Sinhronizovani napadi separatista

0
611

sejdo2Predsednik DS-a i predsednik vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić pre nekoliko dana je poslao pismo ambasadorima „prijateljskih“ stranih zemalja u kome je od njih tražio da „ukažu vladama svojih zemalja da se u Srbiji, pod okriljem borbe protiv korupcije, krše ljudska prava i sprovodi progon političkih neistomišljenika vlasti“. Ovo je, valjda, najbolji prilog gradnji one „srpske Srbije“, za koju se Pajtić donedavno zalagao. Na takvo klevetničko-kverulantsko pismo niko u vladajućoj koaliciji nije ozbiljnije reagovao. Uglavnom, stvar se tu umekšava nekakvim „pravom na slobodu političkog govora“ ili ,jednostavno, legalnim načinom „borbe za naklonost birača“.

Ipak, da li smo ikada čulu da se jedan državni funkcioner bilo koje države u Evropi žalio stranim zemljama i tražio od njih da reaguju na „bezakonje“ u vlastitoj državi? A i da se tako nešto dogodilo, takav političar sigurno ne bi mogao i dalje da ostane na visokom državnom položaju. Iako bi se mnogi građani Srbije složili sa Pajtićevom konstatacijom u pomenutom pismu da „neznanje i bahatost vlasti prete da potpuno obogalje Srbiju“, niko zdrave pameti ne bi mogao da opravda takvo tužakanje  stranim zemljama To bi bilo slično onome kada bi čovek pozvao komšiluk da mu pomogne da reši problem sa ženom, čije raspusno ponašanje preti da mu sasvim „ubogalji domaćinstvo“. Zapravo, kada bolje razmislimo, prava optužba u ovom slučaju nije uopšte upućena na adresu Srbije, jer Bojan Pajtić ovde jedino misli na sebe i svoje „pokrajinske saborce“, a Srbija je tu samo zamaskirano ime za Vojvodinu.

Taktika Bojana Pajtića je više nego prozirna. On na jednoj strani pokušava da uspava Srbe u Vojvodini, deklarišući se, maltene, kao „veliki Srbin“, koji se, eto, zalaže za „srpsku Srbije“. Time on pokušava da uveri javnost Srbije da on ne postavlja pitanje celovitosti zemlje i da mu nikada ne bi palo na pamet da, na primer, sutra forsira „austrougarsku Vojvodinu“, kao zasebni državu. Očigledno je da oni krugovi, koji i dalje uporno rade na uništenju Srbije, dobro znaju na koji način se do takvog uništenja može stići. Znaju da do odvajanja Vojvodine od Srbije može doći samo ukoliko se barem jedna trećina Srba u severnoj srpskoj pokrajini ubedi da stanu iza lažnog patriotizma Bojana Pajtića, oličenog i zbunjujućoj sintagmi „srpska Srbija“.

Da Vas podsetimo:  Šta to radi Milo? Ništa novo!

Da se politička situacija u Srbiji polako zagreva i da ide ka tački ključanja, potvrdiće nam ne samo tužibaba Pajtić, nego i druga politička kretanja unutar Srbije. Ako predstavnik jedne stranke na vlasti na republičkom nivou kaže da „ne misli da će Pajtićevo pismo naneti bilo kakav problem Srbiji“ i još tome dodaje da je „Srbija ozbiljna, stabilna, uvažavana i poštovana zemlja, u kojoj funkcionišu institucije sistema i ako postoje otvorena pitanja treba ih rešavati u tim institucijama“ (Đ. Milićević, SPS), tada niko, kome je stalo do svoje države, dalje ne bi smeo da bude u zabludi da se Srbija ne nalazi pred smrtnom opasnosti. Umesto da aktuelna srpska vlast, u ovom slučaju, gde se pozivaju stranci da rešavaju unutrašnje probleme u zemlji, reaguje najoštrije i beskompromisno, dešava se sasvim suprotno. U stvarnosti, realna opasnost se u Srbiji marginalizuje i minimizira tako što se okreće glava od nadiruće opasnosti, u naivnom verovanju da ćemo izbeći nesreću tako što ćemo zatvoriti oči.

Uporedo sa Pajtičevim pozivom strancima da mu urede dvorište i da njega očuvaju na mestu neupitnog „gospodara Vojvodine“, širom severne srpske pokrajine održavaju se skupovi na kojima se otvoreno zastupaju separatističke tendencije, a pod parolom „Jedini izlaz za Vojvodinu je EU“. Stvar je tu više nego jasna, jer se time Vojvodina izuzima iz Srbije, a iza kulisa se marljivo radi na tome da Vojvodina kao suverena država sutra uđe u sastav Evropske unije. Zato na takvim skupovima nema Pajtićeve „srpske Srbije“, a ni „srpske Vojvodine“. Nema čak ni slogana „Jedini put za Srbiju je EU“, jer takvi Pajtićevi pajtaši smatraju da Vojvodina nije Srbija.

Neko će kazati da je delovanje NDNV, kao „mozga“ vojvođanskog separatizma (na čijem su ćelu dvojica bosanskih muslimana), sasvim beznačajno i da takvi nemaju veliko uticaja na severu Srbije. Isti slučaj je, smatra se, i sa Vojvođanskom partijom, LSV-om, i drugim „vojvođanskim“ koalicijama i „udrugama“. Ali, ovde se stvari iz temelja menjanju ako se pretpostavi da je, ipak, na čelu svih ovih antisrpskih kretanja u Vojvodini, upravo onaj koji je donedavno zagovarao „srpsku Srbiju“, a sada tu isti Srbiju antisrpski prijavljuje srpskim neprijateljima i posredno traži tuđinski intervenciju na tlu Srbije.

Da Vas podsetimo:  Poruka mržnje na srpskoj školi na Kosovu i Metohiji

Ako se setimo crnogorskog recepta za dobijanje nezavisnosti, tada će nam do kraja biti jasno kakvi se procesi događaju na severu Srbije i koliko su oni opasni za suverenitet i integritet srpske države. To pogotovo, ako vidimo da republička vlast nema nameru da na bilo koji način spreči dezintegrativne procese, kojima se, ukoliko se odmah ne preduzmu određene mere, kasnije nikako neće moći stati u kraj.

Čitava filozofija vojvođanskog separatizma mogla bi se prikazati rečima jednog od ključnih (muslimanskih) vođa takvog secesionističkog pokreta, Nedima Sejdinovića, koji kaže, da je „Miloševićevim ustavnim pučem iz 1988. godine, kada je ugušena autonomija Vojvodine, otvorena Pandorina kutija zla koja ni do dan-danas nije zatvorena.“ Na stranu to što je muslimanskom vojvodi Sejdinoviću ta ista „kutija zla“ dala azil u Srbiji (ne zna se iz kojih razloga) i što on danas uživa sva prava kao i svi drugi državljani Srbije. Naime, iz pomenutih Sejdinovićevih reči nedvosmisleno se vidi onaj politički program, kakav je pocepao bivšu Jugoslaviju po republičkim šavovima. Ostalo je da se isto to učini i po pokrajinskim „granicama“.

Dakle, i Sejdinović i Gruhonjić (bivši azilanti, a sada „uvaženi“ novinari i vojvođanski NDNV ideolozi), kao i svi bivši (a još živi) pripadnici „autonomaške vlasti“ iz osamdesetih godina prošlog veka, na čelu s bivšim tastom Nenada Čanka, Živanom Berisavljevićem, svojski (a neometano!) rade na rušenju države Srbije. Tome se, kako vidimo, priključuje i Bojan Pajtić, predsednik DS-a i predsednik vlade Vojvodine. Pored republičkih vlasti koje se, uglavnom, ne oglašavaju na pozive da se „zatvori Pandorina kutija“, tragičan kraj Srbije se može prilično jasno predvideti.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime