Sistem

(НЕ)СИСТЕМСКИ ПОЛТРОН

Системско и више несистемско дошло неко време, где се цени климоглавство, шлихтерај и подаништво према владејачким структурама. Обрнуто, и владејачке структуре прилично поданички се понашају према свом подаништву. Систем је претрпан хвалоспевима и бајколажима, постигнути су резултати но икада већи на кугли земаљској, а и шире. Величају се гробари привредних субјеката, а када препуне своје незасите корпе, поклоне их страним, а њиховим пријатељима. А какви су они, никакви, а овакви:

ОН ЈЕ, НИЈЕ ДА НИЈЕ!

Ко је он?
Он је он, није да није, он је,
Да је човек, можда и није,
Да је лош, није да није лош,
Да је јахао, није се најахао,
Да је пио, није се да није напио,
Да је тукао људе, није их дотукао,
Да је певао, није се напевао
Песме су му сувише фалш,
Све је радио, не за туђу душу,
Да је радио за другога,
не би радио као за себе.

Ето, то није,
Да није човек, можда и није,
Да је паметан, не би био ни луд,
Да није похлепан, не би био наклепан,
Да није такав, не би био овакав,
Човек је, као и да није,
Да није волео паре, не би их ни имао,
Да није имао меру, није је ни имао,
Да није добио батине, није, да није, добио је.
Колико? Он, уколико ако зна, jош ће!
Да је „мој“ није, а ваш можда?
Да је он, да, то је он,
Човек, под упитником!?
Је ли то нормалан човек, можда и није!?
А ХХI. век је!