Škola u Lukićevu: Zona sumraka (3)

0
1107

Pre za fukaru, nego za boljega od sebe

Gimnazija Zrenjanin

I tako, Savo Popović provodi svoje najlepše dane u dosadašnjem životu, sanjajući kako će u narednom periodu „direktorovati“ u sirotoj školi u Lukićevu. Samo da ministar ništa ne odgovori u onih mesec dana… toliko ga vremena još deli od velike prekretnice u njegovom životu. Pokazaće on svima, celom društvu, a ponajviše onima koji su sumnjali u njegove intelektualne (i ljudske) potencijale, ko je Savo Popović.

Ipak, u celoj ovoj stvari sam Popović i nije toliko bitan. Daleko je strašnija i opasnija činjenica da se Srbija svakog dana „puni“ ovakvim „uspešnim“ (državnim) službenicima, koji zadaju smrtonosan udarac jednom pretpostavljenom (željenom) organizovanom i prosperitetnom društvu. Ljudi koji nemaju nikakve druge kvalitete, osim onih konspirativnih, obojenih svakom vrstom ljudske podlosti i lukavosti, danas ka svom cilju gaze na leđima one (brojne) umne sirotinje koja nikada nije razumela da sudbina zemlje, ali i njihova lična sudbina, uveliko zavise od toga kome će biti spremni da daju svoj glas. Zapravo, u Srbiji se „kolovođe“ biraju sasvim iracionalno, emotivno i impulsivno, zavisno od toga koliko se neko voli ili mrzi. I to i jeste razlog zašto se u Srbiji ne prihvataju sposobni i inteligentni ljudi i zašto se na ključna mesta u preduzećima, školama i drugim ustanovama, postavljaju oni najnesposobniji među nama. Srbin ne može da smisli pametnijeg i sposobnijeg od sebe i zato će, ako baš mora, svoj glas radije pokloniti najobičnijem dripcu, ludi ili, pak, poslednjoj fukari.

No da se vratimo opet na „problem“ oko Savinog konačnog instaliranja na mesto direktora. Jasno je da nijedan ministar zdrave pameti ne bi mogao da prihvati Savinu „nominaciju“, ali i za to ima leka; ministar može da se napravi lud, pa da uopšte ne pogleda „izvanredne“ kvalifikacije Save Popovića. Mesec dana se brzo prekotrlja, zar ne? Otuda nije isključeno, da ovaj kandidat za direktora, kojeg je školski odbor, na čelu sa domarom škole, već izabrao – i pored toga što ni u jednom segmentu ne ispunjava uslove za rukovodioca škole – na kraju likuje i trijumfalno zasedne u fotelju; to jeste, u onu, valjda, jedinu valjanu i ispravnu stolicu u celoj školi.

Da Vas podsetimo:  Pobeda na neregularnim izborima je jedina VučIćeva crvena linija

Čitaocima će možda biti zanimljiva priča o tome kako se računa radni staž u školi. U Savinom slučaju videćemo koliko se poštuju i koliko valjaju srpski zakoni. Radi se o tome da se radni staž u školama upisuje u stopostotnom iznosu, bez obzira na to da li neko radi osam sati ili, na primer, samo dva sata dnevno. Otuda je usledila izvraćena logika da  neko ko drži nekoliko časova građanskog vaspitanja ima pravo na upis punog staža, čak i tada kada ostatak radnog vremena radi kod drugog poslodavca.

Hajdemo da zanemarimo činjenicu da Savo Popović kao pravnik uopšte nema pravo da predaje građansko vaspitanje u оsnоvnој škоli, i da ni u kom slučaju diplomirani pravnik ne može ispuniti uslove za nastavnika u osnovnoj školi, jer ne postoji nijedan predmet u nastavi u osnovnoj školi koji bi pravnik mogao da drži. Iako to deluje pomalo neobično, videćemo da se čoveku koji radi samo dva časa dnevno radni staž računa u punom iznosu. Na primer, nastavnik godinu dana radi dva sata dnevno samo u jednoj školi, tada mu se (u skladu sa Zakonom o radu) za godinu dana rada upisuje  godinu dana staža. Ali, ako radi u dve škole, na primer, u jednoj dva sata, a u drugoj šest sati, tada mu se u jednoj školi računa ¼ radnog staža, a u drugoj preostale ¾.

Tako to funkcioniše kada je u pitanju nastavnik. Ali, Savo Popović radi u školi u Lukićevu na mestu sekretara sa 60% radnog vremena, dok kao „profesor“ u gimnaziji dopunjava „normu“ do 100%. Otuda, on u školi u Lukićevu za godinu dana dobija 7,2 meseci (ili sedam meseci i šest dana) radnog staža (ali kao sekretar škole), dok kao „nastavnik“ u gimnaziji dobija onih ostalih 4,8 meseci (četiri meseca i 24 dana). Pošto Savo Popović ukupno ima nešto malo više od pet godina staža, tada je on do danas (kao „nastavnik“) mogao da „nabere“ malo više od 25 meseci „nastavničkog“ staža, a to je tek nešto više od dve godine radnog staža na poslovima obrazovanja i vaspitanja. A uslov za konkurisanje na mesto direktora osnovne škole jeste da je kandidat nastavnik osnovne škole i da ima najmanje pet godina staža na poslovima obrazovanja i vaspitanja.

Da Vas podsetimo:  Zašto je Balašević nepoželjan u Nišu?

Iako je tu stvar do kraja jasna, videćemo kako će se sve to „razumeti“ tamo gde rade ljudi koji „tumače“ zakone. Isto tako, videćemo da li će prosvetna inspekcija u Zrenjaninu reagovati na ovakvo bezakonje, kakvo je ovih dana na sceni u Osnovnoj školi „Branko Ćopić“ u Lukićevu. Zapravo, videćemo da li će inspekcija imati hrabrosti da se suprotstavi moćnom lobiju u gradu na Begeju, odnosno, „establišmentu“ koji stoji iza mladog Popovića, ili tačnije, iza Gordane Nikolić, savetnice za finansije, i načelnika zrenjaninske školske uprave Staniše Banjanina.

Nastaviće se…

Dušan Vukotić

Škola u Lukićevu: Zona sumraka (1)

Škola u Lukićevu: Zona sumraka (2)

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime