Škola u Lukićevu: Zona sumraka (5)

2
1277

Srpska prosveta sve tihomirnija

Tihomir BogTihomir Bogović je klasičan partijski vojnik. Dajte mu zadatak da nekoga hvali ili kudi i on će takav zadatak bez ikakvog premišljanja momentalno izvršiti. To je neka nova generacija političara/rukovodilaca u „izgradnji“, neka nova sorta ljudi bez vlastitog mišljenje ili onih koji ni o čemu (nikada) neće imati lični (kritički) stav. Takvi mladi ljudi sve vide kroz dinar i utilitarizam je jedina njihova „ideologija“.  Samo ono što je lukrativno takvim mladim ljudima ima nekakvu vrednost, dok je sve ostalo, uključujući bilo kakvo žrtvovanje iz uverenja, za njih krajnja besmislica.

Da bismo dobili jasniju predstavu kako ljudi poput mlađanog SPS „pripravnika“ Bogovića funkcionišu, preneću jedan kratak detalj iz jednog razgovora koji sam s Tihomirom vodio pre nekoliko meseci. Naime, otišao sam u njegovu kancelariju da bih se s njim „razjasnio“ oko nekih „nedoumica“ u vezi korišćenja informacionih tehnologija na času fizičkog vaspitanja. U jednom trenutku, Tihomir mi veli:

„Slušajte, ja volim  nemačku preciznost, pedantnost; volim kada je sve pod konac.“

Onda Tihomir, negde usred naše diskusije o  „radnoj odgovornosti“ započinje priču o zrenjaninskom „istoričaru“ Dragoljubu Čoliću, koji je, kaže, posle Drugog svetskog rata radio kao upravnik Istorijskog arhiva u Zrenjaninu. Pre rata je Dragoljub Čolić bio službenik Kraljevine Jugoslavije i bio je uvažen, „obrazovan stručnjak“. Elem, kada su Nemci okupirali Jugoslaviju, Čolić se brzo prilagodio i ubrzo je bio primljen u nemačku službu. U Gross-Betschkereku Čolić je relativno lagodno živeo uz nemačku platu. Dan dva pre nego što će Rusi i partizani ući u Zrenjanin, nemački oficir je pozvao Čolića, „uljudno“ mu se zahvalio na vernosti Vermahtu, a potom mu dao dve plate, jednu za septembar i drugu, unapred, za oktobar. Naravno, budući da je bio „pedantan“ i, iznad svega, „dovitljiv“, Čolić je tvrdi Tihomir – odmah skinuo nemačku uniformu, a na svoju kapu (ili kačket) prišio je zvezdu petokraku. Tako je dočekao vlast Nove Jugoslavije i odmah se „pohvalio“ da je „sačuvao arhivu“, a partizanske vlasti su ga za takvu „revnost“ odmah postavili za načelnika Arhiva.

Da Vas podsetimo:  Promena

2014-05-10_234902Biografija Dragoljuba Čolića nije mi u celosti poznata. Znam da je on bio arhitekta (kažu, veoma čuven) i da je bio hroničar istorije Zrenjanina. Napisao je i značajnu studiju o životu i radu Jevreja na teritoriji Banata, kao i knjigu o poznatim Zrenjanincima. Nije mi poznato da li je baš sve u Čolićevoj biografiji bilo onako kako mi je Tihomir ispričao, ali ovde životni put Dragoljuba Čolića i nije posebno bitan. Bitna je je Tihomirova poenta, da se čovek u životu treba voditi samo onim zamislima i delima koja će mu omogućiti „lep život“, tako da su moralni uzusi tu sasvim nebitni. To jeste: služiću i samom đavolu, ako će mi takva „služba“ obezbediti da ne osetim bol, patnju i ako će me izbaviti od bilo kakve muke i stradanja. A da li će, zbog takvog stava, neko drugi da strada, to SPS „regruta“ nimalo ne zanima.

Kada su prošle godine sindikati pokrenuli pitanje smene Žarka Obradovića, Tihomir Bogović je osetio da je to prilika da pokaže svoju vernost i odanost partiji i partijskim vođama. Tada je napisao komentar na internet izdanju novina „Blic“: „Obradovic Zarko je DOKTOR NAUKA prema tome ne stoji vam to sto kazete! Mozda treba automehanicar da bude ministar !?“ Tihomir je, kako vidimo, takav tekst napisao „ošišanom“ latinicom, ne mareći nimalo za to što će i njegovi učenici biti u prilici da vide njegovu poltronsku (podrepašku) prirodu. Ono „doktor nauka“ napisao je velikim slovima, jer se plašio (ako bi to bilo ispisano normalnim fontom) da to Žarko (i drugovi) neće videti. Zapravo, ne zna se da li je Tihomir Bogović smešniji ili žalosniji. Ali, najžalosnije je u svemu to, što Srbija postaje puna takvih Tihomira, to jeste, u njoj je sve više beskičmenih „političkih komesara“, koji su spremni da slome kičmu svakome, na koga njihova Partija ili Vođa ukaže prstom.

Da Vas podsetimo:  Kulturna revolucija na južnjački način

staniša BanjaninU Srbiji se partije drže jedna druge, i nije uopšte važno koje su provenijencije. Da je to tako pokazuju primeri v. d. direktora škole Tihomira Bogovića i pedagoga Nenada Miškovića. Prvi je, kako smo već videli, član SPS „armade“, a drugi je pripadnik LSV „batinaša“. Interesi im se poklapaju, jer i jedan i drugi imaju želju da jednog dana budu „uvažene“ javne ličnosti. Ka tom cilju teže i ne obaziru se ni na šta. Pedagoga Miškovića je u školi u Lukićevu zaposlio Tihomir Bogović, po „molbi“ Staniše Banjanina, načelnika Školske uprave u Zrenjaninu. Staniša je čovek za sve režime, vrhunski majstor političke mimikrije; on je, u stvari, istovremeno i biro za zapošljavanje prosvetnih radnika u Zrenjaninu. Na sednici Nastavničkog veća u decembru, Tihomir Bogović je jednostavno zaobišao nepodeljeno mišljenje nastavnika, koji su konstatovali da tadašnji pedagog D. S. perfektno obavlja svoj posao i da treba da ostane na tom radnom mestu do povratka radnika s bolovanja. Besramno ignorišući mišljenje kolega, Tihomir Bogović je poslušao „poslodavca“ Banjanina i otpustio gospođicu D.S, a primio je Nenada Miškovića. Opet, Banjanin je, sa svoje strane, dugovao nekakvu uslugu Aleksandru Martonu, jednom od ključnih ljudi LSV-a u Zrenjaninu, koji je insistirao da se D.S. istera i da se na njeno mesto dovede njegov LSV „veseli“ warrior – Nenad Mišković.

Nastaviće se…

Dušan Vukotić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

2 KOMENTARA

  1. A sta rade Vucicevi ratnici koji hoce da promene Srbiju na bolje? Vec su dve godine na vlasti a u maloj skoli u malom Lukucevu se sve vise terorisu ljudi koji im nisu po volje, mada rade svoj posao kako treba. Ako se dobro secam ranijih pisanja o ovoj skoli, sve je pocelo kada je nastavnik Vukotic trazio da objasne gde su pare, sa kojima je trebalo da se kupi nesto i uradi u toj skoli a nije!

  2. Sramota za takve direktore i v.d! Dokle će više partije i poltrone da rukovode i uništavaju škole? Ovakvih primera ima svuda u Srbiji i to je slika i prilika nepismenih, ali političkih potkovanih despota direktora koji su za vlast u stanju sve da učine.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime