašla mu oko 19 grama marihuane u džepu. Utvrđeno je da sam uzgajao marihuanu na njivi u Vrčinu, a bila je spakovana u kesice od po gram, te je bilo jasno da ju je pripremio za prodaju. On se branio da je gajio marihuanu za ličnu upotrebu i tvrdio da je kesice nosio na drugaričin rođendan. Oktobra 2012. godine osuđen je na tri godine zatvora.

To je, do hapšenja zbog napada na novinara, bio jedini put da je Marinković završio u zatvoru.

Iz zatvora je izašao maja 2017. godine, a godinu dana kasnije policija mu je pretresla stan i u kuhinji pronašla kesicu marihuane. Zbog ovoga je osuđen na kaznu od 150.000 dinara.

Za paljenje kuće, Marinković je delimično priznao krivicu na sudu. Novinari Raskrikavanja su ga zvali, ali se nije javljao na kućni telefon.

Milan Jovanović / Foto: N1

„Svi se druže u Vrčinu“

Upravo slučaj hapšenja zbog droge otkrivа da se Marinković družio sa Draganom Simonovićem, 29-godišnjim Vrčincem i bratancem bivšeg predsednika opštine.

Policija ih je zajedno uhapsila kada je kod Marinkovića nađeno 19 kesica marihuane. Protiv Simonovića su optužbe odbačene.

Njegov otac i rođeni brat bivšeg predsednika Opštine Grocka, Slavko Simonović, nekadašnji je komandir policije u Vrčinu. On je takođe i osnivač više borilačkih klubova.

Dragan Simonović je trenutno u zatvoru jer je 2015. godine pištoljem ranio Miloša Lazovića, sina čuvenog glumca Danila Lazovića. Njegov otac Slavko je pristao da razgovara sa novinarima Raskrikavanja.

„To za pucanje u Lazovića nije nikakva tajna. Mislim da treba uskoro da izađe iz zatvora“, kaže on. „Nema presuda protiv mog sina mimo toga. Ja kao načelnik policije nisam nikad koristio svoj položaj da mu pomognem. Kad god je nešto uradio, krivična prijava je podneta. Svako ko nešto napravi, treba da odgovara“.

Ispričao je da mu je poznato da su se njegov sin i Marinković poznavali i da su zajedno bili optuženi za drogu, ali ne i da su bili drugari.

„Svi se mi ovde družimo u Vrčinu. Vrčin je malo mesto, nema ovde mnogo dece koja se ne druže. Ali, nije to druženje da idu jedan kod drugog kući, možda samo nekad sednu da popiju piće“, kaže Simonović.

Da Vas podsetimo:  Intervju Olivere Jovićević sa Vučićem: U ratu ili na radnom zadatku sa predsednikom

Poznaje Marinkovića, jer je „tu iz kraja“.

„U kući mi nikad nije bio. Poznavao sam ranije njegovog oca, privodio sam ga, pravio je neke probleme, ali ovaj mali niti je dolazio, niti imam veze s njim“, rekao je Slavko Simonović.

Prebijanje u diskoteci

Čovek koji je Marinkovića angažovao da baci Molotovljev koktel na Jovanovićevu garažu je 42-godišnji Igor Novaković, koji takođe živi u Vrčinu.

O ovom čoveku se malo zna, a novinari Raskrikavanja otkrili su da je pre osam godina bio optužen za pokušaj ubistva.

On i još trojica – Vladimir Osećanski, Vladimir Radnić i Nikola Vuksanović – bili su okrivljeni da su novembra 2011. pokušali da ubiju jednog mladića u klubu „Kazablanka“ na Novom Beogradu.

Kada je 12. novembra oko pola tri ujutru mladić došao u „Kazablanku“, otvorili su mu vrata, ali je Radnić počeo da ga udara pesnicama. Dok ga je on tukao, Novaković i Vuksanović su držali vrata i pazili da neko ne uđe, piše u optužnici.

Radnić ga je potom odvukao u garderobu, postavio ga na stolicu i nastavio da ga udara, sve dok iz kancelarije pored nije izašao vlasnik kluba i rekao mu da prestane. Pred vlasnikom je, kako to piše u optužnici, pokušao da opravda prebijanje time da je sa mladićem bio u sukobu odranije.

Pazeći da ih niko od gostiju ne primeti, svi zajedno su ga izneli napolje i onesvešćenog ga ostavili u travi, dvadesetak metara od kluba. Tu ga je ubrzo pronašao drug koji ga je odvezao u Urgentni centar. Život mu je visio o koncu, s obzirom na to da mu je bio povređen mozak, polomljen nos, jagodična kost i rebro.

Novaković je na sudu tvrdio da se ništa od toga nije desilo, već da mu je Osećanski – koji se branio da je onesvešćenog mladića slučajno zatekao – rekao da neko leži u travi. Novaković je čak, kako je tvrdio, pomogao da se povređeni momak ubaci u auto i odveze u urgentni.

Optužnica je podignuta u martu 2012. godine, ali je 2014. godine promenjena – tužilaštvo je odustalo od gonjenja Osećanskog, Novakovića i Vuksanovića, a sudilo se samo Radniću. Krivično delo je, međutim, ublaženo sa pokušaja ubistva na nanošenje teških telesnih povreda. On je 2015. godine osuđen na zatvorsku kaznu.

Kako su iz Višeg tužilaštva u Beogradu rekli za Raskrikavanje, odustali su od optužbe protiv Novakovića jer nije bilo dovoljno čvrstih dokaza, a i zato što sam oštećeni nije želeo da se priključi krivičnom gonjenju ove trojice.

Osim toga, protiv Novakovića je i jula 2015. godine bila podneta krivična prijava jer je naneo tešku telesnu povredu svom bratu od ujaka. Prema navodima iz prijave, on se sa Novakovićevom porodicom sporio oko para koje su zajedno uložili za gradnju kuće. Jednog jutra ga je, nakon kraće rasprave, Novaković udario pesnicom i polomio mu jagodičnu kost.

Na saslušanju u policiji negirao je da je došlo do bilo kakvog fizičkog obračuna, već da su razmenili svega nekoliko rečenica nakon čega je rođak otišao. Ipak, u decembru iste godine je priznao krivično delo, iskoristivši pravo na oportunitet – uplatio je 100.000 dinara u humanitarne svrhe, a krivična prijava je odbačena.

Novinari Raskrikavanja nisu uspeli da dođu do Novakovića za komentar. Kao i Marinković, delimično je priznao krivicu za paljenje novinarove kuće.

Čovek od poverenja

Kada se ide dalje ka vrhu lanca ljudi optuženih da su zapalili Jovanovićevu kuću, stiže se do Vladimira Mihailovića, policajca interventne jedinice u Beogradu.

Njega je Simonović na jednoj proslavi u restoranu u Boleču pitao da mu učini uslugu i pronađe nekog ko bi mogao da Jovanoviću „u vidu opomene“ zapali kola, navodi se u optužnici. Simonović mu je objasnio kakav auto novinar ima i za ovu uslugu obećao 1.500 evra.

„(Mihailović) je bio svestan pozicije koju ima Simonović (…) i da je od njegovog uticaja mogao zavisiti posao njegove supruge koja radi u Opštini Grocka“, piše u optužnici.

Da Vas podsetimo:  Trifunović i Radulović pretvorili "Utisak nedelje" u ono što nikada nismo želeli

Policajac je zatim pronašao Novakovića, a on Marinkovića koji je izveo akciju.

Za razliku od njih dvojice, prema dokumentaciji do koje je Raskrikavanje došlo, Mihailović nije ranije osuđivan.

On je čak u policiji bio nagrađivan zbog „profesionalizma i hrabrosti“, kako piše u optužnici.

MUP je odbio da Raskrikavanju dostavi informacije o tome da li su pokrenuli disciplinski postupak protiv Mihailovića zbog ovoga, kakav je njegov trenutni radni status, da li je dosad kažnjavan i zašto, kao i koje je nagrade i priznanja primio tokom službe.

Na vrhu lanca

Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka, hteo je da zastraši Jovanovića da prestane da piše o njimu.

Milan Jovanović koji je bio policajac pre nego što je ušao u novinarstvo, prethodnih godina je često pisao o Simonoviću na portalu Žig info, ali ga je i prijavljivao policiji.

„Podnosio sam krivične prijave protiv njega za krađu struje, za milione od gasifikacije koje su otišle ko zna gde, za čuvara groblja u Vrčinu koji je kupio celo komunalno preduzeće. Ništa se sa tim nije desilo“, kaže Jovanović za Raskrikavanje.

Ovaj neobičan potez, da kao novinar podnosi prijave, Jovanović je objasnio time što je nekad bio policajac.

„Kao bivši policajac, ja sam svestan toga da sam dužan da o svom otkriću obavestim nadležne institucije. I ja sam to uradio, da niko ne može da mi prebaci da sam prikrivao krivično delo“, navodi on.

Simonović je, zbog serijala tekstova o korupciji u njegovoj opštini, o stranačkom i rodbinskom zapošljavanju, malverzacijama pri gasifikaciji, portal Žig info tužio čak 16 puta. Sve tužbe je podneo nakon paljenja Jovanovićeve kuće.

Simonović je dvaput osuđivan, kako je sam ispričao na sudu tokom jedne od parnica koju vodi protiv portala Žig info.

„Jedanput zbog toga što sam se oženio maloletnicom, to je moja supruga sa kojom i danas živim. Izrečena mi je uslovna osuda, a drugi put sam prekršajno odgovarao 2000. godine kada sam učestvovao u tuči sa ljudima koji su krali izbore, kao predstavnik Srpske radikalne stranke“, rekao je Simonović u martu 2018. godine.

Bivši predsednik opštine je jedini iz grupe koji je potpuno odbacio optužbe za paljenje Jovanovićeve kuće. „Apsolutno ne priznajem krivično delo“, rekao je na sudu.

Protiv Simonovića se trenutno vodi više istraga, prema odgovorima koje je Raskrikavanje dobilo iz tužilaštava.

Drugo osnovno tužilaštvo i dalje ispituje navode iz krivične prijave koju je marta 2015. godine protiv predsednika opštine podneo Milan Jovanović. Sem da je postupak u toku, tužilaštvo nije želelo da kaže više detalja novinarima Raskrikavanja.

Simonovića je istražnim organima iste godine prijavio i donedavni generalni direktor Železnica Srbije Miroslav Stojčić. On je u januaru 2015. godine ovu funkciju nasledio od Simonovića koji je prešao na čelo Opštine Grocka. U krivičnoj prijavi Stojčić tvrdi da mu Simonović nije predao ključeve četiri stana u vlasništvu Železnica Srbije, koji su u međuvremenu, kako je sumnjao, bespravno useljeni. Više tužilaštvo je u novembru 2018. godine donelo odluku da nema osnova za pokretanje postupka.

Tužilaštvo trenutno ispituje navode još jedne krivične prijave koju je Stojčić podneo protiv Simonovića, zbog sumnje da je zloupotrebio položaj.

U julu 2017. godine, protiv Simonovića je i grupa stanovnika Grocke podnela krivičnu prijavu Drugom osnovnom tužilaštvu. Kako kažu iz ovog tužilaštva, krivično delo u prijavi nije precizirano, a navodi iz nje se i dalje ispituju.

Više tužilaštvo ispituje krivičnu prijavu koju je protiv Simonovića 2018. godine podneo i Sindikat izvršnih službi železnice.

Posle podizanja optužnice, Simonović je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine Grocka, kao i na sve funkcije u Srpskoj naprednoj stranci, gde je bio član Glavnog odbora i predsednik opštinskog odbora u Grockoj.

Dragoljub Simonović odbio je da razgovara sa novinarkom Raskrikavanja.

„Za vas nemam vremena“, rekao je i spustio slušalicu.

Marija Vučić
Izvor: raskrikavanje.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime