Sit gladnome nikad neće (po)verovati

0
832

1c50db24e3bd21b2845685747a2e5369_headerA u Srbiji se, iz dana u dan, povećava broj gladnih s vrlo (ne)izvesnom sudbinom kada je preživljavanje u pitanju. S jedne strane nudi im se „službeni“ optimizam: da će za koju godinu živeti mnogo bolje; dok, s druge strane kalkulatori porodičnog budžeta iz meseca u mesec izbacuju brojne stavke kako bi se živelo prema „guberu“. Tako s dramatičnim ubrzanjem, čak, i malobrojno uposleno (radno sposobno) stanovništvo prelazi u socijalnu kategoriju. To su činjenice koje nijedan „reformski“ zakon ne može da poništi.

Za propagatore neoliberalne doktrine, ova perspektiva je nepostojeća. Oni žive u paralelnoj stvarnosti i oni ne mogu (sve i da hoće-ali, naravno, neće) da percipiraju da neko može da živi od minimalne zarade, ili penzije. Za većinu prethodno navedenih, te prinadležnosti znače koliko i kupovina ekslkuzivne boce pića. Dakle, oni se nikada neće sresti u razumevanju. Upravo zato socijalnog dijaloga nema i zadugo ga neće biti. Postoji plan i program (ili kako neoliberalni lobisti to zovu agendom) i on mora da se ispuni. Ne da bi građani Srbije unapredili standard. To nije ideja. Već da bi strani i po koji domaći „investitori“ jeftinom radnom snagom upravljali kako im volja uz minimalne troškove. Stoga, rovovi su iskopani i mogućnosti za razgovore prerasle su u proteste. Za sada.

Ne preterujemo kada kažemo da jedino ovako treba sagledavati „hitan“ postupak u usvajanju reformskih zakona. Hitan taman prema meri nalogodavca i taman da otkloni sve što bi javnim i kvalifikovanim raspravama izašlo na videlo.

Prvi od „reformskih“ poteza aktualne vlasti jeste predlog Izmena i dopuna Zakona o radu i o invalidskom i penzionom i invalidskom osiguranju (PiO). Vlast tvrdi da je reč o stimulisanju „marljivih i vrednih“ radnika, „većem i lakšem“ zapošljavanju a poslodavci su rasterećeni obaveze da: plaćaju otpremnine za sve godine staža već samo za one koje je radnik proveo kod njih, da minuli rad obračunavaju po istom principu-samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca, da na određeno radnika mogu držati godinu dana duže, da se za smenski rad ukida posebna tarifa (uvećanje od 26 odsto, prema prethodnom Zakonu) da se za vreme godišnjih odmora obračunava prosek zarada u poslednjih godinu dana (a ne kako je bilo do sada u poslednja tri meseca) dok će se onima koji odlaze u penziju isplaćivati otpremnina u iznosu od dve (a ne tri, kao do sada) prosečne zarade. Pritom, prošireno dejstvo kolektivnog ugovora oko kojeg se najviše sporilo svakako biće relikt prethodnog radnog zakonodavstva.

Da Vas podsetimo:  Izraelova balkanska greška

Stručna javnost u ovome vidi „mali“ korak u dobrom smeru: „Kakvi će biti efekti ovog zakona na zapošljavanje? S obzirom na okolnosti u kojima će se primenjivati, verovatno veoma mali. Stariji ljudi će lakše dolaziti do novog posla (jer više nema obaveze da im se isplaćuju otpremnine za sve godine radnog staža), odnosno imaće jednu veliku prepreku manje. Međutim, ovakva ograničena reforma radnog zakonodavstva nije dovoljna. Ovaj zakon je daleko lošiji od Đinđićevog Zakona o radu iz 2001. godine. Lošiji je i od predloga SPS-a i PUPS-a iz januara ove godine, jer zadržava sindikalnu industriju. Ali on jeste mali korak u pravom pravcu. Takođe, da bi došlo do rasta zapošljavanja, a to je krajnji cilj, do toga će doći jedino ako se promene obave zajedno sa ostalim neophodnim reformama koje vode do većeg zapošljavanja. Od tih reformi za sada nismo ništa videli“, smatra Dušan Pavlović profesor s Fakulteta političkih nauka.

Danica Popović, profesorka na Ekonomskom fakultetu rekla je da „Ako je (premijeru Aleksandr) Vučiću bila potrebna predstava „sa pucanjem i ostavkom“ kako bi narod lakše prihvatio Zakon o radu-neka mu bude! Ovo zaista jeste prvi reformski zakon koji je trebalo doneti i koji će izgleda biti donet“[1] Politički spektar za koji apsolutno nije jasno kom delu pripada (levici, desnici, centru) osim što je za Brisel, makar onaj koji je prešao cenzus, podeljen je oko toga koga štite predložene izmene i dopune ZoR: tajkune i krupni kapital (opozicija) ili radnike i poslovnu klimu (vlast). Očekivano. U političkoj borbi jedan od važnijih oblasti na kojoj se dobijaju ili gube poeni jeste oblast radnog zakonodavstva.

Sindikati su usvajanje pomenutih zakona dočekali minutom ćutanja uz posmrtni marš.

Minut ćutanja za socijalni dijalog: Generalni štrajk i protest udruženih sindikata (Samostalci i Nezavisnost) kako se danima najavljivalo, podržalo je prisustvom preko 4 500 ljudi, ukoliko je ceniti prema procenama policije. Pojedini mediji izveštavali su o daleko većem broju okupljenih koji je išao i do preko 10 000.[2] Zahtevi su se odnosili na poslanike: od kojih se tražilo da vladine predloge izmena i dopuna zakona vrate; i na predsednika Republike: od koga je zahtevano da ne potpiše ukaze o proglašenju zakona. Lider Saveza samostalnih sindikata Srbije, LJubisav Orbović rekao je tokom protesta da je predloženi „zakon loš“ i zatražio ostavku resornog ministra Vulina jer „nije umeo da pregovara, već je slušao poslodavce, Američku komoru i strane investitore (…) to je dobar zakon za njih daje im ekstra profit, a uzima iz džepa svakog radnika kako bi se oni bogatili“[3]

Da Vas podsetimo:  GRAFITI MRŽNjE: “Ubij Srbina” ponovo u Vukovaru

Konfederacija slobodnih sindikata, takođe je počela protest pozivajući na socijalni dijalog dok je lider UGS „Nezavisnosti“ uz minut ćutanja za socijalni dijalog rekao da su predstavnici vlasti „dobili podršku samo od svojih naredbodavaca“ podsećajući na pljačku PiO fonda „ Znate li koliko je desetina miliona godina radnog staža u PiO Fondu Srbije, a para nigde. Pa jesu li to radnici uzeli i penzioneri spiskali ili neko drugi neovlašćeno uzeo“[4], upitao je Čanak.

Sindikat policije koji je podržao protest (17. juli) najavio je izlazak na ulice 27. jula. Lider tog sindikata G. Vidović obraćajući se okupljenim sindikalcima rekao je: „Ovaj zakon kroje tajkuni, isti oni koji su nekada kupovali naše firme za dinar, a sutra će da nas šikaniraju i otpuštaju“.[5] Šef poslaničkog kluba DS, Borislav Stefanović javnost je obavestio da su ga pojedini predsednici opštinskih odbora ove stranke obavestili da ih je policija pozvala na informativne razgovore zbog „navodnog učešća na sindikalnim protestima“[6]

Dakle, jasno je da je rovovska pozicioniranost nekadašnjih aktera socijalnog dijaloga uvod u još veće tenzije u ionako raspolućenom i obespravljenom društvu koje do nedostojanstva dovodi slaba i improvizovana država. Da se neće sve završiti s aktualnim protestima bilo je jasno kada je odsviran posmrtni marš na dan usvajanja zakona. O tome i svedoče brojne aktivnosti reprezentativnih sindikata koje su podržali: sindikati finansijskog sektora jugoistočne Evrope (iz Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, Federacije BiH, Bugarske i Albanije koji su u Prolom banji prvog jula, u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert i SS BOFOS, održali seminar) potpisali su Deklaraciju podrške svim aktivnostima sindikata u Srbiji; u danima posle usledile su podrške sindikata iz Hrvatske koji je reagovao na potpuno identičnu situaciju koja se preslikava i na Hrvatsku sledećim rečima: „Nažalost, isti scenarij gledamo i u Hrvatskoj, u kojoj je upravo danas (15. jul) na dnevnom redu Sabora donošenje novog ZOR-a (…) stav predlagatelja da će novi Zakon o radu dovesti do otvaranja novih radnih mesta, smanjivanja rada u sivoj zoni, i izlaska iz krize opasna je i netočna konstrukcija jer ZOR nije uzrok pa tako ne može biti ni rješenje nezaposlenosti…“[7]

Da Vas podsetimo:  Crna Gora i propagandni rat

Usledile su podrške iz Mađarske i Rumunije. Konačno, kada je bilo izvesno da sindikati napuštaju Radnu grupu koja je pripremala Izmene i dopune zakona (11. jula) podrška je došla i iz EUrope. Naime, Konfederacija evropskih sindikata i njena generalna sekretarka Bernadet Segol, Deklaracijom podrške poručila je 16. jula da je „novo radno zakonodavstvo ključni element reforme koja se sprovodi u Srbiji. Ona zahteva hrabar socijalni dijalog i ozbiljan proces konsultacija sa socijalnim partnerima. Političke improvizacije srpske vlade i nedovoljno uključivanje centrala SSSS i Nezavisnosti vode samo pogoršanju konflikta (…) svesna sam da je put priključenja EU pun izazova za sve i popločan konfliktnim interesima (…) pozivam Vladu Srbije da se vrati za pregovarački sto i ozbiljno preispita svoj metod socijalnog dijaloga koji se u velikoj meri pokazao neadekvatnim…“[8]

Situacija koja polako počinje da ključa, vrlo lako može da poprimi razmere ozbiljnih konflikata u društvu. Za Srbiju i aktualnu političku elitu biće to jednačina sa više nepoznatih posebno u momentu kada se suoče s prvim efektima primene zakona. Međutim, kada se za tren popnemo na društvenu osmatračnicu regiona i ostatka EUrope vidimo da su skoro identični scenariji, konstrukcije, postupci i sve to praćeno sve većim društvenim otporom. Takvim da je uspostavljene mreže otpora, bunta i promena protiv neoliberalnog modela kojeg nameću međunarodne finansijske institucije kao instrumenti korporativnog porobljavanja-neminovna. Ukoliko tome dodamo i silu potiska koja je, kako vidimo intezivna i agresivna, potpuno je izvesno da će mreža ujedinjenog radničkog otpora i bunta na kraju dovesti do radikalizacije. To, dakako, znači promenu modela organizacije države i društva. Pitanje je samo kada će instalirane „elite“ to, konačno, shvatiti i da li su spremne za posledice postfestum razumevanja.

Zato su radnici i sindikati u Srbiji svoje vizire okrenuli ka zemljama BRIKS jer shvataju da je tamo ovih dana ozvaničena (dugo i ozbiljno pripremana) alternativa koja državi vraća prerogative, a građanima i radnicima davno izborena prava: „jer se radi o nacionalnim privredama koje ne slede neoliberalnu dogmu „slobodnog tržišta“ već računaju s merama državnog intervencionizma koje podstiču rast i proizvodnju(…).[9] Jednom kada radnička klasa, ujedinjena oko svojih prava uoči alternativni put, pa zar istorija nije pokazala da su uvek uspeli i da ga izbore?

Marina Raguš

Fond strateške kulture

[1] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/480699/Danica-Popovic-Zakon-o-radu-prvi-reformski-korak

[2] http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/sindikati-zatrazili-ostavku-aleksandra-vulina_503432.html

[3] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=07&dd=17&nav_id=877756

[4] isto

[5] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:501284-Sindikat-policije-najavljuje-strajk

[6] http://www.021.rs/Info/Srbija/DS-Mi-smo-na-udaru-policijskog-ispitivanja.html

[7] http://www.sindikat.rs/svet.html#445

[8] http://www.sindikat.rs/svet.html#445

[9] http://www.sindikat.rs/svet.html#445Brazil: Sastanak šefova država BRIKS

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime