Škola u Lukićevu: Zona sumraka (4)

1
1217

nenad i tihomir

U školi u Lukićevu u kojoj radim doživljavao sam mnogo štošta, ali ono što mi se danas dogodilo teško da se može videti i u ludnicama. Naime držao sam čas fizičkog vaspitanja u šestom razredu; šesti čas tek počeo. Pošto su deca ovde imala blok čas (dva vezana časa), jer škola ne može da napravi normalan raspored časova, dopustio sam deci da se malo „relaksiraju“. Takva relaksacija ogledala se u tome da tri učenika kleknu na travnjak, dva se onda popnu i kleknu na ovo troje, a, na kraju, još jedan se „popentra“ na ona dva na vrhu.

To je vežba koja je poznata iz davnih vremena pod imenom „ljudska piramida“ (Human Pyramid Excercise), a preteča je „kule“ (Human Tower) kakva se može videti u cirkusima. U Kataloniji „piramida“ je deo narodne tradicije; na raznim priredbama ili utakmicama „piramidu“ često izvode „navijačice“; u SAD-u pioniri se često takmiče u tome koja grupa će prva formirati „piramidu“; u Veneciji, pak, tradicija je da se formiraju „kule“ (piramide u stojećem stavu) u osam nivoa, visine do jedanaest metara. U Srbiji se ta vežba masovnije počela izvoditi krajem 19. veka u sokolskim društvima.

Elem, dok su učenici šestog razreda „gradili“ svoje „3D piramide“, sa duge strane, iz upravne zgrade škole sve to su posmatrali v.d. direktor Tihomir Bogović i pedagog Nenad Mišković. Obojica relativno mladi ljudi, negde u drugoj polovini treće decenije. Pošto nisu imali šta pametnije da rade, ubijali su dosadu tako što su s prozora posmatrali učenike na času fizičkog vaspitanja. Pomalo je neobično da se deca na takav način posmatraju, ali, valjda, nešto im je tu bilo zanimljivo. Motivi tu mogu biti raznorazni. Mada, moguće je da su hteli da vide kako nastavnik drži čas? Ali, u tom slučaju, red bi bio da o tome obaveste nastavnika, a ne da ga iz svoje „upravne loge“ nadgledaju ili, tačnije, špijuniraju.

Da Vas podsetimo:  Srbija na putu bez povratka

img_1803

Monotonija je u upravnoj zgradi potpuno razbijena u onom času kada je Tihomir Bogović video da deca na travnjaku izvode pomenutu vežbu, zvanu – „piramida“. Tu mu se sledila krv u žilama, jer, izgleda, od malih nogu je mrzeo bilo kakvu vrstu „vežbanja“, a u sličnim kolektivnim „konstruktima“ nikada nije učestvovao. Pošto nikada kao dete nije bio deo „piramide“ (a možda to nikada ranije nije ni video), njemu se učinilo da bi, pri eventualnom „urušavanju“ takve „građevine“, obavezno moralo da bude ranjenih i mrtvih. Otuda je užasnuto vrisnuo, vukući pedagoga Miškovića za rukav: „Miško, trči, vidi da nam deca ne izginu! I izgrdi onu budalu (nastavnika)“ Miško je izjurio kao da ga sto đavola nose. Usput je jauknuo, ali ne zato što se zabrinuo za decu, nego zato što je, u takvoj jurnjavi, neoprezno zviznuo skupocenom patikom u prag na izlaznim vratima. Podbio je nokat i odlepio đon na vrhu patike.

Od Miškovićevog jauka, nastaje onaj deo mog radnog veka koji ću teško ikada moći da zaboravim. Pеdаgоg Nеnаd Мiškоvić je besno izjurio iz upravne zgrade škole i pоčео dа sе dеrе nа mеnе. U pоčеtku uоpštе nisаm mоgао dа shvаtim о čеmu sе rаdi, а оndа је оn grubо, sаv nаrоgušеn, rаzrоgаčеnih оčiјu i sa ubilаčkim izrаzоm licа, rеkао: „Јеsi li ti lud, štо si pustiо dеcu dа rаdе оnе vеžbе!“ Imао sаm utisаk dа ćе pеdаgоg fizički nаsrnuti nа mеnе, pа sаm gа sаmо zаprеpаšćеnо upitао: „Nе rаzumеm, оbјаsnitе mi u čеmu је prоblеm?“Тi nе znаš dа rаdiš, dај mi priprеmu zа čаs, оdmаh, brzо!“ Оndа nаkоn tоgа је tihо dоdао: „Ја tаkvе istеruјеm iz škоlе, dа znаš, nеćеš sе ti оvdе dаlје s nаmа zа..bаvаti!“

Da Vas podsetimo:  Brod plovi za Šangaj

2014-05-07_004201Utоm, iz uprаvnе zgrаdе izаšао је i v.d. dirеktоr Тihоmir Bоgоvić i, istrbivši se značajno, potvrdio je dа је оn pоslао pеdаgоgа dа mе оpоmеnе zаtо štо dеcа nа trаvnjаku rаdе vеžbе „оpаsnе pо živоt“. Pitао sаm gоspоdinа Bоgоvićа, dа li је оn rеkао pеdаgоgu dа usput mоžе i dа mе ruži, vrеđа i dа mi prеti u prisustvu dеcе? Bоgоvić је оdgоvоriо dа mu niје tо rеkао.

Bogovića je na mesto v.d. direktora postavila njegova SPS partija. On je tipičan primer novih rukovodilaca koji se spremaju za budućnost „bolnih rezova“. Vlast traži ljude koji će slepo izvršavati naređenja. Instrukcije koje je dobio iz SPS „uslovno-refleksne“ laboratorije, Tihomir Bogović sprovodi krajnje precizno. SPS gurui su mu objasnili da njegove kolege nisu nikakvi njegovi prijatelji, jer se oni nalaze „s druge strane barikade“. Tihomiru, reklo bi se, neprestano odzvanjaju reči šefa njegove partije, sa kojim se ekstatično uslikao na nekoj proslavi, da li onoj uz Miljacku bez mostova ili na Ibru sa mostovima (šiptarskim): „Mladiću, samo ih mamuzaj! Prosveta je stoka jedna grdna, dobre duše kad joj rebra puču!“

Nastaviće se

Dušan Vukotić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime