Skala Potamija – Tasos

0
83

Gledam lepo upakovani prospekt poznate turističke agencije, sa pedantnim opisom prelepih grčkih plaža i vila, sa cenovnicima. Privlačno i povoljno, nema šta. Izaberem Tasos i malo mestašce Skala Potamija, naravno prvi put. Izabrana vila sto metara do mora, plaža „Gold bič“, zlatni pesak, duga 3 km. Samo čovek da sanja.

Posle puta solidnim autobusom i trajektom, supruga i ja, naravno penzioneri, (zajedno preko 160 god.), stigosmo do prijatnog apartmana i ubrzo ja nestrpljivo krenuh prema „Zlatnoj obali“. Malo desno, pa pravo, stigoh do obale. Kad ja tamo, a ono umesto „zlatnog peska“, ukaza se obala puna kamenica, veličine lubenica i veće, po celoj obali. Pogledam desno, sve isto, levo takođe, kamenje u nedogled. Od ulice pored obale, pa sve do mora i naravno kamenice i u moru. Pomislih, kako do vode? Opasno po noge. Slomiću ih, a nemam rezervne. Neka muka me podiđe, misleći na lepe fotose iz prospekata, sa privlačnim plažama i „zlatnim peskom“. O čemu se ovde radi? Pogled mi bludi u daljinu, levo i desno, jer je plaža u obliku velike uvale. U daljini, na kraju uvale, levo i desno, naziru se raznobojni suncobrani i peščane obale. One su duge oko 300 met., sa oba kraja uvale. Centralni deo uvale, na kome sam se nalazio, dug je oko 2 kilometra. Vratih se do apartmana, da uzmem fotoaparat i napravim nekoliko snimaka te kamenite obale. Nema nikoga, akamoli kupača. Pođoh levo uz obalu, ne bih li ugledao pesak. Naiđoh na dovitljivog domaćina, koji je doterao ispred svoje taverne i kuće za izdavanje, nekoliko prikolica peska, ogradio kamenjem, a na pesku postavio nekoliko ležaljki za svoje goste. Šaljem i ovaj snimak, koji bi mogao dobiti naziv „Gold bič“-. a može ga i moja agencija koristiti u reklamne svrhe, neću im tražiti autorski honorar.

Posle ovog prvog susreta sa obalom, imao sam loš osećaj prevare. Da bih nekako potisnuo iz sebe taj gorki osećaj, pronašao sam rešenje. kako doći od stana do peska, na desnom kraku uvale: prvo 50 met. desno, pa levo 150 met. do kamenja, zatim uz obalu oko 300 met. do prvih metara peščane „Zlatne obale“. Znači, oko 500 met. do željene obale. Sunce lepo, more još lepše i sve se zaboravi. A pešačenje? Šta je to za nas „omladinu“.?

Beograd , 28 sept. 2018. god.

Mišo M. Mladenović
akad. slikar i pisac

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime