Skadarlija

Sramno „sviruckanje“

1
937

Skadarlija je poodavno omiljeno mesto za boeme, svirku, pesmu i veselje, gde se rado čulo „Oj Srbijo, mila mati“, ali se nedavno proču po skandalu, kada je grupa nemačkih turista poručila pesmu „Lili Marlen“ da ne dangube u uživanju, dok čekaju mešano meso!

image201Uslužni su im muzikanti zasvirali na uvce, ali je kuvar koji se očas stvorio u sali, jasno srpski prekinuo tu sramnu svirku, i zato zaradio otkaz, a gosti su uz izvinjenje usluženi!

Komentari tim povodom, kazuju da mnogi nažalost ne poznaju predistoriju pomenute pesme, pa da ih potsetimo …

Sredinom tridesetih godina prošlog veka, kraljevina Jugoslavija osnovala je inostranu redakciju Radio Beograda koja je imala novu i kvalitetnu opremu, pa se Radio Beograd tada čuo u celoj Evropi, ali i na udaljenom Bliskom istoku.

Najkvalitetniju radio opremu tada je proizvodila nemačka firma „Telefunken“, rado je prodajući ali i beležeći, šta je kome prodano.

Pripremajući okupaciju Jugoslavije, planirala je nemačka vojska da odmah posedne i prostorije Radio Beograda, kako bi se ta moćna stanica čiji signal dopire i do nemačkog fronta u Severnoj Africi stavila u funkciju nemačke propagande, tamo daleko, gde sve popularniji general Romel uspešno izvlači uši nadmenim britanskim generalima, do tada punim sebe i svoje nadmoći nad talijanskim okupatorima u severnoj Africi!

U zločinačkom bombardovanju Beograda 1941.godine, nacisti su zato štedeli označene objekte, te ni Radio Beograd nije stradao, ali zato jeste Narodna biblioteka (ne slučajno)!

Posle uspešne kampanje u Poljskoj, kako su to nazivali Gebelsovi činovnici, usledila je duga jesen i zima, a nemački su vojnici u rovovima pred francuskom granicom provodili dane i noći daleko od kuće.

To je u samoj Nemačkoj izazvalo sećanje na minuli Veliki rat i mučninu poraza, te se zato pokreće kampanja zabave za vojnike.

Da Vas podsetimo:  Crna Gora i Srbi – pred izborom između tuđe granice i svoje zajednice

Muzičar Norbert Schultze tada je odlučio da komponuje pesmu koju je u Velikom ratu napisao u rovovima Flandrije mladi nemački učitelj Hans Leip (Hans Lajp), daleko od svoje dragane.

Uča je pesmu nazvao „Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht“ („Pesma mladog vojnika na straži“), a samo ime Lili Marlen zapravo je kombinacija imena njegove tadašnje devojke i njegove prijateljice!

Kompozitor je pesmu snimio 1939.godine, pod nazivom „Das Mädchen unter der Laterne“ („Devojka pod fenjerom“) a pevala je tada popularna Lale Andersen.

Objavljena je u malom tiražu od svega 700 ploča, te je u poplavi popularnih partijskih pesama nacional-socijalista koje su vladale nemačkim prostorom i deovima okupirane Evrope, skoro bila nepoznata do okupacije Beograda!

U pripremama za okupaciju Jugoslavije, određeno je da kadrovi sa odseka Slavistike bečkog univerziteta budu osnov u okupacionoj upravi Srbije, te je tako i oficir koji se u Beču pripremao za rad na radiostanici, poneo sobom nekoliko ploča na nemačkom jeziku, a među njima je bila i ploča Lale Andersen.

Po svojoj volji, tonski snimatelj odabraće je za najavu, tek osmišljene kontakt emisije „Gute nacht mutter“ („Laku noć majko“), „Soldatensender Belgrad“ („Vojnički radio Beograd“) za nemačke vojnike u Severnoj Africi, koji na užarenom pesku trpe muve, žeđ i „tommy-e“!

Čuvši najavnu pesmu kontakt emisije, nacistički gospodar propagande Jozef Gebels bio je rasrđen njenim pacifizmom, i zabranio je njeno dalje emitovanje.

Time je izazvao reakciju brojnih vojnika, i „Vojnički radio Beograd“ zatrpan je dopisnicama sa raznih frontova, u kojima se zahteva ponovno emitovanje ove pesme, koju su sada nazivali „Lili Marlen“, te će joj se stvarno ime zaboraviti.

Vešti general Romel, iskoristio je povratak pesme, i počeo da je sluša svako veče u 21:55 zajedno sa običnim vojnicima, te ta priča doprinese stvaranju mita o njemu, uz postignute vojničke pobede, koje nisu sporne.

Da Vas podsetimo:  Iluzija Vrhovnikovog "velikog plana"

Uzalud je Gebels pokušavao da pesmu stavi pod patronat vladajuće nacističke stranke, ona je ostala pesma za sebe, a uskoro su i britanski vojnici počeli istovremeno da je slušaju, jer nije bilo slične u njihovom ratnom repertoaru, te je ubrzo pevačica Anne Shelton (En Šelton) snimila verziju pesme na engleskom.

Ipak, najpopularniju verziju na nemačkom otpevala je američka pevačica i glumica Marlen Ditrih, koja će snimiti i englesku verziju, kao jedna od izrazito angažovanih umetnica-ratnih propagandista protiv nacista, iako je bila Nemica, napustila je Treći Rajh još pre rata.

Potom je nacistička propagandna mašinerija, planski od ove pesme stvorila hit, koristeći nekadašnju želju učitelja da njome pobegne od ratnih strahota, što danas u pokušaju revizije istorije Drugog svetskog rata čine i revizionisti „humanisti“, zlonamerno minimizirajući sve strahote nacističkih agresora, koje su činjene na brojnim ratištima uz ovu pesmu.

Tokom okupacije, u Skadarliji su je svirali nemačkim okupatorima koji bi svratili na osveženje posle „napornog rada“ u Jajincima, ili u unutrašnjosti Srbije, ili u logoru Staro sajmište, otkuda su dolazili čak iz „ lijepe njihove NDH “ (tada Sava beše granica).

U vreme vladavine „žutih drugosrbijanaca i Borisa lepog“, već 2008. godine, ne slučajno, pesma je u Beogradu planski rehabilitovana, a pevala je pevačica „lakih nota“ Ekstra Nena, skoro obavezni brend na svim svečanostima nemačke ambasade u Beogradu.

Sasvim „slučajno“, pevana je na koncertu u centru „Sava“ a prenosila je nacionalna televizija!

Otada se sve češće pevucka po Beogradu, a razni „drugosrbijanski europejci“ uporno nameću da je to ljubavna i srceparajuća nadnacionalna i vanvremenska poema, o ljubavi i besmislu rata.

Planski se nameće da su to mogli da pevaju samo osećajni, humani, mobilisani mladići, eto silom naterani u besmisleni rat, a ne nikako obesni, surovi dobrovoljci 7. SS Wafen „Printz Eugen“ divizije, u kojoj su bili domaći Volksdeutscheri, zlikovci, koljači i palikuće širom srpskog etničkog prostora, u krvavom ratu od 1941. do 1945.godine!

Da Vas podsetimo:  Da su koroni dali ime Srbija – nikad ne bi ušla u Evropu!

Njihovo radosno zviždanje i pevušenje te pesme, dok čine zločine, potpuno isključuje svaki pokušaj revizije njenog „umetničkog utiska“, ali van realnog vremena u kom je korišćena!

Skadarlijski muzičari, svojim slugeranjskim sviruckanjem, posramili su i ulogu i značaj skadarlijskog uživanja, a naručioci, bahati nemački turisti, pokazuju da znaju pozadinu nastanka legende o „Lili Marlen“, koja se rodila upravo nedaleko odatle, u prostorijama nekadašnjeg „Vojničkog radio Beograda“, ali bez pomoći srpskih babica!

Ona slobodarska Srbija oličena u Marku Orelju, potomku onih koji pamte to zlo vreme i pesmu „Lili Marlen“, zato još živi i živeće, čak i na „putu koji nema alternativu“ mutti Angele! Vreme je stoga za ponovno skadarlijsko gromko „Oj Srbijo, mila mati“, u Beogradu!

Vladimir Frolov

www.fsksrb.ru

________________________________________________________________________________

„Tommy“ – popularni naziv za britanskog vojnika u oba svetska rata

Volksdeutscher – naziv koji su nacisti koristili za pripadnike nemačke nacionalne manjine u Evropi.

1 KOMENTAR

  1. Nema vise one stare Skadarlije. Rodjena sam i odrasla u tom kraju. Skadarlija je bila mesto naseg okupljanja najlepsih druzenja.Pposle klizanja na Tasu dolazili smo u Sladarliju na caj. Pojeli bi i po koju lepinju sa gulasom od izbutrica i kajmakom a u letnje dane slusali cuvenog Raleta koji je sa prozora Djurine kuce citao poeziju. Danas je Skadarlija mondensko mesto novokomponovanih bogatasa, starleta i sumnjivih likova pa nije ni cudo sto je dozvoljeno da se peva i Lili Marlen.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime